Kliford Simak „Grad“

Moglo bi se pretpostaviti da je knjiga u kojoj se čovečanstvo oslobađa ograničenja gradskih zidina kako bi živelo životom vlastelinskih gospodara nepreglednog prostranstva – optimistična. Nije. Mogli bi pomisliti da je knjiga u kojoj ljudska civilizacija degradira i nestaje – depresivna. Nije ni to. Mogli bi reći da je knjiga u kojoj čovečanstvo propada do irelevantnosti – tužna. Nipošto. Simakov Grad je zapravo iznenađujuće empatičana, saosećajana i inteligentna knjiga.

Uprkos tome što je roman imenovan po pojmu civilizacije, Grad u glavnom govori o čovečanstvu bez gradova, a zatim i o svetu bez čovečanstva. Sastoji se od prologa i osam predanja – legendi. Svaka od njih ima uvod u vidu komentara i akademskih beleški o segmentu koji sledi. Narator je „igrom slučaja“ – inteligentan pas. Ove legende su zapravo epizodno izlaganje sutona čovečanstva i nastanka pasa kao dominantne vrste na planeti. Govoreći iz neke tačke u dalekoj budućnosti, pripovedač, prepričavajući ove usmene mitove sledećoj generaciji, jasno daje do znanja da, dok se u pričama spominje stvorenje zvano „Čovek“ i stvar koja se zove „Grad“, nema dokaza da su oni zaista postojali. U stvari, narator čak pominje da većina naučnika pasa koji su proučavali ove legende zapravo veruju da je ideja o čoveku jednostavno književno sredstvo koje su originalni autori koristili da objasne nastanak pseće kulture. Približno na isti način kao što i naše ljudske legende o poreklu pominju bogove i mitološka bića.

Svaka od priča prati nekog od pripadnika porodice Vebster, govoreći o njihovim ulogama u istoriji, kako o uspesima tako i o neuspesima. No, ljudi su verovatno najmanje zanimljivi likovi u knjizi, plejada robota, pasa, mrava i drugih stvorenja zasluženo kradu svu pažnju.

Grad je neverovatno maštovita vizija čovečanstva, napretka, inteligencije i najviše – ljudske prirode. Melanholični hvalospev vrsti koja se neprestano razvija i pokušava da poboljša svoje fizičko okruženje, a da se nikada ne približi razvoju duhovnosti i intelekta koji su neophodnih da bi zaista bila zadovoljna. Kontra-intuitivna vizija apokalipse – one u kojoj čovečanstvo ne uništava nuklearno oružje ili invazija stranih vrsta, već sopstveni osećaj usamljenosti i izolacije jedni od drugih. I na kraju, jedan obrt u zapletu, Simak posebno ističe pitanje „da li se i koliko istorija ponavlja“?
Iako je ovaj roman iz pedesetih godina te ima ima više od nekoliko pogrešnih ideja u vezi sa naukom i zahteva čkiljenje na jedno oko po pitanju logike, Grad je bez obzira izvrstan komad naučne fantastike.