Orson Skot Kard – Saga o Enderu

Sveukupni utisak o četiri prevedena romana o Enderu za #maraton u Delfi kutku.

Saga o Enderu je hronika jednog od najvećih humanista predstavljenih u knjiiževnosti. Orson Skot Kard razume da dobro i loše nikada nisu jednostavni, jednostrani ili prosto crno – beli. Univerzum je zasigurno različitih nijansi. Likovi koji nastanjuju Kardov sivi svet imaju ulogu i svrhu, bez obzira na to da li su jedno i drugo u suprotnosti.

Kardov odnos prema ljudskoj rasi je nežno ciničan. On je svestan da se retko menjamo ali mu se i dalje dopadamo. Zna da i pored svega ljudi uvek štite sopstvene interese i da bez obzira na toliko puta ponovljenu istoriju kroz koju smo propatili, za homo sapiensa cilj i dalje opravdava sredstvo.

Radnja Enderove igre je (srećom) u budućnosti gde vanzemaljska rasa preti uništenjem ljudske vrste. Glavni lik čijim očima vidimo kako se priča odvija je u najmanju ruku genije. Sa svega šest godina smešten u sveobuhvatan program obuke koji stvara novu generaciju vojnih zapovednika od isključivo darovite dece. Koncept učenja sa jednim ciljem – slomiti ih sve po svaku cenu dok se konačno ne pojavi jedan koji ne može biti slomnjen.

Mislim da je realno reći kako svi verujemo da postoji nešto jedinstveno u svakome od nas. Da se većina „običnih smrtnika“ u jednom trenutku, osećala neprilagođeno, neshvaćeno ili potcenjeno. U tom pogledu Ender je u velikoj meri univerzalni karakter. Da, prema njemu se postupa nepravedno i manipuliše, ali je ujedno i najpametnije dete u prostoriji. Sigurno ste bar na sekund želeli da to budete Vi. Najbolji i najsposobniji. Ali on doživljava krajnju izolaciju od svojih vršnjaka primoran na detinjstvo bez bazičnih emocija kao što su ljubav i saosećanje. Ender jasno pokazuje kako je biti broj jedan usamljeno mesto…

Enderova igra je emocionalno složena i etički izazovna. Sa snažnim ispitivanjem sukoba i nasilja, vojne potrebe, porodičnih uloga i načina na koje koristimo ideju „suprotne strane“ da bi opravdali razne vidove svireposti i divljaštva. Govori o ratu. O vođstvu. O kvalitetima zbog kojih je pojedinac moćan ili vredan divljenja (ne nužno ista stvar), uporno postavljajući pitanje šta nekoga čini čudovištem.

Govornik za mrtve jedno je od najboljih Kardovih dela ali čitaoci ga često preskaču zbog u napred utvrđenih očekivanja. Enderova igra je roman vojne naučne fantastike o detetu koje prolazi traumatičnu obuku u rukama odraslih kako bi stvorilo savršenog ratnog vođu. Govornik je nešto potpuno drugačije. Delo koje Kardovu sposobnost da stvori drame kroz etičke dileme dovodi do neslućenih granica.

Kao što sam pojam kaže Govornici na sahranama pripovedaju o životu pokojnika. Za razliku od (besmislenog) koncepta „o mrtvima sve najbolje“ Govornici istražuju život umrlog i ne svode svoju besedu na puko prepričavanje dobrih i loših postupaka persone u kovčegu. Oni se fokusiraju na razloge koji iza tih postupaka stoje. Govornik nema zadatak da opravda umrlog, naposletku neki zločini na primer, su neopravdivi, već da živima pruži razumevanje sopstvenih osećanja. Otkrivanje nije prijatno iskustvo. Ali na kraju obično sledi pronalaženje mere mira u razumevanju onih kojih nema bez obzira na to da li su ga živi voleli ili mrzeli.

Ovo je knjiga koja se bazira na istraživanju „drugog“, bilo da se u priči govori o mrtvima, živima sa posebnim fokusom na jednu nefunkcionalnu porodicu ili o vanzemaljskim vrstama.

Problem priče koja će se dogoditi u budućnosti je taj što pisac ima svašta da objasni, a to može postati dosadno i naporno za čitanje.

Kard nikada ne objašnjava previše tehnologiju koja je uključena u priču već zamišljanje ostavlja čitaocima. Lep koncept, pogotovo jer je fokus Enderove sage na moralnosti i etičkim pitanjima, a ne na putovanjima u svemir i fensi tehološkim igračkama. Takođe najviše zapleta nudi kroz vrlo precizan dijalog. Pametna strategija jer se većina naučnofantastičnih romana previše uvlači u dugačka objašnjenja koja zadržavaju narativ. Bez obzira na žanr, priča mora biti osnova bilo kog romana.

Treći roman nastavlja filozofski ton druge knjige, ali ovaj put otvara raspravu koja uključuje mnogo širi spektar likova. Ksenocid je knjiga o sukobima između velikih umova. Kard kroz radnju vodi raspravu kako u dalekoj budućnosti međuplanetarnog putovanja i kolonizacije novih svetova, pojedinci posmatraju naučne teorije i dokaze kao nebeski poslat paravan za sprovođenje Božije volje. Čak i apsolutno kontradiktorni dokazi postaju potvrda nečijeg uverenja. I kao da to nije dovoljno, kada se ljudi vere suoče sa dokazima da je ono u šta veruju besmisleno (i štetno) pokušavaju da sačuvaju svoja ubeđenja gazeći racionalnost povlačenjem iz razuma u osećajnost.

Od sugestije da se ljudi ne mogu istinski poznavati i umesto toga moraju da zamisle ko je neko drugi, do ideje da svi vremenom prolaze kroz metamorfoze i menjaju identitet. Ako je govornik o prihvatanju drugih ksenocid je o prihvatanju samog sebe.

Ono što je zanimljivo u ovom sirajlu je činjenica da svaka knjiga ima drugačiji fokus, gotovo ih stavljajući u različite žanrove. Enderova igra je militaristička naučna-fantastika, Govornik vuče na misteriju. I dok je Ksenocid filozofsko srce serije, Deca uma su gotovo ljubavni roman.

Tema Dece Uma je duša i šta ona znači za pojedinca. Pitanje šta određuje čovekove izbore je ono sa kojim se Kardovi likovi suočavaju tokom cele knjige. Dok savladavaju svoje izazove i bore sa više poteškoća nego što bi većina ljudi mogla da podnese, oni se neprestano pitaju ko i zašto ih kontroliše. Priroda ili duša – i da li slobodna volja utiče na njihove odluke ako uopšte i postoji. Deca uma promovišu ideju da, iako ljudi mogu izjaviti svoje namere, pravi test onoga što žele leži u onome što zapravo rade.

Ender je verovatno jedan od najprivlačnijih i najprijatnijih likova u fikciji. Od prvih stranica Enderove igre – gde ga srećemo kao neobično inteligentno i svesno dete, nasilnika, podvrgnutog lažima odraslih i terora od strane vršnjaka – Ender je dirljivo simpatičan. Veći od života u nepravdama i saosećanju Ender pretvara sopstvenu nepodnošljivu krivicu u poniznost, mudrost i razumevanje – slomljenog heroja.

Čitanje ovih romana je lako ali ne i uvek ugodno iskustvo. Posle četiri knjige teških etičkih dilema, proučavanja osećanja, diskursa o odgovornosti ljudi u univerzumu i utvrđivanja vrednosti života, spremana sam da pročitam nešto što mi omogućava da pamet stavim na autopilot.

Serijal 4/5
1. Enderova Igra 4/5
2. Govornik za mrtve 5/5
3. Ksenocid 5/5
4, Deca uma 2/5

Trenutno dostupan Govornik za mrtve u Čarobnoj knjizi.