Na početku Bog stvori nebo, zemlju i Tolkina. Kada mu je dosadilo da jede čips i trlja ruke na budućnost u vidu filmovanog Hobita Bog pomisli: „pa majku mu belosvetsku nije ovo dovoljno. Ljude treba kazniti sa još ekranizovane književnosti jer ja ću biti zauzet pretvaranjem svetlucavih vampira u slepe miševe.“ Tada se točak vremena okrenu i Bog stvori Džordana. Te mu kaže mu vako: „Žene razumeti nećeš! Pisaćeš knjige. Mnogo knjiga. Ali biće klasik. Laguna će te voleti jerbo 23 knjige će da ti štampaju i na kraju biće Amazonova serija!“. Džordan se zamisli te upita „Bože a šta je sa Altajskim ratnikom?“ Bog se počeše po bradi, namesti aljinče i reče: “Pa, srce, ovako, neće biti sjajno, ali neće biti ni loše… biće čitljivo.”
Ono što u Bibliji ne piše a mi znamo to je da Džordan nije imao preterano sreće sa svojim prvencem u vidu priče o varvarinu začinjenu sa nešto magije. Dva puta su otkupljena prava a roman nije ugledao izlog knjižare. No ruku na srce dao mu je prolaz za seriju o Konanu. Kako se proročanstvo o Amazonovoj seriji lagano obistinjava nije čudo što se gladni para setiše Altajskog ratnika kojeg je i sam Bog zaboravio. Za sferu epske fantastike ovaj kratak roman je dinamična akciona priča sa dobro osmišljenim zapletom i korektnom prozom. Sa druge strane gradnja sveta ne postoji, karakteri su bez razvoja, pati od nedostatka humora i tu je onaj dobro poznati Džordanovski stereotpini prikaz odnosa između muškaraca i žena.
Bog verovatno gaji kaktuse i mačiće sad a vama koji imate vremena ostaje da pročitate Altajskog ratnika. Vama koji nemate poruka, onako, preko veze: ima bolje fantastike.
Recenzija 
Jedno mišljenje na „Robert Džordan „Altajski ratnik““