Ričard Morgan „Digitalni ugljenik „

Zanimljivo:

Vizija budućnosti. Morganova budućnost kao osnovnu premisu uzima skladištenje ličnosti i duše u binarni kod koji se može premeštati u čip („spremište“) i samim tim fizički oblik. Da li sintetičkog, klona ili neke druge forme tela. Autor postavlja pitanja koliko ova mogućnost relativizuje smrt. I samim tim na šta se svodi život, ukoliko je vremenski beskonačan i/ili sveden na skupljanje sredstava za novo telo (u knjigama nazvano „košuljica“). Koliko od svog inicijalnog identiteta ljudi zadržavaju promenom celog tela? Koje su posledice transhumanizma? Sa uvođenjem novog igrača u drugoj knjizi se uvodi i pitanje da li je ljudima u svemiru mesto.

Filozofija, religija, politika. Morgan uvodi Kvelizam, politčku ideološku teoriju demokratskog društva koje je tehnološki napredno. Sa elementima socijalizma, anarhizma i filozofije ljudskih fobija. Citati su zanimljivi ali je sama ideologija utopija. Politika je manje više svedena na prost razdor između bogatih i siromašnih uz neutralni entitet fizičke sile koja ih sve kontroliše. Religija je očekivana (da li je besmrtnost namenjena ljudima?) ali je meni bilo interesantno uvođenje verskih manjina. Na primer nešto poput monaškog reda koji „živi“ isključivo u virtuelnoj realnosti. Ćiji je život „stvarniji“?

Noar koji nekima prija nekima ne. Ali ceo serijal odiše mračnom stranom društva i ljudskosti u celini.

Osrednje:

Zaplet. Taj princip gde se na dve trećine strana ne dešava ko zna šta da bi celo rešenje misterije / drame / konflikta došlo u poslednjoj trećini zna biti zamoran. U prvoj knjizi me vukao svet i njegovi postulati. U drugoj ideja rase koja se pojavljuje i njeni opisi. Treca knjiga jedva pročitana.

Zbrzani opisi. Naravno da ne očekujem i ne volim haljinu Ane Karenjine na 12 strana ali autor se nije potrudio da pojedine elemente sveta, bitne za priču koje ne mogu da vidim opiše u više od nekoliko zbrzanih rečenica sa terminima koji ne postoje. Isto važi i za pojedine elemente priče. „Desilo se pa čitaoče shvati ti sam šta, kada i kako“.

Odsutsvo vezivnog materijala u priči da bi se ove knjige mogle nazvati serijalom. Zapravo mogu se čitati bez reda sa odgledanom prvom epizodom Netflix serije da bi se shvatio sistem spremišta i košuljica. Knjige se mogu svesti na „Avanture glavnog junaka“ pa I, II i III.

Loše:

Likovi.
Takeši Kovač je ko? Ni posle tri knjige ne mogu da odem dalje od opisa „pa nešto kao Hemfri Bogart iz Kazablanke ali pliće“. Da li je on heroj ili antiheroj, šta ga pokreće suštinski, zašto toliko često menja fokuse koje ga pokreću, ima li osećaj dužnosti, kojim moralom se vodi, kakva mu je etika? On egzistira i ide gde?

Takođe briga za glavnog junaka prestaje na početnim stranicama i to ne zato što je zbog tehnološkog napretka besmrtan. On u celom noar okruženju gde je nesigurnost egzistencije najprisutniji momenat ima: neograničena sredstva, najfantastičniju obuku koja se može zamisliti, neviđene briličke sposobnosti, uvek zna nekog pravog čoveka za posao, pamti sve što je video i čuo… Živi izvan mape posledica. Apsolutni paradoks. Morgan ubeđuje čitaoca kako ništa nije sigurno i kako se društvo raspada i kriza je sveprisutna a glavni junak ispada praktično neuništiv.

Sa sporednim likovima je još gore. Svedeni su na niz imena koja promiču, bez ikakvih karakternih osobenosti. Kod nekih pisaca bi možda i bila navedena da potražim pomoć wiki stranica za fanove kada mi iskoči neko ime koje ne prepoznajem. Kod Morgana za tako nečim nema potrebe. Likovi su tu da obave svrhu koju imaju i da li će ostati ili ne, ne bitno je.

Razlike između serije i prve knjige postoje. S tim što ne vidim da je knjiga propatila zbog toga. Dajem plus seriji za „davanje života“ veštačkoj inteligenciji jer se Morgan njome ne bavi.

Sve u svemu meni su prve dve knjige fino legle jer sam tip čitalaca koji voli filozofiju u naučno fantastičnim delima. Ukoliko pak tražite dinamičnu detektivsku priču i akciju onda Digitalni ugljenik nije za vas.

Da npomenem. Kad su scene seksa u pitanju u ovim knjigama ja nisam mormon ali na momente je bilo „crvenim u ćošku ko seoska mlada i pevam Jolene please don’t take my man“…

Digitalni ugljenik – Laguna (2013, 2014, 2019)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s