Orson Skot Kard „Ksenocid“

Religija je ljudima donela inkviziciju i Bahove kantate. Pogrome i umetnost. Osećanje beznađa i prijatnog zajedništva. Sudbina / Karma / Sujeverje / Božanska intervencija čine fantastično opravdanje za osporavanje slobodne volje i generalnu lenjost. Ipak rasprava o tome da li religija unapređuje čovečanstvo ili otkriva naše najbazičnije instinkte koji (ne)vode u agresiju drevna je i nerešiva. Ima toliko primera za i protiv religije dok poslednja reč ide najrečitijem – sve dok ne dođe neko još rečitiji.

Ksenocid se bavi pitanjima vere i slobodne volje. Roman kroz pretnju uništenja Enderovog sveta opisuje jednu, čitaocu nepoznatu, planetu. Zajednicu u čijem središtu su muškarci i žene kojima se bogovi manifestuju kroz, kako se čini, razne, veoma čudne, oblike ponašanja.

Kard kroz radnju vodi raspravu kako u dalekoj budućnosti međuplanetarnog putovanja i kolonizacije novih svetova, pojedinci posmatraju naučne teorije i dokaze kao nebeski poslat paravan za sprovođenje Božije volje. Čak i apsolutno kontradiktorni dokazi postaju potvrda nečijeg uverenja. I kao da to nije dovoljno, kada se ljudi vere suoče sa dokazima da je ono u šta veruju besmisleno (i štetno) pokušavaju da sačuvaju svoja ubeđenja gazeći racionalnost povlačenjem iz razuma u osećajnost.

Kardov odnos prema ljudskoj rasi je nežno ciničan. On je svestan da se retko menjamo ali mu se i dalje dopadamo. Zna da i pored svega ljudi uvek štite sopstvene interese i da bez obzira na toliko puta ponovljenu istoriju kroz koju smo propatili, za homo sapiensa cilj i dalje opravdava sredstvo.

Kontakt sa inteligentnim vanzemaljskim bićima Kesenocidu daje temelje za uravnoteženu raspravu o nekim od najvažnijih pitanja o tome kako biti čovek? Šta znači biti inteligentan primerak svoje vrste? Šta znači biti živ zapravo? Kard uspeva da kod čitaoca izazove brigu za likove istovremeno nudeći razmišljanja o religiji, filozofiji, porodici, prijateljstvu i prirodi života sa svakim okretanjem stranice.

Da ne rizikujem sa otkrivanjem previše toga, u odnosu na Govornika Ksenocid je brži i napetiji roman koji postavlja sasvim nove etičke dileme. Definitivno jedna od knjiga koje su obeležile moju knjišku 2020 godinu i #preporuka.

Znači, i ti si vernik.
– Ja razumem veru.
Ne – ti je želiš.
– Želim je dovoljno da bih se ponašao kao da verujem. Možda se vera u tome i sastoji.
Ili namerno ludilo…

Orson Skot Kard „Ksenocid“