Kliford Simak „Grad“

Moglo bi se pretpostaviti da je knjiga u kojoj se čovečanstvo oslobađa ograničenja gradskih zidina kako bi živelo životom vlastelinskih gospodara nepreglednog prostranstva – optimistična. Nije. Mogli bi pomisliti da je knjiga u kojoj ljudska civilizacija degradira i nestaje – depresivna. Nije ni to. Mogli bi reći da je knjiga u kojoj čovečanstvo propada do irelevantnosti – tužna. Nipošto. Simakov Grad je zapravo iznenađujuće empatičana, saosećajana i inteligentna knjiga.

Uprkos tome što je roman imenovan po pojmu civilizacije, Grad u glavnom govori o čovečanstvu bez gradova, a zatim i o svetu bez čovečanstva. Sastoji se od prologa i osam predanja – legendi. Svaka od njih ima uvod u vidu komentara i akademskih beleški o segmentu koji sledi. Narator je „igrom slučaja“ – inteligentan pas. Ove legende su zapravo epizodno izlaganje sutona čovečanstva i nastanka pasa kao dominantne vrste na planeti. Govoreći iz neke tačke u dalekoj budućnosti, pripovedač, prepričavajući ove usmene mitove sledećoj generaciji, jasno daje do znanja da, dok se u pričama spominje stvorenje zvano „Čovek“ i stvar koja se zove „Grad“, nema dokaza da su oni zaista postojali. U stvari, narator čak pominje da većina naučnika pasa koji su proučavali ove legende zapravo veruju da je ideja o čoveku jednostavno književno sredstvo koje su originalni autori koristili da objasne nastanak pseće kulture. Približno na isti način kao što i naše ljudske legende o poreklu pominju bogove i mitološka bića.

Svaka od priča prati nekog od pripadnika porodice Vebster, govoreći o njihovim ulogama u istoriji, kako o uspesima tako i o neuspesima. No, ljudi su verovatno najmanje zanimljivi likovi u knjizi, plejada robota, pasa, mrava i drugih stvorenja zasluženo kradu svu pažnju.

Grad je neverovatno maštovita vizija čovečanstva, napretka, inteligencije i najviše – ljudske prirode. Melanholični hvalospev vrsti koja se neprestano razvija i pokušava da poboljša svoje fizičko okruženje, a da se nikada ne približi razvoju duhovnosti i intelekta koji su neophodnih da bi zaista bila zadovoljna. Kontra-intuitivna vizija apokalipse – one u kojoj čovečanstvo ne uništava nuklearno oružje ili invazija stranih vrsta, već sopstveni osećaj usamljenosti i izolacije jedni od drugih. I na kraju, jedan obrt u zapletu, Simak posebno ističe pitanje „da li se i koliko istorija ponavlja“?
Iako je ovaj roman iz pedesetih godina te ima ima više od nekoliko pogrešnih ideja u vezi sa naukom i zahteva čkiljenje na jedno oko po pitanju logike, Grad je bez obzira izvrstan komad naučne fantastike.

Jedno mišljenje na „Kliford Simak „Grad“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s