Džon Skalzi „Starčev rat“

Ne znam kako vi ali ja vapim za penzijom. Najpre jer ću garant postati ćorava, što automatski znači da kuću neću morati da sređujem. Ako ne vidim prašinu, onda ne postoji. Nagluvost mi ne gine, te „ne čujem“ postaje pola zdravlja u bukvalnom smislu. Zamišljam se okružena mačkama i cvećem. Mada je realniji scenario da će mi cveće uvenuti jer zaboravljam i sada da ga zalijem (ili ga pojedu mačke).

Skalzi, za razliku od mene, ima sasvim drugačije ideje kako penzija treba da izgleda. U njegovom svetu ljudi sa etiketom 70+ napuštaju Zemlju i postaju svemirski vojnici sa novim poboljšanim telom. „Eh, da su mi one godine a ova pamet“ ostvareno u celosti. Tako unapređeni mogu da zadovolje neke apetite koje ovaj hm idu teže (ili vijagričasto) u nekim godinama. (Svaka čast izuzecima jer nisu svi Hju Hefner, pokoj mu duši nadam se da ima dosta šargarepe tamo gore). Srećom ovo nije priča o novstečenim sposobnostima u krevetu. Starčev rat je satirični akcioni ep u svemiru. Savršen balans humora, akcije, naučne fantastike i sentimentalnosti.

„Koliko god da mrzim ovo groblje, zahvalan sam što je tu. Neodostaje mi moja žena. Lakše je da mi nedostaje ovde, gde nikad i nije bila ništa drugo nego mrtva, nego da mi nedostaje na svim onim mestima gde je bila živa.“

Protagonista je tokom celog romana simpatičan lik prijatnog glasa. Zanimljiva kombinacija duhovitosti sarkastičnog penzionera sa jedne, strahopoštovanja i čuđenja mladića na svom prvom putovanju bez mame i tate, sa druge strane. Dekica koji postaje svemirski prašinar u vremenu međugalaktičkog rata. Neke stvari se u budućnosti nisu promenile, važno je zabosti zastavicu i reći „moje“. Višegodišnja bespoštedna borba za svemirske nekretnine čitaoca odvodi u nepoznate ćoškove univerzuma i upoznaje sa mnoštvom vanzemaljaca različitih ideologija, kulture i uticaja.

„Prokleti stvarni ljudi, staju na put tvojim mirovnim idealima…“

Starčev rat nije naučnofantastični roman koji vam predstavlja sofisticirano poimanja univerzuma. Starčev rat jeste roman koji uvlači filozofske ideje u akcioni narativ. Ne znam šta je gore, psici koji uporno dokazuju svoju pamet traljavo prepisanim naučnim člancima ni autorima jasnim. Ili oni koji pak filozofiju smeste u masan burek koji je glavni lik imao za doručak. Skalzi nije ni jedno ni drugo. Etički stavovi glavnog junaka o seksualnosti, starenju, kolonijalizmu, produženom životnom veku, ratu… su čitaocu predstavljeni kroz humor, visprene dijaloge i čitak tempo. I to osvežavajuće uspešno.

„Vi ne razumete“, rekao je vodnik prve klase. „Vi imate utisak da ja ovako pričam zato što je to nešto što instruktori treba da rade. Vi imate utisak da će, nakon nekoliko nedelja obuke, moja gruba fasada početi da pada i da ću pokazati neke nagoveštaje da sam impresioniram mnogima od vas, pa da ćete do kraja obuke zaraditi moje nevoljko poštovanje. Vi imate utisak da ću misliti dobro o vama dok se budete starali da univerzum bude bezbedno mesto za ljudski rod, siguran u saznanju da sam od vas napravio bolje borce. Vaš utisak, dame i gospode, potpuno je i nepovratno sjeban.“

Skalzi je podjednako zanimljiv čitaocima sa fokusom na likove i onima usmerenim ka radnji i zapletu. Uz to ne davi sa mnoštvom tehničkih detalja te je odličan i za ljubitelje književnosti koji ne favorizuju fantastiku. Ono što je važno napomenuti jeste da Starčev rat možete čitati kao solo roman bez potrebe za nastavcima, koje ćete verujem, ipak želeti da nabavite. Uz apsolutno genijalni prvi pasus romana ostaje mi samo da kažem da nisam zalila cveće opet i da je Starčev rat moja apsolutna preporuka.

„Na svoj sedamdesetpeti rođendan uradio sam dve stvari. Posetio sam grob svoje žene. Potom sam stupio u vojsku.“

Starčev rat u Čarobnoj knjizi.
Prevod Nikola Petaković i nemam zamerki, naročito pohvaljujem humor koji nije izgubljen u prevodu.