Gavranova sena 1
Prvi deo (završene) triologije Gavranova Sena je, po meni, pristojna verzija Rotfusa, laganog tempa. Pesma krvi je napisana kao životna priča junaka sa svim mnogo puta viđenim elementima EFa. Vejlin Al Sorna linearnim zapletom odrasta, napreduje kroz surovi sistem obuke u školi, stiče prijatelje i prolazi kroz nedaće. Svet je solidan i sveden (knjiga ima mape), magije ima smislu nadarenosti i razvija se postepeno (spelova, čarobnjaka i sl. nema), likovi korektni bez karakternog sivila. Ko voli da razmišlja o likovima, prati njihove promene i ceo taj Martinovski sistem, neće biti zadovoljan.
Religija je zamenila politiku i spletke na kakve smo navikli u skorije vreme (sa jednim izuzetkom). Ne videh u njoj ničeg revolucionarnog i veličanstvenog. Što mi je iskreno došlo kao osveženje. Nije dosadna, nije čak ni predvidljiva (a opet nema „WTF glava me boli“ momente) i što je bitno ima zaokružen kraj tako da se može i ne mora čitati nastavak. Preporuka za odmor ili pauzu od nekog zahtevnijeg dela.
Recenzija 