Glen Dankan „Poslednji vukodlak“

Bilo je to ovako. Glenu Dankanu su često govorili da je pametan. Ubeđen u masivnost svoje inteligencije postao je ljubitelj Kazablanke, skoča, cigara, misterioznih barova i krimi priča četrdesetih,. Apsolutno rešen da napiše knjigu. Neko mu je skrenuo pažnju da seks prodaje više nego išta ali Dankan koji nije bio glup, ne, ne je odlučio da ne želi ljubitelje Očajnih domaćica i jeftinih ljubića. Neće on pisati o seksu. On će napisati Jebačinu. Sa velikim J. Jer on je pametan. Sa obzirom da mu treba rasni primerak protagoniste koji će em fizički izdržati porno performans, em dugim životom pokazati Dankanovu pamet, vukodlak se nametnuo kao logično rešenje. I tako je, dragi moji, uspeo da zezne svakog poštenog ljubitelja fantastike. Da nema vukodlaka i horora gde se knjiga svrstala ne bi je ni uzela u ruke pa bi Glen i ja verovatno živeli u ljubavi nepoznavajući se, ali avaj…

Manje NIJE više

Pisac mora da nam svima stavi do znanja koliko je načitan, inteligentan, rečit i kulturno obrazovan. Njegov narativ je poput lika koji zahteva da svako bude impresioniran njegovom pojavom te gura status alfa mužjaka gde god da se zatekne. Pogledajte kako fensi izraze ja znam! Vidite kako ih čudnovato kombinujem tako da niste sigurni šta sam želeo da kažem. Ali! Naravno, to je zato štooooo… predpostavljate zar ne? Zbog toga što sam ja pametniji od vas!

„… Na nekom drugom mestu užasno sam se ispovraćao pored zida, dok je sve to nadgledala ogromna slika nalik na Bošovu, na kojoj je bila prikazana crna misa. Kiša je jače zapljuštala, kao da želi da me svojim šištanjem podseti na vreme koje je isparavalo u ništavilo…“

Ili

„… Tako se ispod moje leve krabe od šake našlo vrelo mesto pod njenom suknjom. I tamo se sada šaka koja je postepeno oživljavala sporo podigla (uvek će se podizati, mora se podizati, mada bogova više nema, planeta nam umire, a ljudska rasa je sebe ironijom dovela u stanje neizlečive ravnodušnosti, što nije bilo ni bezbolno ni brzo) kroz zone sve jače vrline i skrivene, čipkom oivičene natekline njene pičke.“

Dankan koristi svaku moguću priliku da vas ubode sa stranica i podseti na svoje pretenciozno i pompezno postojanje. Sačuvaj i sakloni da se makne i pusti čitaoca da zapravo čita…

… čita šta?

Džejkob (ajmo Twilight fanovi!!!) Marlou je poslednji vukodlak na Zemlji i pati od egzistencijalne krize. Dosadno mu je, umoran je od života i želi da skonča. Ili barem tako više puta kaže. Međutim, teško je verovati njegovim upornim depresivnim izjavama, jer je od knjige ostalo dve trećine. Da je hteo zaista umreti imao je u prvom poglavlju protivnika, a ja bih lepo uzela kafu i možda koji keks. Ali neeee, naš pripovedač nastavlja da nas ispunjava svojim gadnim pogledom na svet i još gadnijim seksualnim životom, istovremeno puneći stranice prikladnim citatima iz Jevanđelja po Jovanu, Šekspirovih soneta, Dantea i Ko se boji Virdžinije Vulf? Imao je i smelost da parafrazira Džejn Ejr gde „Da, čitaoče, udala sam se za njega.“, postaje „Da, čitaoče, pojeo sam ga“. (Ne za-je-ba-va-ti se sa klasicima! Takvo što se jednostavno ne-ra-di!).

Glavni lik nam jasno daje do znanja da ima finija osećanja, jer pije skupa alkoholna pića, puši Kamel (veoma je zgodno da nikotin ne šteti vukodlacima) i žao mu je starih knjiga. Takođe daje puno novca dobrotvornim organizacijama kako bi ublažio savest zbog ubijanja i jedenja živih ljudi svakog punog meseca. Kakav lik! Moraš da ga voliš.

Nakon toliko dosadnog ponavljanja i ubijanja u pojam izgubila sam svaku moć empatije za stvarne probleme našeg poslednjeg vukodlaka. Nije da ih nema. Tu su vampiri (od čijeg mirisa povraća, šta kažeš na to Mejerova mhm), organizacija koja želi da ga satre, hroničnog (ne)mirenja sa kletvom punog meseca, duhovi pojedenih ljudi koji žive u njemu i potresna ljubavna priča iz prošlosti.

I tako red kukanja na konto besmislenosti života i usamljenosti, red alkoholizma i filozofije i…

Jebi Ubij Jedi* jer je Jedi Voli Moli bilo zauzeto

*(Bukvalni naziv sekcije knjige)

Da shvatam, vođenje ljubavi po Dankanu Glenu simbolizuje jelo. Crvenkapa je priča o seksualnom proždiranju bla bla bla. Ali način na koji je opštenje protagoniste sa ženama opisano, je u nedostatku boljeg izraza, odvratno bljak.. On (Dankan ili Džejkob ne znam) je toliko impresivan, sa neprevaziđenim savršenim libidom da providi većinu svog života čvrstog ponosa u uspravnom stanju i oseća se dužnim da vas o tome obavesti svaki – jebeni – put. Ne horor, ne teško za čitanje već prosto besmisleno. I tako stranica za stranicom odaje utisak sihronizacije porn hub-ovog hard core odabira sa najviše pregleda. Primera radi:

„Načas sam je pomazio vrhom kurca, osetio klizavi ulaz vreliji od usta bebe pod temperaturom…**“

** Ako ne verujete prevodu evo na engleskom „I let the tip of my cock nuzzle her for a moment, felt the slick entrance hotter than a fevered baby’s mouth“

… od svih stanica voza u ovom gradu …

Kao da celokupni fuckfest prošaran menlahonlijom nije bio dovoljan, Dankan je rešio da nas obraduje čiklit tvistom. Džejk je navodno poslednji vukodlak na zemlji ali čuda mi čuda, u prolazu… onako uz put… sasvim slučajno… oseti miris drugog vukodlaka. Ne samo vukodlaka već ŽENSKOG VUKODLAKA. I ostatak priče je poznat: I ti si vukodlak! Sad sam potpo zaljubljen u tebe! Jebo depresiju i bespoštedno taslačenje skupih prostitiki. Nisam imao ni srce ni dušu već dve stotine godina, ali sada sam bezpogovorno zaljubljen u tebe! Kako moj kurac lomi kamenje erekcijom neću te povrediti jupi, jer osećam da si i ti vukodlak. Ženski vukodlak bogte… Kakav početak jednog divnog prijateljstva.

Nastavke nemam nameru da čitam jer brzim pregledom vidim da je u trećoj knjizi neka ljubavna priča između vukodlaka i vampira. Scenu seksa između vukodlaka i mnogo „gubica o gubicu, jezika i njuškanja koječega“ teško da ću u skorije vreme izbaciti iz glave (dajem sve od sebe) te mi još jedna trauma ne treba u životu.

Ako se po prvoj knjizi godina poznaje, ova moja neće biti ružičasta.

Vukodlacima ostaje disleksija i permanentna erekcija.

Glen Dankan „Poslednji vukodlak“

Rasprodato u Laguni.