Svi smo mi ljubitelji fantastike 3 – Dejan Kuprešanin (Prevodilac)

Tekst na ćirilici možete pročitati ovde.

Dok raspredamo krive drine izdavaštva ozbiljni naučnici prave neverovatne proboje u svetu jezikova. Kako u svemu moramo biti najbolji dokazuje i podatak da na Balkanu preovlađuje ne jedan novi književni jezik već dva. Anglosrpski i serbskoingliš. Don’t mix frogs and grandmothers jer se oba u finesama razlikuju. Sve je počelo sa legendoznim Kostićevim prevodom Šekspirovog „To be or not to be“. Čuveno „Trt mrt život ili smrt“ utrlo je put reformi prevoda. Nastavilo se sa Tunom od štuke, Hrabrim autićem Plodijem i razlim starleušama kojima odajemo priznanje za bogaćenje dragog nam jezika. Rečnici su ubedljivo najomraženija vrsta literature i koji će nam moj. Al je grm negde legao u zeca i postalo je evidentno da neke prevode prosto ne možeš napisati bez pomoći mašine. Visokopoštovani gosn Gugl Translejt je nadmašio produkt viševekovne negativne selekcije čoveka. 

Na našu sreću, protiv pošasti bukvalitikus prevoda i dijete znanja tiho bitku bije vojska prevodilaca koji znaju svoj posao. U koštac sa nekulturom, nepismenošću, nepoznavanjem pravopisa i protiv svih onih ratnika tastatura koji znaju bolje, uhvatio se i Dejan Kuprešanin. Ljubiteljima fantastike najpoznatiji po prevodu serijala Malaške knjige palih.

Sa znanjem jezika mogućnosti su velike, zašto prevodilac?

Oduvek sam bio okružen knjigama i čitam od malena maltene sve čega se dokopam. Prekretnica se, međutim, svakako desila tokom studija kad smo svi razmišljali kako i šta ćemo dalje. Bile su to vrlo neizvesne i tmurne godine tek posle bombardovanja. Pa ipak je nekako krenulo samo od sebe. To sad zvuči lako i glatko, ali bilo je tu mnogo uspona i padova. U jednom trenutku tokom studija kontaktirao me je izdavač Tisa da prevedem Strindberga sa švedskog na srpski. U tom trenutku je to bio preveliki zalogaj za mene, ali ipak sam prihvatio. Već mi je tad bilo jasno da prevod mora biti dobar, ipak je to Strindberg, pa sam uvrstio pomoć kolege i prijatelja Nikole Perišića. Bila je to vrlo lepa saradnja i u meni je probudila ljubav prema prevođenju književnosti. Tad sam prvi put ispratio kako izgleda ceo proces od prvog razgovora do izdavanja knjige i dobijanja sopstvenog primerka. Ljubav prema knjigama je time dobila još jednu dimenziju. Moram istaći i veliki uticaj profesora Ljubiše Rajića i prevodilačke radionice na studijama Skandinavistike koju je vodila i nas studente trpela Zorica Kovačević.

Da bi neko bio prevodilac potrebno je dobro poznavanje oba jezika, kulture i istorije, a pored toga bitna je kreativnost i najvažnije – strpljenje… Proces može da potraje i pola godine, pa i više, da bi se prevela knjiga od preko hiljadu strana.

Šta je ono što prevodioca izdvaja od onih koji na istom nivou barataju stranim jezikom?

Znanje jezika znači da je neko govornik tog jezika, a može se baviti čime god. Prevodilaštvo je zanat koji se takođe uči i usavršava dok je čovek živ. Da bi neko bio prevodilac potrebno je dobro poznavanje oba jezika, kulture i istorije, a pored toga bitna je kreativnost i najvažnije – strpljenje. Treba imati energije, fokusa i istrajnosti da bi se knjiga valjano prevela. Proces može da potraje i pola godine, pa i više, da bi se prevela knjiga od preko hiljadu strana.

Koja je tvoja poruka onima koji stalno kritikuju prevode a ne bave se prevodilačkim poslom?

Svako ima pravo na svoje mišljenje i sud i sve je u redu dok ostane u tim okvirima tj. da je osoba svesna da je to lični i subjektivni stav, a ne nužno i objektivna procena. S druge strane, uvek će postojati propusti koji prođu kroz sve preglede, ispravke i promene, tako da je zapravo super – iako pomalo poražavajuće – kad ih neko primeti u gotovom proizvodu tako da meni i izdavaču služi za opomenu da se tako nešto ne ponovi.

…razumljivo što bi neko želeo da ima ventil za maltene svakodnevni stres i nezadovoljstvo. Problem je kad to preraste u naviku i celokupan identitet i komunikaciju izgradimo oko toga.

Mislim da negativan stav prema svemu naš prosečni konzument ima zbog niza godina lošijeg kvaliteta kulturnog sadržaja, da ne pominjem lošu finansijsku i političku situaciju u regionu. Tako da je iz tog ugla i razumljivo što bi neko želeo da ima ventil za maltene svakodnevni stres i nezadovoljstvo. Problem je kad to preraste u naviku i celokupan identitet i komunikaciju izgradimo oko toga.

Šta ako se prevodilac popravio, ili je konačno dobio dobrog lektora, povoljnije rokove i uslove? Prevođenje zaista nije lak posao.

Kako posmatraš situaciju u kojoj se knjige u napred odbacuju na osnovu imena prevodioca?

Mislim da svakako nije fer. Reč je o predrasudi i ocenjivanju nečega čega se nisi ni dotakao. Ne mora se kupiti knjiga, pozajmi je i kreni da čitaš. Ako ti se svidi, kupi. Šta ako se prevodilac popravio, ili je konačno dobio dobrog lektora, povoljnije rokove i uslove? Prevođenje zaista nije lak posao. Svi smo negde počeli i otad se razvijamo i trudimo da uradimo najbolji posao koji je u tom trenutku moguć.

Naravno, ima ljudi kojima prosto ne leži stil prevođenja ili stil samog pisca. Takođe, postoje i loše knjige. Nismo u obavezi da hvalimo ili kupujemo nešto što nam ne odgovara.

…nemojmo zaboraviti radnike u knjižarama, naše neopevane junake koji su ceo dan na nogama i lično savetuju, preporučuju, čak guraju serijale kojima preti gašenje. Odnos prema njima se mora poboljšati.

Vulkanova izdanja se mnogo kritikuju u poslednje vreme, naročito na osnovu prevoda i lekture. Postavlja se dilema, da li kupovinom podržati takva izdanja (uz komentare izdavaču) zarad nastavka serijala ili generalnog prisustva fantastike u prodaji ili bojkotovati Vulkan izdavaštvo u globalu. Kakvo je tvoje mišljenje?

Ukoliko bojkot ima neki smisleni i konkretan cilj, kao što je poboljšanje kvaliteta štampe, prevoda, povećanje honorara saradnicima onda i može biti opravdan, makar u načelu. Neophodno je da se vrlo jasno postave uslovi i ciljevi takve akcije jer vrlo lako može doći do suprotnog efekta, odnosno gubitka željenih knjiga i serijala. Izdavač će proceniti da je tu u gubitku i da više ne želi time da se bavi, naročito jedan velik izdavač. Ne verujem da je to cilj ljubitelja pisane reči. Nažalost, čak i ako se sami radnici, prevodioci i lektori pobune, prosto će ih zameniti drugim ljudima koji će pristati na lošije uslove. A lošiji uslovi samo garantuju lošiji kvalitet. Jedini način bi bio sindikat koji bi zastupao prava radnika i standardom utvrđene cene prevoda, lekture, dizajna korica, preloma itd. Nažalost, sindikate nemamo, a i sve smo manje pravna država.

…nešto što možemo staviti do znanja izdavaču. Mnogi to i rade.

Pritom nemojmo zaboraviti radnike u knjižarama, naše neopevane junake koji su ceo dan na nogama i lično savetuju, preporučuju, čak guraju serijale kojima preti gašenje. Odnos prema njima se mora poboljšati. Sve je to deo iste celine: proizvodnja i prodaja knjiga.

Tako da nisam siguran koliko bi bojkot postigao željeni cilj, ali mi kao kupci nismo u obavezi da kupujemo ono što nam se ne dopada. Možda će se u nekom budućem trenutku neki drugi izdavač osmeliti da kupi prava odbačenih naslova i izda kvalitetniji proizvod. Upravo to je nešto što možemo staviti do znanja izdavaču. Mnogi to i rade. Ostaje pitanje koliko time zaista utičemo na izdavače i njihove odluke, kao i da li na to oni obraćaju pažnju.

Šta je po tebi dobar prevod?

Dobar prevod pre svega mora da bude tačan i dosledan originalu. Treba preneti tekst, stil i celokupnu atmosferu na drugi jezik. To je vrlo zanimljiv posao, ali povremeno se desi da je težak ako je stil rogobatan ili suvoparan. I sami pisci znaju da greše ili su nedosledni, što se takođe mora ostaviti. Dobar prevod je i rezultat saradnje između prevodioca i lektora, pa i korektora ako izdavač ima takvu praksu.

Na osnovu čega odlučuješ da li delo prevodiš ili ne?

To odlučuje izdavač. Nije baš da prevodioci imaju mnogo izbora u svemu tome. Zahvalni smo na bilo kojoj prilici da radimo ono što volimo. Nisam odbio ni jednu knjigu koja mi je ponuđena, a da tad nisam ništa radio. To mi je prosto posao.

Kako izgleda tvoj proces prevođenja?

Meni pomaže raznolik odabir muzike i rigidna forma u smislu nedeljnog učinka. Stalno moram da se podsećam kako sam za korak bliži završetku jer u nekim trenucima jednostavno ne nazirem kraj.

Uglavnom se sve svodi na sedenje ispred monitora i kuckanje 6-12 sati dnevno i tako u nedogled dok se prevod ne završi. Nekad pročitam knjigu pre nego što počnem, a nekad pustim da me knjiga vodi da je doživim kao čitalac dok je prevodim. Ta prva verzija kod kraćih knjiga traje nekoliko nedelja ili mesec-dva. Kod cigli kakve smo navikli u epskoj fantastici situacija je znatno drugačija jer mnogo duže traje i već je samo zbog toga vrlo teško i naporno. Meni pomaže raznolik odabir muzike i rigidna forma u smislu nedeljnog učinka. Stalno moram da se podsećam kako sam za korak bliži završetku jer u nekim trenucima jednostavno ne nazirem kraj.

…prevod šaljem lektoru koji to pregleda i ispravi šta treba, da predloge ukoliko su potrebni itd. Ova faza više izgleda kao dijalog s lektorom, a prevodilac ima konačnu reč u odlučivanju.

Nakon „prve ruke“ dolazi „druga“ gde se prevod pegla, radim istraživanje određenog termina ili reference. Uvek postoje nedoumice koje rešavam konsultovanjem s prijateljima, kolegama ili autorom – ukoliko je to moguće. Ako je knjiga za Lagunu onda tako ispeglan prevod šaljem lektoru koji to pregleda i ispravi šta treba, da predloge ukoliko su potrebni itd. Ova faza više izgleda kao dijalog s lektorom, a prevodilac ima konačnu reč u odlučivanju. Nakon dodatnih izmena i ispravki sve se spakuje i šalje korektoru. Tu se uloge prevodioca i lektora završavaju i ostaje samo da se čeka da knjiga izađe iz štampe.

Ponekad dijalog sa lektorom može da preraste u pravu bitku polemisanja oko odabrane reči ili izraza. Međutim, lektor je tu da ispravi greške, skrene pažnju na nešto, eventualno predloži neko drugo rešenje i tome slično.

Kako doživljavaš ulogu lektora u prevodu i kakva iskustva imaš?

Lektor je neophodan za kvalitetan prevod. Najbanalniji primer je rečenična struktura engleskog jezika koja se odmah primeti kao ne naša. Dešava se da tokom prevođenja splasne koncentracija, nastanu greške u formulaciji, stilu, pa čak i odabiru reči. Uvek je prisutno i ono „kako se beše piše“. Ponekad dijalog sa lektorom može da preraste u pravu bitku polemisanja oko odabrane reči ili izraza. Međutim, lektor je tu da ispravi greške, skrene pažnju na nešto, eventualno predloži neko drugo rešenje i tome slično. Trenutno na Malaškoj knjizi Palih sarađujem sa Silvanom Novaković i veoma sam zadovoljan našom saradnjom. Kao i u svemu, mnogo je lakše raditi kad imaš dobar tim, kad su tu ljudi koji su odlični u svom poslu i u koje se možeš pouzdati.

Koji segment prevođenja ti je najteži?

Najteže je samo prevođenje ukoliko traje duže od 3 meseca po knjizi. Zato ističem to strpljenje i istrajnost. Zamislite samo da prekucavate neku knjigu/knjige šest do osam meseci, svaki dan.

…tu su pravila da se nadimci i nazivi prevode ukoliko nešto znače na originalnom jeziku jer su prisutne reference, simbolika, igre reči, odnosi između likova itd.

Kako se nosiš sa odgovornošću oko prevođenja, na primer, vlastitih imena, imena gradova i slično, oko čega se čitaoci najčešće bune?

Nosim se odlično 🙂 Posao mi je da u trenutku donesem odluku i nastavim dalje jer u suprotnom prevod nikad neće biti gotov. Naravno, tu su pravila da se nadimci i nazivi prevode ukoliko nešto znače na originalnom jeziku jer su prisutne reference, simbolika, igre reči, odnosi između likova itd. Priznaću da nije uvek lako doneti neke odluke, a tad se konsultujem sa kolegama ili eventualno kontaktiram autora. To činim i kod Malaške knjige Palih, kao kad je došlo da se mora preseći hoće li biti Viskidžek, Sojko ili se mora smisliti nešto što iole zvuči dobro a ima veze s pticama, po mogućstvu porodicom vrana. Eriksonu sam izneo problem i predloge uz objašnjenja, a on se odlučio za Vrana. Kao da sam znao da će se zbog toga mnogi čitaoci buniti.

Koliko slobode u prevodu sebi dozvoljavaš?

Vrlo malo. Trudim se da budem što dosledniji originalu, stilu i atmosferi. Kreativnost se tu pokazuje kod tumačenja ritma teksta, tona u razgovoru, ko kome persira itd. Ponekad dam sebi oduška, naročito kad npr. krene psovanje i/ili prepucavanje među vojnicima. Moram priznati da su mi ti delovi baš zabavni, jer se tad treba uživeti u taj mentalitet i vojnički humor.

Greške se čine i u prevođenju kao i u svemu drugom. Nekad za njih saznamo odmah, a nekad kasnije.

Na koji prevod si posebno ponosan?

Uvek ću pamtiti prevođenje izbora poezije savremene švedske pesnikinje Ide Berjel (Ida Börjel) kao jedinstveno i vrlo lepo iskustvo. Imao sam priliku da kontaktiram Idu i da je salećem pitanjima o referencama i simbolima, kao i da je upoznam na Međunarodnom novosadskom književnom festivalu 2017. godine.

Šta bi izdvojio kao svoj najveći kiks, ako ima takvog?

Ne bih mogao ništa posebno da izdvojim. Ko radi – taj i greši. Greške se čine i u prevođenju kao i u svemu drugom. Nekad za njih saznamo odmah, a nekad kasnije. Važno je osloniti se na iskustvo i izdavački tim da tih kiksova bude što manje, kao i da se iz istih uči kako se ništa slično ne bi ponovilo.

Fantastika ima svoju posebnu boju, ukus, osećaj i to je ono što treba da se prenese čitaocima. Težina knjige zavisi od stila i obima teksta.

Šta je specifično za proces prevođenja fantastike? Koliko je teško u odnosu na druge žanrove?

Svaki autor epske fantastike opisuje svoj svet ispunjen raznoraznim rasama, običajima, opremom, istorijom, nazivima itd. Važno je uživeti se u taj svet, čuti ljude i ostala bića kako se obraćaju jedni drugima, šta je to što prikrivaju a šta je ono što ih pokreće. Na autorovu maštu mora se odgovoriti maštom srpskog jezika i baštinom našeg podneblja. Fantastika ima svoju posebnu boju, ukus, osećaj i to je ono što treba da se prenese čitaocima. Težina knjige zavisi od stila i obima teksta.

Epska fantastika se ne smatra za „pravu“ književnost i uvek nekako ostaje u zapećku, uprkos ogromnom uticaju koji vrši na naš sadašnji svet i društvo, kako kod nas tako i u svetu.

U epskoj fantastici smo istovremeno blagosloveni i prokleti dugim serijalima. Sve što je toliko obimno zahtevno je za rad. Treba ispratiti šta je ko radio, rekao pre tri knjige i kako sad formulisati pošto se za dve desi nešto vrlo određeno pa nije svejedno šta se stavi. Valjalo bi istaći i bonus poteškoću ili tačnije nelagodnost. Epska fantastika se ne smatra za „pravu“ književnost i uvek nekako ostaje u zapećku, uprkos ogromnom uticaju koji vrši na naš sadašnji svet i društvo, kako kod nas tako i u svetu.

Da li imaš problem sa rokovima za prevod?

Teško je dati tačnu procenu kad je reč o knjizi od 1200 strana. Već sam spomenuo da rad traje mesecima, a u međuvremenu se život dešava svojim tokom i po običaju priređuje smicalice i iznenađenja.

Nažalost, dešava se i to. Teško je dati tačnu procenu kad je reč o knjizi od 1200 strana. Već sam spomenuo da rad traje mesecima, a u međuvremenu se život dešava svojim tokom i po običaju priređuje smicalice i iznenađenja. Nekad baš i ne ide da se sve uklopi kako treba. Primera radi, na džudou sam jednom slomio mali i domali prst. Trener ih je odmah vratio na mesto, pa nije došlo do deformacije. Bilo je to tokom rada na Sećanjima na led. Nakon rentgena sam se obreo kod specijaliste koji je pohvalio trenerovo nameštanje i krenuo da mi ispisuje gips. Odmah sam ga zaustavio i pokušao da objasnim kako to nije moguće zbog prevoda koji je u toku. Na kraju je ljutiti doktor pružio izveštaj da se potpišem da na sopstveni zahtev i odgovornost odbijam preporuku specijaliste i dalji tretman. Kod kuće sam napravio udlagu od dva štapića od sladoleda, fiksirao prste zavojem, tako da sam imao dobru pokretnost ostalih prstiju i generalno leve šake – kurs prve pomoći je ovom prilikom bio vrlo koristan. Summa summarum, umesto deset imao sam na raspolaganju osam prstiju narednih par nedelja. Da, probio sam rok, ali makar sam prevod završio.

Kakav tretman kod nas imaju prevodioci i koliko se cene?

Zavisi od izdavačke kuće i zavisi od prevodioca. Danas Skrobonji nijedna izdavačka kuća neće prodavati maglu i nuditi da za crkavicu prevodi plitke ljubiće. Iz ličnog iskustva imam samo reči hvale za Dejana Aničića iz Karposa, kao i za Lagunu i pravu zmajicu Minu Kebin. Uvek lepo sarađujemo. S druge strane, neblaženo počivši IPS mi i dalje duguje honorar za jednu izdatu knjigu. Verujem da nisam jedini, kao i da oni nisu jedini koji su se okoristili prevodiocima bez pedigrea ili zaleđine. Generalno gledano, slabo smo plaćeni. Ali jasno nam je svima da je trenutna situacija – trenutna u smislu od 1990-e pa nadalje – takva kakva je i da tu nema pomoći, makar zasad. Bude lepo ako knjiga dobije neku stipendiju iz inostranstva pa pokrije troškove prevoda i izdavanja, jer tad je honorar viši, a posao svakako lakši.

Redosled određuje prioritet. Pogodili ste: prioriteti nisu uvek na strani fantastike.

Zašto se na delove Malaške knjige palih čeka toliko dugo?

Za jedan deo čekanja mogu ja da odgovorim jer sam lično odgovoran, a za drugi bi trebalo pitati ljude u Laguni. Kao što sam već spomenuo, prevođenje dugo traje. Tu računajte minimum pola godine. Ako se za tih pola godine dogodi život i nepredviđene okolnosti, sledi produženje. Nakon toga ide lektura koja takođe traje koju nedelju. Za korekturu ne znam koliko traje, ali i tu treba dodati neku nedelju. Stiže tehnički deo i spremanje za štampu i zatim knjiga staje u red gotovih i spremnih. Redosled određuje prioritet. Pogodili ste: prioriteti nisu uvek na strani fantastike. Nije baš da je reč o bestselerima. Kad knjiga izađe iz štampe ostaje da se prati kako ide prodaja, postoje određeni vremenski okviri kao i cifre koje bi pokazale isplativost knjige i na osnovu toga se odlučuje hoće li se uzimati prava za sledeći deo. Ukoliko je ishod pozitivan, sledi pregovaranje s agentima a to može da traje malo a često zna da potraje. Tu ne može niko da utiče, sve je u milosti i nemilosti agenta. Naime, taj deo van mog prevođenja bolje poznaju ljudi u uredništvu, a deo je pokrio Marko Vojnović iz Čarobne knjige u jednom od tvojih prethodnih intervjua.

Erikson ništa ne objašnjava, ne drži čitaoca za ruku. Tera nas da razmišljamo i sami sklapamo krhotine kao da smo arheolozi koji pokušavaju da proniknu priču iz davno minulih vremena. Treba tu razdvojiti mitove, nepotpune istorijske zapise, laži, spletke, različite uglove posmatranja i greške samih aktera.

Kako je izgledala saradnja sa Eriksonom?

Morao sam već kod Mesečevih vrtova da ga kontaktiram. Pitao sam ga ono oko Vrana, pa ko kome persira i još štošta. Erikson je bio u sred završavanja prve knjige Karkanasa, pa je odgovorio dva ili tri meseca kasnije, ako se dobro sećam, i to uz izvinjenje što smo čekali. Već mi se tad učinilo da je vrlo zahvalan pisac. Mnogi su imali priliku lično da ga vide i čuju u Beogradu, da mu postave pitanja i daju sugestije. Vrlo je prizeman čovek, a vrlo je inteligentan i svestran. Ostali smo u kontaktu i povremeno mu pišem da mi reši neku nedoumicu. Gospodin čovek. Nadam se da će nekako opet naći svoj put u Srbiju.

Šta bi izdvojio kao teško, a šta kao posebno interesantno kod prevođenja serijala Malaška knjiga Palih?

Težak je svakako njegov stil i odabir reči. Vrlo je specifičan. Serijal je tako osmišljen i pisan da ga treba držati u glavi jer se neka referenca redovno krije iza ćoška. Imam već ispunjenu svesku a treba mi još jedna, ako ne i dve! Od velike pomoći su Facebook grupa Malazan Empire i sajt Malazan Wiki, jer nemam mnogo prijatelja koji su čitali i iščitavali serijal, a ne mogu sve da držim u glavi. Kao interesantno bih izdvojio isti taj stil. Erikson ništa ne objašnjava, ne drži čitaoca za ruku. Tera nas da razmišljamo i sami sklapamo krhotine kao da smo arheolozi koji pokušavaju da proniknu priču iz davno minulih vremena. Treba tu razdvojiti mitove, nepotpune istorijske zapise, laži, spletke, različite uglove posmatranja i greške samih aktera.

Današnjim izdavačima nije lako ako se opredele za bilo šta od horora, epske i naučne fantastike.

Koliko se prevođenje izmenilo u odnosu na vreme kada si počinjao time da se baviš?

Pojedine izdavačke kuće su nestale, a nove su nikle. Moja generacija je preuzela ulogu stare garde, dajemo sve od sebe i nadam se da napredujemo. Srećom ima novih, sjajnih kolega koji nastavljaju istim stopama, tako da se ne brinem za prevodioce. Ono što se bitnije promenilo jesu naslovi koji se kupuju i uspešno prodaju pa time i diktiraju tržište. Današnjim izdavačima nije lako ako se opredele za bilo šta od horora, epske i naučne fantastike. O stručnoj literaturi da i ne govorim. Entuzijazam i dalje postoji, ali nikako da se steknu uslovi.

...malo tržište, broj čitalaca je ograničen, a objavljivanje novog naslova postalo je lutrija.

Šta je ono što bi najviše voleo da prevedeš iz žanra fantastike?

Odlično pitanje, a dopašće ti se i odgovor. Zaista bih voleo da se Malaška knjiga Palih zaokruži na srpskom jeziku, da i deseti tom ugleda svetlost dana. Ako sam već dosad dogurao, ako su se čitaoci i fanovi već toliko trudili i načekali, bilo bi lepo da jednog dana pročitamo reči Ovde se završava deseta i poslednja pripovest Malaške knjige Palih.

Kako vidiš izdavaštvo fantastike kod nas danas? Koji su problemi?

Nemojmo zaboraviti čitaoce i sav trud koji ulažu, pišu izdavačima, pokazuju interesovanje, zadovoljstvo i bes, raspravljaju, pišu recenzije, blogove, organizuju festivale, tribine, kosplej takmičenja itd.

Slabo, ali drži se. Velikani fantastike nalaze svoje čitaoce, a usput se provuče i neko manje ime. Problema ima više i nimalo nisu jednostavni. Jedno je to što smo malo tržište, broj čitalaca je ograničen, a objavljivanje novog naslova postalo je lutrija. Mali izdavači se ne mogu odvažiti na objavljivanje bilo čega što nije maltene zagarantovan profit, a veliki prosto ne žele da rizikuju. Entuzijazam pojedinaca na čelu nekih izdavačkih kuća nikako da se preda i na tome treba biti zahvalan. Možda bi ovde valjalo izdvojiti Čarobnu knjigu, ali zaista ne treba imati favorite, jer svi izdavači zaslužuju pohvalu i podršku ukoliko se odvaže da objave nešto nesvakidašnje i van zagarantovanih okvira, a pritom imaju fer odnos prema prevodiocima i čitaocima.

Nemojmo zaboraviti čitaoce i sav trud koji ulažu, pišu izdavačima, pokazuju interesovanje, zadovoljstvo i bes, raspravljaju, pišu recenzije, blogove, organizuju festivale, tribine, kosplej takmičenja itd. To je živa kultura epske fantastike, mada nije ograničena njome, to je čitalačka kultura. Ko kaže da mi čitamo samo i jedino fantastiku? Volimo dobre knjige.

Marketing i predstavljanje fantastike maltene uopšte ne postoji.

Očigledno je problem otkazivanje započetog serijala. Izdavač je kako kod nas, tako i u svetu, prinuđen da donese zdravu poslovnu odluku. Ili će zaraditi ili će imati nepotreban trošak. Nekako tu čitaoci ne veruju da je nedovoljno kupljenih primeraka osnovni razlog. Treba se svakako zapitati zašto je došlo do toga, šta se može učiniti da se ne odustane od sledeće knjige ili serijala.

Mi smo pokret određenog dela populacije bez obzira na godine ili pol, mi smo zajednica u malom u koju bi trebalo da se uključe izdavači i mediji, a trebalo bi i država da tu negde oscilira. Ne dozvolimo da sve stoji na ramenima fanova.

Marketing i predstavljanje fantastike maltene uopšte ne postoji. To što se čitaoci i ljubitelji sami organizuju i osmisle akcije, tribine, festivale ne sme biti jedino. Lako je napraviti marketinšku strategiju za serijal koji je opšte poznat, koji dobije film ili seriju. Veliki deo je samim tim predat na tacni. Igra prestola je postala deo opšte kulture zato što su određeni ljudi prepoznali kvalitet i nanjušili profit. Šta bi bilo kad bismo zapravo imali dobar marketing za ove „naše“ žanrove? Primera radi, za francusko izdanje Malaške knjige Palih izdavač Éditions Leha pravi trejlere, organizuje intervjue i tribine. Sve to košta dodatno, slažem se, ali takođe je ulaganje u budući profit. Pritom obezbeđuje lakšu odskočnu dasku za ostale romane u serijalu, pa ako se ta zamišljena marketinška mašinerija uhoda može isto tako i čak lakše da podrži i pogura neke nove pisce, nove serijale.

Horor, epska i naučna fantastika često izniknu kao nešto novo, nešto sveže, nešto što je nova senzacija.

Fali nam taj deo subkulture. Mi smo pokret određenog dela populacije bez obzira na godine ili pol, mi smo zajednica u malom u koju bi trebalo da se uključe izdavači i mediji, a trebalo bi i država da tu negde oscilira. Ne dozvolimo da sve stoji na ramenima fanova. Dajte više nagradnih igara s različitim nagradama – a ne samo knjige i gotovi smo. Koliko ljubitelji podržavaju izdavače, toliko treba i izdavači njih da podrže. Čak ne samo izdavačke kuće. Neka i mediji organizuju tribine, književne večeri, festivale, radio i tv-emisije, valja podržati blogere, novinare, razna udruženja. Medijske kuće takođe imaju dužnost da aktivno učestvuju u izgradnji, oblikovanju, održavanju kulture, i to ne samo mejnstrima – štagod to bilo danas u Srbiji i Balkanu. Treba prepoznati trendove i predstaviti ih u medijima, ne mora to nužno da bude nešto što je svetski fenomen – iako u našem slučaju to jeste. Horor, epska i naučna fantastika često izniknu kao nešto novo, nešto sveže, nešto što je nova senzacija. Prema tome, ako ima mesta za razne zadruge, tračeve, filmove i serije koji se po n-ti put emituju, ima mesta i za makar malčice više kulturnog sadržaja. Uzajamno pomaganje i učestvovanje u nečemu što nam je zajedničko zaista može stvoriti nešto pozitivno i korisno za sve strane u ovom problemu. Ne znam koliko je smisleno ovde spomenuti eventualno angažovanje državnog aparata tj. Ministarstva kulture koji su nekada znatno više učestvovali i pomagali.

Za mene su zle izdavačke kuće koje ne poštuju ugovore prema prevodiocima, lektorima, ilustratorima, radnicima i ostalim saradnicima, jer to spada u kriminal koji niko ne reguliše.

Sve je prisutnija podela na „zle izdavačke kuće“ nasuprot „nezadovoljnih ljubitelja“, koje je tvoje viđenje te problematike?

Te zle izdavačke kuće postoje u umovima nezadovoljnih čitalaca. Za mene su zle izdavačke kuće koje ne poštuju ugovore prema prevodiocima, lektorima, ilustratorima, radnicima i ostalim saradnicima, jer to spada u kriminal koji niko ne reguliše. Valja podsetiti da su izdavačke kuće preduzeća koja moraju poslovati s profitom kako bi isplatila svoje radnike i saradnike i zaradili nešto preko kako bi se eventualno ulagalo u dalje poslovanje. Postoje dobre i loše odluke i sve između i to je prosto tako. Ako je neko nezadovoljan time, taj ne poznaje ili ne želi da poznaje zakone ekonomije iliti kako stvari funkcionišu u realnosti i životu.

Razumem nezadovoljstvo fanova – i sam se među iste ubrajam – kada se neki serijal prekine, kada se lektura ne obavi kako treba pa tekst kleca, kad je papir loš, kad su ilustracije praktično zbrljane. To je vrlo realno nezadovoljstvo konzumenata. S druge strane razumem i kako dolazi do npr. otkazivanja serijala.

Lako je trenutno veličati Publik Praktikum zbog tvrdokoričenog izdanja Gospodara prstenova. Oni su time išli na sigurno i vrlo su praktično procenili svoju publiku. Ja im lično zahvaljujem na tom izdanju jer smo ga zaslužili. Tolkin će se uvek prodavati kod nas zato što je deo opšte kulture, postoje filmovi, crtani, video igre, celokupan t (ah, užasne li reči) i sve te mamipare koje svi volimo i želimo. Veći uspeh u mojim očima jesu novi naslovi iz Tolkinovog opusa u sjajnom prevodu Vesne Stojković.

Mora postojati međusobno razumevanje, kao i makar nekakav dijalog na ravnoj nozi da bi se krenulo s mrtve tačke.

Razumem nezadovoljstvo fanova – i sam se među iste ubrajam – kada se neki serijal prekine, kada se lektura ne obavi kako treba pa tekst kleca, kad je papir loš, kad su ilustracije praktično zbrljane. To je vrlo realno nezadovoljstvo konzumenata. S druge strane razumem i kako dolazi do npr. otkazivanja serijala. Kupovna moć nam se ne može meriti sa Zapadom i rado bismo prijateljima, neprijateljima, rođacima, komšijama kupovali knjige na poklon da za to imamo novaca. Mora postojati međusobno razumevanje, kao i makar nekakav dijalog na ravnoj nozi da bi se krenulo s mrtve tačke.

Te faktički neplaćene promocije se pojavljuju u formi komentara, utisaka pa čak i vrlo kvalitetno napisanih recenzija knjiga na blogovima i forumima i ličnim sajtovima. Tu su naravno i brojne Facebook grupe u kojima se ljubitelji druže i razmenjuju mišljenja.

Šta je ono što ljubitelji mogu da urade da se situacija poboljša?

Ljubitelji to već rade. Makar pojedinci. To su ljudi koji rade nešto što ih niko ne tera. To su ljudi koji vole knjige i to žele da pokažu i podele s drugima. Te faktički neplaćene promocije se pojavljuju u formi komentara, utisaka pa čak i vrlo kvalitetno napisanih recenzija knjiga na blogovima i forumima i ličnim sajtovima. Tu su naravno i brojne Facebook grupe u kojima se ljubitelji druže i razmenjuju mišljenja. Primera radi, lično mislim da su grupe Epska fantastika i Autostoperski vodič kroz fantastiku toliko doprinele popularizaciji Malaške knjige Palih da sad očekujemo Kosačevu buru, tj. sedmi deo iako je od već od petog bilo klimavo hoće li se nastavljati sa serijalom; pritom, ove grupe povremeno organizuju nagradne igre i konkurse, što je vrlo lep i kreativan način da se promoviše nešto što volimo. Ti se ubrajaš među njih i vrlo mi je drago što uređuješ jedan sjajan blog i sad radiš seriju intervjue s ljudima iz sveta fantastike. Možda bi trebalo da nas je više tako kreativnih i inspirativnih, naspram dežurnih mrguda – iako ovima nekako svi više gravitiramo. Nekako mi je nepravedno da se išta više očekuje od fanova osim da kupuju knjige koje vole i time jasno pokažu da ima dovoljno konzumenata dotičnog žanra. Realno, bilo bi lepo da se i druga strana uhvati u kolo.

Sa obzirom da živiš u Norveškoj koja je razlika u izdavaštvu tu i kod nas, kada je fantastika u pitanju?

Norveška je još manje tržište, ali je zato kupovna moć pojedinca značajno veća. Time su i veći potrošači pa se i knjige više kupuju. Ima više domaćih autora u svim žanrovima i svi nalaze svoju publiku. Najbolje idu krimići, domaći i strani. Postoji čak i običaj da se za Uskrs kupuju krimići da bi se čitali u kolibama u planinama ili kod kuće. Međutim, što se fantastike tiče, mi smo bolji po količini prevedenih naslova ili makar započetih (muahaha) serijala. Primera radi, ne postoji Malaška knjiga Palih, a ni Red magle u norveškom prevodu. Mnogi kupuju i čitaju knjige na engleskom pa se možda i tu nazire dobar deo problema, tako da se jedino žanrovski hitovi izdaju.

Ljubitelji fantastike su zagriženi i strasni poštovaoci, a to je nešto što je vrlo pozitivno i može poslužiti kao dobar temelj.

Kakvo je tvoje viđenje situacije u budućnosti?

Činjenica je da se nalazimo u pat-poziciji. Nešto se mora promeniti. Iskreno se nadam da će se te avaj kuku zle izdavačke kuće, kao i mediji, pa i država, probuditi i uključiti u stvaranju i širenju kulturnog miljea jer će time nastati više ljubitelja, više učesnika, više saradnika na našem ograničenom tržištu. Ljubitelji fantastike su zagriženi i strasni poštovaoci, a to je nešto što je vrlo pozitivno i može poslužiti kao dobar temelj. Podržite fanove, fanovi će vam višestruko uzvratiti.

Neko pametniji od mene mi je jednom rekao „prevođenje je dosta kao pisanje knjige ispočetka po tuđem detaljnom sinopsisu“. Da li na osnovu toga što nam za film ne treba titl imamo pravo da se nazovemo podobnim za posao prevodioca? Da li je broj pročitanih knjiga na stranom jeziku izgovor za sud o tuđem prevodu? Da li jednu fantastičnu priču umanjuju greške prevodioca i lektora? Razumem kompulsivne poremećaje brojanja svakog pogrešnog zareza isto kao i nož u oko posrbljenog engleskog. Ali prevodioci se ne razlikuju od drugih pripadnika čitalačke publike. Kupuju knjige, uživaju u pisanoj reči, vole dobru priču, rade i greše. Ne odbacujmo naslove ili izdavačke kuće zbog imena prevodioca na unutarnjoj strani korica.

Solidnih prevoda je mnogo, sjajnih ali i katastrofalnih malo. Napišimo šta mislimo. Imajmo favorite ali dajmo šansu i drugima. Budimo uporni, glasni ali i fer. Žalopojke po sitnicama niko ne uzima za ozbiljno, kukumavčenje po zvučnosti je kontraproduktivno. Ostavimo posao prevođenja prevodiocima jer na kraju dana, svi zajedno smo ljubitelji fantastike. A gosn Gugletu želimo da iz fundamenta odleprša od fantastike i u budućnosti prevodeći dijuretike tiho pevuši oh my pigeon do not fall on my raspberries.

.

Svi smo mi ljubitelji fantastike – Marko Vojnović Čarobna knjiga
Svi smo mi ljubitelji fantastike 2 – Slađan Teodosin Epska Fantastika

Jedno mišljenje na „Svi smo mi ljubitelji fantastike 3 – Dejan Kuprešanin (Prevodilac)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s