Brajan Maklelan „Barutni mag 1 i 2“

Peferiram „klasičnu“ fantaziju. Vilenjaci, patuljci, ljudi i sveta trojstva vitez – klerik – mag. Zbog toga takozvani flintlock fantasy zamišljam kao gro vojnika koji pucaju, bore se iz dana u dan za malo parče teritorije vodeći duge jezive razgovore o taktikama, oružju, zalihama i crtajući mape u krvavom pesku. No, Brajan Maklelan je imao i reklamu u vidu Sandersonovog učenika i preporuku. S tim rečenim: knjige se zaista teško puštaju iz ruku.

Priča prepliće nekoliko karaktera i njihovih tačaka gledanja, sa sopstvenim zabludama o svetu, veštinama i manama. Puč (i ono nakon njega) po ugledu na više puta eksploatisanu Francusku revoluciju sam po sebi i nije neka premisa. Ali ono što zaplet čini zanimljivim je kombinacija glasina o starim bogovima koji se vraćaju na svet, likovi, folklor i magijski sistem. Sve to stastavljeno u akcioni – triler narativ. Brajanova proza je jednostavna, pristupačna i napeta. Ko bude tražio nedoslednosti što u istorijskim uzorima ili postavcima sveta, naćiće ih ali to ne menja činjenicu da su oba dela (završene) triologije Barutnog maga nedvosmisleno zabavna.

Mane:

– Preveliko insistiranje na postavci gde je jedan od likova naj(sve) istražitelj, te sam upala u zabludu Šerlok – Betmen otelotvorenja.
– Osetni nedostatak straha za likove. Postoji to „kako će se izvući?“ ali se samo izvlačenje ne dovodi u pitanje.
– Zbog celokupne napetosti dela, momenti koji treba da šokiraju prolaze sa pukim odmahivanjem ruke u stilu „okej daj samo da vidimo šta će se desiti dalje“.
– Čini se, kao da je jedan segment izbačen tako da deluje nedorečeno i „bode oči“.
– Maksimalno iskorišćeni stereotipi (da ne spojlujem).

Napomena: Svima kojima je to bitno: jakih ženskih likova nema. Žene su mahom okarakterizovane stereotipno. Postoje da bi muški karakteri dobili još neku dimenziju i da bi rešavale probleme sa deus ex machina sposobnostima. Meni to lično nije smetalo niti karakteri međusobno prikazuju takve stavove. U pitanju je statistika te ako ikome smeta neka zaobiđe Brajana.

Plus: Knjige imaju mape.

Suštinski: zabavna priča sa bajonetima i granatama umesto mačeva i strela ali sa dovoljnim brojem čarobnih i nadprirodnih stvorenja, razrađenim magijskim sistemom upakovona u detektivsku priču i političke intrige. Ništa revolucionarno ali topla preporuka.

PS. Onima koji su pročitali: „cijanid“ replika. I dalje se smejem 🙂
Maklelan – Vulkan izdavaštvo (2019 – 2020)