Robert A. Hajnlajn „Stranac u tuđoj zemlji“

Stranac u tuđoj zemlji (ovo izgovaram prvi put u životu) je predivno iritantna knjiga. Dobro ispričana priča sa mnoštvom loših ideja. Jedinstvena po tome što se sa autorom nisam složila oko „tričavih“ 90% naracije. Delom politička, gotovo akciona naučna fantastika, delom pošteno nadrogirana kritika društva. Tako da pitanje ovog osvrta nije da li je Stranac u tuđoj zemlji dobra knjiga, jer po mojim parametrima jeste, već u kojoj meri je ovo delo nama potrebno danas?

Valentin Majkl Smit je čovek rođen i odrastao na drugoj planeti i ne razlikuje se od Zemljana samo po nekoliko nadprirodnih sposobnosti. Ne, on je pao s Marsa i nevino je dete u svakom mogućem smislu. Hajnlajn pruža čitaocu pogled na čovečanstvo kroz oči vanzemaljca i delujemo sve samo ne ružičasto. Naša gledišta po kojima funkcionišemo su blago rečeno retardirana, oštrije – grozna.

Uz njega rečito stoji Džubal Heršo, pisac, mizantrop, amaterski anarhista, nepopravljivi cinik i moralno središte priče. Vrlo brzo postaje jasno da je čitalac Marsovac koji pojma nema ni o čemu dok je Hajnlajn – Heršo, mentor i roditelj u jednom. Imajte na umu, Hajnlajn je svašta, blag vaspitač? Nikako.

…“To ostaje nejasno. Zastupnici predodređenosti i slobodne volje i dalje igraju nerešeno u četvrtoj četvrtini, kad sam poslednji put pogledao. U svakom slučaju ne želim da uznemiravam čoveka koji spava u slivniku: ako se ne dokaže drugačije, smatraću da mu je tu i mesto.“…

Robert A. Hajnlajn „Stranac u tuđoj zemlji“

Iako podeljen u pet delova roman delim na polovine. U prvoj, fokus je na radnji pri čemu čitalac ima osećaj „dešavanja“ i interesuje ga „šta će biti sledeće“. Druga polovina zaostaje u pogledu „kretanja“ ali iznosi ključne koncepte i filozofiju.

Po tuđoj zemlji Hajnlajn ne korača lagano. Seksualnost (pohvalno i srećom! bez grafičkog prikaza), moć organizovane religije, manipulativni aspekti vlasti, (ne)kultura… biće izazvani bez pardona. Što priznajem, zvuči odlično… da nije te sitnice u vidu obrnute psihologije. Sistem predstavljanja uverenja koji vas vodi ne samo u tuđu zemlju već u jedan potpuno stran um. Hajnlajn će, na primer, maestralno ispričati uverljivu priču o tome kako spas ljudskog roda leži u seksu i pokretu dece cveća. Zapravo on želi i bolje do toga. Kult! Religijski razvrat! Poligamija! Obezvređenost imovine! Sve može! Eto rešenja za svaki mogući i nemogući problem. Nehajno i sa sigurnošću sunčevog izlaska. Čitaocu ostaje zanimacija da popuni upitnik koje F dijagnoze ima ovaj pisac.

… „Ali izlazila sam na kraj sa takvima još dok si ti bio na Marsu. U devet od deset slučajeva, ako devojka bude silovana, to je barem delimično njena krivica. A onaj deseti put – pa, u redu…“

Robert A. Hajnlajn „Stranac u tuđoj zemlji“

Ukoliko koncept Moglija preobraćenog u filozofa nije dovoljan da vas zanima više od tri stotine stranica bojim se da nemate sreće. Knjiga obiluje ciničnim humorom i satirom ali joj nedostaje element zapleta. Momenat gde čitaoca zanima šta će se desiti sa karakterima umesto da ih samo posmatra kako rade šta već rade. Hajnlajn voli zvuk sopstvenog glasa te razgovor između likova deluje kao transkript časa filozofije.

Uz rizik da zvučim poput „babe o uštipcima“ moja najomiljenija ideja, je ideja empatije. Istinski verujem da je sposobnost slušanja i razumevanja drugog bića – sposobnost u izumiranju. I zbog promovisanja empatije kao vrhunske veštine Hajnlajn zauzima visoko mesto na mojoj listi pisaca za poštovanje.

„… po marsovskoj „mapi“ ne možete nikako mrzeti nešto pre nego što ga potpuno ******, toliko potpuno razumete, da se stopite sa tim i to se stopi sa vama – tada i samo tada možete da ga mrzite. Mrzeći sebe. Ali to takođe podrazumeva, prema potrebi, da ga volite, i cenite i ne želite da bude drugačije.“…

Robert A. Hajnlajn „Stranac u tuđoj zemlji“

Povezanost nasuprot usamljenosti čine poentu Stranca u tuđoj zemlji. Ništa nije toliko važno kao veze koje delimo jedni sa drugima i retko šta nam može pružiti istu radost i mir. Zapažanje koje definitivno podnosi test vremena.

Lično više volim knjige sa primenjivom porukom. Naročito u naučnoj fantastici. Ali sa svim svojim manama, Stranca treba pročitati. Najviše zbog analize, osporavanja ili pak prihvatanja društvenih i kulturnih normi sa kojima smo suočeni još od malih nogu. I pohvalno je ako se iznervirate pritom.

“I was not giving answers. I was trying to shake the reader loose from some preconceptions and induce him to think for himself, along new and fresh lines. In consequence, each reader gets something different out of that book because he himself supplies the answers. It is an invitation to think, not to believe.”

Robert A. Heinlein

Fenomenalno prevedeni Stranac u Čarobnoj knjizi.