Viktorija Švab „Nijanse magije“

Pravilno je i fer reći da knjige nisu debele već obimne. Od trilogije Viktorije Švab ja sam se baš ugojila. Ispunila me do granica propadanja kroz patos. Pitam se kako me noge drže ovako obimnu. Debelu od čiste dosade i neizmerne frustracije.

Švab pokazuje znake talenta ali i krize identiteta. Nije mogla da odluči šta piše – tinejdžersku dramu ili ozbiljnu fantastiku. Rezultat? Razvučena detinjarija rasuta po buđi nečega što je mogla biti zanimljiva priča – nekad, negde. Jedan od mnogobrojnih problema je tempo. Švabovoj treba večnost da stigne tamo gde je krenuala. A krenula je avaj, nigde. Tri četvrtine serijala je prazno. Recimo drugi deo se vrti oko turnira koji ne počinje pre 70% knjige, traje još 2% i na zaplet utiče ukupno 0%.

Odajem priznanje za ideju četiri Londona do kojih samo posebni magovi stižu,, ali gradnja sveta ne postoji. Zapravo postoji. U Crvenom je lepo i miriše na cveće. U Belom je hladno i sve je… pa belo. Crni je mračan a Sivi je ovaj naš samo dosadna verzija. TRI KNJIGE i ovo je sve od sveta i četiri Londona što imamo. Količina propalog potencijala je za Bogu plakati.

Kako mogu pročitati 1000 i kusur strana a da pojma nemam ko su zapravo likovi, ostaće misterija. Glavnog protagonistu pamtim po kaputu. I po tome što ne zna svoje poreklo a ni pravo ime. (Molim da, ako ne postoji, kao kliše u YA književnost ubaciti „muški karakter koji kuka i duri se“ to je tako seksi da babske gaće nariču). Gospodin konstantno davi o tome kako mu je teško. Kada nakon tri knjige konačno dobije papirče sa odgovorom na sva pitanja i muke on prosto odluči da ga baci u more! (Švabova lenštino jedna!). Jer zašto udostojiti bilo koga odgovora, nije da smo o tome čitali samo tri knjige zar ne? Ultimativni srednji prst čitaocima.

Nemam išta protiv badass girl klišea. Ali Lija Bard je kategorija za sebe i abominacija jakih ženskih likova. Švabova verovatno misli da svi čitaoci pate od teškog oblika alchajmera. U proseku na svakoj petoj strani od onih iljadu i kusur sledi ekavela kako je Lajla pametna, jaka, sposobna, jedinstvena… sa NULA dokaza da ona to i jeste. Realno glupa je ko… i mnogo manje sposobna. Pride je i razmaženo derište sa inferiornim kompleksom koje nema ama nikakvog uticaja na zaplet osim da širi frustraciju. Recimo:

“Većina devojaka nosi haljine.”
– “Ja nisam većina devojaka.”

Ono za šta mogu odati Švabovoj kakvo takvo priznanje jeste da je napravila odlično takmičenje karaktera za dominaciju u istom stereotipu. Sav taj „uspeh“ sa Lajlom i njenom „ja jaka – kršim glave – seksom potapam brod (da bilo je i ovog momenta btw) i mnogo sam bitna“ ulogom, je dao vetar u leđa autorki da napravi ne još jednog, već dva glupa lika! U tipu sledećeg karaktera: neverovatno zgodni, bogati, na visokom položaju muškarci koji su toliko umorni svojim teškim životom bogatstva i luksuza te neizmerno pate što ne mogu ispuniti očekivanja porodice i socijalnog statusa. Srce mi se cepa. Da li su gej wink wink…

Da napomenem još i: nedovoljno razvijenog antiheroja; očajnog zlikovca od kojeg mali mačići deluju strašnije; i za vrhunac Alukarda. Za kojeg autorka nije znala šta mu ime znači i samo joj je lepo zvučalo (čuje se kako prevrćem očima). Po kojoj logici jedan od najvećih magova u serijalu ne učestvuje u glavnom fajtu da pomogne prijateljima i spasi svet? I ne samo da ne učestvuje on glumi stražara za MOŽDA neprijateljske brodove (a možda i prijateljske?! Kakva jeza, kakva napetost!) koji će ga obrni okreni samleti u komadiće. Ne samo da je beskoristan nego je i bespotreban. (Kojom logikom ti ovaj lik štrika na talisićma Viktorija? Kojom?!)

Zašto ubaciti karaktera koji posmatra mrtvu osobu ispred sebe, bez ikakvih filozofskih misli, poruka i smisla? Dakle blene u leš! Umalo umre u drugom poglavlju u kome se pojavljuje i… PUF nestane. Ne spominje se više! Nekrofilija, fetiši, broj strana obećan izdavaču… zašto?

Razni likovi umiru, čak i bitni ali ni zaplet sveden na „koliko će koji lik više ispasti idiot“ ni karakteri nisu istinski pogođeni gubitkom. Što se mene kao čitaoca tiče, nisam mogla mariti manje.

Kad smo kod „originalnosti“ da napomenemo i misteriozni moćni artefakt koji vuče u ludilo i tamu te se ne sme koristiti a zaštititi po svaku cenu mora. I magijski sitem kontrolisanja elemenata vatre, vode, zemlje… Zvuči li vama ovo poznato?

Ako nam je ovo budućnost YA fantastike Nora Roberts hir aj kam. Antipreporuka.

“Svi su besmrtni dok jednog dana nisu.”

Viktorija Švab

Prevod Vesna Stojković i nemam zamerke.

Serijal Nijanse magije u Publik Praktikumu


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s