Svi smo mi ljubitelji fantastike 2 – Slađan Teodosin (Osnivač i Administrator grupe Epska Fantastika)

Tekst na ćirilici možete prelistati ovde.

Činjenica: verujem da mi u kućištu računara žive patuljci i gremlini. Gen da ne kapiram išta „tehničko“ me osudio na večnost korišćenja kalkulatora za sabiranje čak i prostih brojeva. Ipak ne treba biti genije za razumevanje komunikacije na internetu. Od čet soba, preko foruma do fejsbuk grupa i nekih čudnih tika taka mreža koje uporno zaobilazim, koncept je vazda isti. Ne budi skot jer je sa druge strane ekrana ljudsko biće i poštuj pravila virtuelnog lokaliteta na kojem boraviš. Nije komplikovano – nudi mnogo.

Na ovom parčetu fejsbuk planete sasvim je u redu pričati o zmajevima, superherojima i vanzemaljcima. Mesto gde je po standardima normalaca, biti čudan ili gik poželjno. Razmena informacija, tema za razonodu i polemike o fantastici su najzastupljeniji sadržaj. Ali same po sebi nisu prioritet. Ideja koja se često zanemaruje jeste uticaj same grupe i svakog njenog člana. I pre nego što nekome padne na tastaturu da piše mejl u Holivud, verujte da ne dobacujemo ni do Netflixa. Stojim iza ove tvrdnje ponosno mašući iz njihovog spam foldera. Ali sa sigurnošću konstatujem da otvoreno ili prikriveno među objavama i komentarima, stoje urednici, prevodioci, lektori, dizajneri i administratori izdavačkih kuća pisane reči kod nas. Kako tu vrstu izazova vidi osnivač i vrhovni poglavica Slađan Teodosin možete pročitati u nastavku serije intervjua Svi smo mi ljubitelji fantastike.

Kako je nastala grupa Epska fantastika i sa kojim ciljem?

Ne mogu da kažem kako je naša grupa nastala iz želje i potrebe, jer nije bilo prostora za mlade pisce da predstave svoje ideje i radove. Istina je daleko manje glamurozna. Napravio sam je jer nije postojala tada (septembar 2008.) nijedna grupa na Fejsbuku koja se bavila Epskom fantastikom. Ja sam čitao Martina u tom momentu, i počeo ozbiljnije da ulazim u svet fantastike i eto.

Negde u međuvremenu smo shvatili da možemo da damo doprinos tome da se unapredi i omasovi književna scena fantastike, i na tom kursu smo od tada.

Cilj je došao malo kasnije, jer je grupa neko  vreme provela u stagnaciji. Prvih par godina imali smo tek neznatan broj članova, i postovi su bili sporadični. Tek kada je Fejsbuk postao zastupljeniji kod nas, broj članova je počeo lagano da raste. Negde u međuvremenu smo shvatili da možemo da damo doprinos tome da se unapredi i omasovi književna scena fantastike, i na tom kursu smo od tada.

Da li su postojali određeni usponi i padovi u radu grupe koje smatraš bitnim / zanimljivim?

Postojao je jedan period (2014.-2015. mislim) kada su konstantno buktale rasprave o tome šta spada u Epsku Fantastiku, a šta ne. Nakon toga smo imali pad u smislu broja članova, ali porast u kvalitetu, što nam je i pomoglo da napravimo svojevrsni kompromis sa ostalim žanrovima, tako da možete videti objave sa “Star Wars”, “Doctor Who”, “Battlestar Galactica” i sličnim temama.

Takođe, poslednjih godina smo u dobrim odnosima sa “Autostoperskim vodičem kroz fantastiku”. Koliko pratim druge grupe i stranice na Fejsbuku (ne nužno vezane za ovu temu), postoji neki rivalitet među njima, naročito među onima koje se bave sličnom ili istom tematikom. Mi i AFKV nemamo takav odnos, već smo na primer, mi delili njihove konkurse za nove radove (što i spada u naš krug delovanja), a oni su delili našu nagradnu igru, jer je u istoj mogao da učestvuje bilo ko.  

Mislim i da se promenio stav članova prema grupi, i da smo od nečega što je usputna stvar došli do toga da grupa bude deo dnevnog rituala.

Šta je to što se promenilo od početaka grupe do danas (osim broja članova naravno 🙂 )?

Kao što sam rekao, sada imamo svrhu promovisanja Epske fantastike kao žanra, da pokušamo malo da skrenemo reflektor sa krimi ljubića na nešto malo drugačije. Takođe, doneta su pravila, kao i povećanje broja administratora, pa sada Jelena, Tijana i ja odlučujemo o konkretnim situacijama.

Mislim i da se promenio stav članova prema grupi, i da smo od nečega što je usputna stvar došli do toga da grupa bude deo dnevnog rituala. Mnogi članovi su aktivni na dnevnom nivou, što govori o tome da im je stalo do grupe, zbog čega mi je izuzetno drago.

Imamo članove koji su “sa druge strane papira”, pisce, prevodioce, štampare, uopšte ljude koji su uključeni u proces izdavanja knjige.

Šta je ono što vidiš kao prednost a šta kao manu grupe?

Definitivna prednost je to što svako ima pravo da kaže šta misli, i što smo na takvoj platformi koja omogućava lako povezivanje i komunikaciju, čak i između izdavača i čitalaca. Imamo članove koji su “sa druge strane papira”, pisce, prevodioce, štampare, uopšte ljude koji su uključeni u proces izdavanja knjige.

Mana nema puno, ali se desi da neko uzme sebi za pravo da želi da odredi u kom smeru će ići grupa, i šta je dozvoljeno, a šta ne. Konstruktivna kritika je uvek dobrodošla, i priznaćemo ako smo napravili grešku, ali klasično “Ti to ne radiš dobro, treba ovako” kod nas ne pije vodu.

Šta bi voleo da se poboljša?

Voleo bih da se smanji broj mim postova u grupi, i to vidim kao smer ka poboljšanju. Shvatam da su beba Joda i “Toss a coin to your Witcher” uvek hit i da pokupe tone lajkova, ali postoje i druge stvari u fantastici. Šarajte malo, postavljajte pitanja i otvarajte rasprave.

Šta je ono što je tebi kao administratoru teško kada je u pitanju održavanje i rad grupe? Na šta si posebno ponosan?

Nema puno stvari koje mi kvare dan. Ne volim da vidim člana koji je tu pet ili više godina, koji zna naš stav o pirateriji, video je sve prepiske, i opet traži da mu neko pošalje e-pub izdanje nekog naslova. To rezultuje trajnim banom.

2018. godina je za mene lično bio hajlajt momenat grupe. Uspeli smo da organizujemo i završimo dva kruga nagradnih igara, sa ciljem da se malo “pogura” prodaja serijala “Malaška knjiga palih”. Neću da kažem da smo spasli serijal i učinili da “Laguna” nastavi sa izdavanjem, ali smo dali svoj skromni doprinos. Takođe, u prvom krugu je učestvovalo petoro takmičara sa 11 brojeva (svaka kupljena knjiga je donosila jedan broj, tako da je neko mogao povećati šanse ako kupi više naslova), a u drugom devetnaest takmičara sa 46 brojeva. Meni ovaj momenat dosta znači, jer smo pokazali napredak u nečemu što smo smatrali da je dobro i korisno. I da vam šapnem nešto, radićemo ponovo, i to uskoro.

Uspeli smo da organizujemo i završimo dva kruga nagradnih igara, sa ciljem da se malo “pogura” prodaja serijala “Malaška knjiga palih”.

Relativno skoro je uvedeno pravilo protiv piraterije, zašto? Kakve su reakcije članova?

Da, ranije ste u grupi mogli naći elektronska izdanja slobodno podeljena, za svakog da skine. Međutim, neke stvari su se menjale, univerzum interneta je postao deo svakodnevice, pa smo u jednom momentu bili zamoljeni da to više ne radimo, ili će se stvari rešavati sudskim putem. Da se to ne bi dešavalo, ili još gore, da ne bismo dolazili u situaciju da se gasi grupa koja toliko dugo traje, doneto je to pravilo.

Iskreno, očekivao sam vile i baklje, i da nam pola članova ode, međutim, situacija je bila daleko od toga. Dali smo period da poskida ko šta hoće, i nakon toga nema više piraterije. Vremenom smo pooštrili pravila, pa danas kada ulazite u grupu, jasno vam stoji šta sme a šta ne. Danas članovi već znaju kako stoje stvari i koliko vidim, nema velikih neslaganja oko toga. Debatuje se o formatima, da, ali to je to.

Sa jedne strane, razumem potrebu čitalaca da imaju knjigu koju žele, ali ti isti čitaoci moraju shvatiti da kupovinom knjige direktno finansiraju nastavak, ukoliko taj isti postoji… Opet, iz nekog meni neshvatljivog razloga, izdavači ne žele da se upuste u reprint određenih naslova koji su jako traženi

Samo pitanje piraterije je prilično složeno. Postoje jednaki argumenti i za i protiv, koliko sam uspeo da ispratim. Sa jedne strane, razumem potrebu čitalaca da imaju knjigu koju žele, ali ti isti čitaoci moraju shvatiti da kupovinom knjige direktno finansiraju nastavak, ukoliko taj isti postoji. Opet, iz nekog meni neshvatljivog razloga, izdavači ne žele da se upuste u reprint određenih naslova koji su jako traženi (drugi deo “Vukodava” tražim već dosta dugo), iako je to po meni sigurna investicija. Ako već imaju autorska prava, ne vidim zašto se ne bi štampalo ponovo? Pre par godina je grupa “Iron Maiden” preko torenta ispratila gde se najviše skida njihova diskografija. Južna Amerika je tada bila među vodećim regionima, i umesto da tuže sajtove, napravili su turneju po Južnoj Americi, gde su imali milione u publici. Ne shvatam zašto to isto ne urade i izdavači?

Moje neko predviđanje je da izdavačka kuća koja prva počne ozbiljnije da ulaže u digitalne formate će biti ta koja će “pokupiti kajmak“ i napraviti najveći profit.

Ista je situacija sa audio knjigama, koje volim, ali ih nema kod nas. Postoji Tešićev “Kosingas” u formi radio-drame na RTS-u, ali osim toga, mislim da nije niko drugi pokušao. Ili je toliko sporadično, da skoro i ne postoji. Ova dva formata imaju ogromnu prednost nad papirom, jer je trošak izrade jednokratan, a profit počinje da stiže vrlo brzo. Moje neko predviđanje je da izdavačka kuća koja prva počne ozbiljnije da ulaže u digitalne formate će biti ta koja će “pokupiti kajmak“ i napraviti najveći profit.

Fantastika je kod nas nedovoljno zastupljena i loše predstavljena u smislu marketinga.

Po tebi, gde je fantastika kod nas trenutno kada govorimo o knjigama?

Na moju veliku žalost, imao sam prilike da radim u knjižari pre par godina, i da imam direktan uvid u prodaju. Fantastika je kod nas nedovoljno zastupljena i loše predstavljena u smislu marketinga. Reklamiraju se mahom domaći autori, jedino se sećam da je Stojiljkovićevo “Konstantinovo raskršće” bilo na TV-u, ali sem toga, skoro ništa.

Desi se ponekad da Gejmen ili King “zalutaju” na neko osmo mesto top liste prodaje, ali to nije dovoljno. Mislim da naše društvo nije dovoljno otvoreno ka ovoj vrsti književnosti, što je tužno, jer imamo izuzetno bogatu mitologiju, istoriju i kulturu koja i te kako može da bude izvor inspiracije. Da ne spominjem more stranih autora koji često mogu kvalitetom da pariraju pa i nadmaše “mejnstrim” naslove.

Investiranje u marketing, pogotovo kad je fantastika u pitanju, je preko potrebno… Popust jeste lepa stvar, ali nije presudna, i ne bi trebalo da to bude glavni “adut” za pokušaj da se zainteresuje kupac.

Kao da nedostaje volje da se više uloži u istraživanje tržišta i “opipavanje pulsa” čitalaca. Čini mi se da neki izdavači smatraju da je dovoljno poslati mejl i okaciti post na Fejsbuku, uz eventualnu nalepnicu u radnji i da to bude dovoljno da počnu pare da pljušte. Investiranje u marketing, pogotovo kad je fantastika u pitanju, je preko potrebno. Bez namere da zvučim pretenciozno, čitaoci fantastike se slobodno mogu odvojiti od “ostalih”, i shodno tome, potrebno je više da bi se zainteresovali. Ne možete reći “Hej, ako kupiš ove tri knjige, dobićeš kartu za bioskop.”. Ne funkcioniše tako kod fantastičara. Popust jeste lepa stvar, ali nije presudna, i ne bi trebalo da to bude glavni “adut” za pokušaj da se zainteresuje kupac.

Zaživeo je paradoks „ne izdajemo dok ne kupite – ne kupujemo dok ne izdate sve“, kakav je tvoj pogled na to?

Došli smo u jednu pat poziciju iz koje možda i nije lako izaći. Sa jedne strane, razumem izdavačke kuće, oni rade za novac, i žele da prodaju što više, ali sa druge strane, i čitaoci imaju puno pravo da budu ogorčeni jer je izdavač rešio da ne prevede serijal do kraja. Da ne pričamo o reizdanjima starih naslova koja su ili pusti snovi, ili jako loše urađeni. Da, mislim i na Simonsov  “Hiperion”, između ostalog.

Teoretski, ja mogu da bojkotujem sve domaće izdavače, i kupujem knjige isključivo na Book Depository-ju, ali šta da radim kad kroz koju godinu budem hteo da kupim sestričini “Hobita”, a izdanja na srpskom ne bude?

Negde u tom procesu se izgubilo međusobno poverenje između izdavača i čitalaca. To mislim da je prva stvar koja bi morala da se reši, ako mislimo da se situacija popravi. Neki prvi koraci bi morali biti pokazivanje dobre volje jedne i druge strane. Spomenuo sam ranije “Hiperion” i digitalna izdanja. Ako “Laguna” ponudi e-format po razumnoj ceni, čitaoci bi morali da to podrže kupovinom, pa ako se to pokaže kao uspešno, zašto ne i reprint izdanja?

Prisutna je i podela na „njih i nas“, izdavačke kuće protiv ljubitelja i obrnuto, kakvo je tvoje mišljenje povodom toga?

Da se direktno nastavim na prethodno pitanje, ova dva tabora moraju da shvate da će jedni bez drugih propasti. Teoretski, ja mogu da bojkotujem sve domaće izdavače, i kupujem knjige isključivo na Book Depository-ju, ali šta da radim kad kroz koju godinu budem hteo da kupim sestričini “Hobita”, a izdanja na srpskom ne bude?

Da mi je dinar za svako “Kakav je papir?” pitanje koje sam video u grupi, sad bih spavao na parama.

Ili, da obrnem situaciju, zašto se izdavači odriču sigurnih para? Da li shvataju koliko malo ulažu u promociju i fizički kvalitet izdanja? Fantastika nije nešto što se prodaje na trafici, i zahteva određeni standard kad je u pitanju povez, ilustracije, prevod, sam papir. Da mi je dinar za svako “Kakav je papir?” pitanje koje sam video u grupi, sad bih spavao na parama. Ukratko, da se prestane sa štampom na wc papiru i povezom od mesečine i srebrne paučine kao jedinim izdanjem. Neki izdavači su shvatili da se fantastika ne čita, već proživljava, korigovali su loše stvari koje su postojale, i sad profitiraju od te odluke. Što pre i ostali shvate ovu stvar, biće korisnije za sve.

Da li bi naveo primer izdavačkih kuća koje po tebi dobro posluju i obrnuto?

Osim podele na “njih i nas”, čini mi se da postoji i podela na izdavače koji svoj posao rade fer i korektno, i one koji su tu zarad para. Na žalost, naše najveće izdavačke kuće spadaju u drugu grupu, po meni. Ni “Laguna”, a naročito ne “Vulkan” se nisu proslavili na ovom polju književnosti. “Vulkan” osim Kinga i “Igara gladi” mislim da i nema ništa drugo u ponudi, ali zato ima celokupan opus Gijoma Musoa, Nore Roberts i sličnih polu-krimića polu-romansi.

“Laguna” opet je tužna priča jednog velikog izdavača koji pomalo posustaje u poslednje vreme, i kao da se distancira od fantastike malo po malo.  U tom nedostatku naslova fantastike su drugi, prodajom manji izdavači videli svoju priliku. I dalje mi nije jasno kako je jedan “Publik Praktikum”, koji ja mahom znam po dečjim knjigama uspeo da izboksuje prava na Tolkina, i da ga tako dobro pripremi i odštampa. Sama činjenica da im je ilustrovano izdanje rasprodato govori u prilog tome da i za ovakva izdanja postoji publika. “Čarobna knjiga” je takođe jedan od izdavača koji mudro procenjuje šta će biti popularno. Počeli su sa “Dinom” kada se na netu šuškalo o filmu, i to će im doneti profit u svakom slučaju, čak i pored odlaganja zbog opšte situacije u zemlji i svetu. I naravno, stvari koje rade sa stripovima su za mene vrhunske, pogurali su Marvel na tržište gde tih naslova uopšte nije bilo, a bogami ni DC ne zaostaje. Konačno, moram da skinem kapu i “Orfelinu” koji je uhvatio svoju malu nišu u horor žanru, i tu priču guraju odlično. Izdanja su im mahom zanimljiva, sam dizajn je primamljiv i interesantan, jer moram reći da nisam video mnogo izdanja sa onako obojenim ivicama listova u poslednje vreme.

Generalno šta je ono što ljubitelji fantastike mogu uraditi povodom celokupne situacije u pisanoj fantastici?

Ljubitelji fantastike koji žele da vide svoja izdanja prevedena i štampana kod nas moraju da budu fer, i kupuju ista ta izdanja. Ukoliko ste u stisci sa parama, kupite sebi primerak knjige, i mirni ste do nastavka. Ako vam pare nisu problem, kupite tri, jedan zadržite, drugi poklonite, a treći donirajte biblioteci. Ili u krajnjoj liniji, okačite post kod nas u grupi da poklanjate. Otići će za sekund, garantujem.

Ljubitelji fantastike koji žele da vide svoja izdanja prevedena i štampana kod nas moraju da budu fer, i kupuju ista ta izdanja… Sa druge strane, ni pod razno se ne sme pristati na to da loš kvalitet postane standard.

Sa druge strane, ni pod razno se ne sme pristati na to da loš kvalitet postane standard. Nedavno sam pravio razmeštaj po polici, i primetio sam koliko je Martinova “Igra prestola” (ono staro izdanje) teško i masivno, kada se uporedi sa današnjim. Pad kvaliteta je evidentan, i to mora da se promeni. Dakle, insistirajte na tome da izdanja dobiju mnogo bolju štampu, prevod i da se ne raspadaju na trećem čitanju. Ovakvim stavom ćemo vremenom doći do toga da uslovno rečeno “primoramo” izdavače da nas uzimaju u obzir kao drugačiju kategoriju, koja ne čita zato što joj je dosadno, već traži određene kriterijume.

Na koji način grupa utiče na izdavaštvo knjiga u žanru, kod nas?

Nadam se da utičemo pozitivno, jer smo uslovno rečeno “neutralan teren”. Preko nas izdavači imaju direktan uvid u mišljenje čitalaca, jer je grupa otvorenog tipa, a sa druge strane, čitaoci mogu da razmenjuju informacije o budućim izdanjima i planovima o određenim serijalima.  Takođe, namerno smo ostavili grupu otvorenom, da bi i ljudi koji su na fejsbuku, a nisu članovi grupe videli prepisku svojih prijatelja koji možda jesu.

Voleli bismo da budemo ozbiljan faktor u procesu odabira sledećih naslova za štampu. Ne mislim to na način da nas troje neka izdavačka kuća pozove i ponudi nam posao, ne. Samo je dovoljno da pogledaju o čemu naši članovi pišu i da njihove želje i stavove makar uzmu u razmatranje. Mi smo među najvećim grupama kada je ova tematika u pitanju, i članovi su uvek otvoreni za prepisku i iznošenje mišljenja.

Preko nas izdavači imaju direktan uvid u mišljenje čitalaca, jer je grupa otvorenog tipa, a sa druge strane, čitaoci mogu da razmenjuju informacije o budućim izdanjima i planovima o određenim serijalima.

Koja bi tvoja poruka ljubiteljima fantastike bila?

Volim da citiram poznate pisce, tako da ću poručiti ono što je Martin rekao, “Fantastika ima ukus habanera i meda, cimeta i i karanfilića, retkog crvenog mesa i vina slatkih poput leta. Stvarnost su pasulj i tofu, i na kraju pepeo.”

Ne odričite se meda i cimeta ni po koju cenu.
Valar Morghulis.

Volimo žanr koji objedinjuje gotovo sve rodove pisane reči i onda ih nadograđuje maštom. Ljubavnu dramu, poučnu filozofiju, detektivsku priču, putopis, erotiku, akciju, neretko i poeziju… u fantastičnim svetovima i epskim avanturama. Imamo mogućnost da utičemo na izdavanje knjiga najkompletnijeg književnog žanra i to na jeziku koji razumemo. Jednostavno – pričom. Jednostavno nije uvek i lako. Kao što moji patuljci i gremlini mogu da potvrde, sledeći logični korak mi je aluminijumska tastatura koju ću valjda teže da izlupam. Mogu se vaditi na lošu termoregulaciju ali tri hladna znoja me oblije svaki put kada treba kliknuti na objavi post. Nije lako, često nije ni uspešno ali je način da se jedno mišljenje čuje.

Više mišljenja – veći uticaj. Veći uticaj – bolja ponuda. Bolja ponuda – lepši izbor. Svi zajedno stvaramo čitalačku publiku i imamo mogućnost da nešto promenimo. I to jeste činjenica.

Jedno mišljenje na „Svi smo mi ljubitelji fantastike 2 – Slađan Teodosin (Osnivač i Administrator grupe Epska Fantastika)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s