Robert Džordan „Točak vremena“

„Točak vremena se okreće, i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede i postaju mitovi, a čak i oni budu davno zaboravljeni kada ponovo naiđe Doba koje ih je porodilo.“

Ovim rečima je započeta jedna od najvećih saga, ne samo u epskoj fantastici, već mislim da mogu slobodno da kažem i u celom književnom stvaralaštvu.

Džordan je uspeo da stvori čitav novi svet, galaksiju samu za sebe, tako lepo osmišljen i opisan da je nemoguće ne zavoleti ga. Toliko vremena i truda je potrošeno da se opišu razne kulture, narodi, geografski pojmovi, hiljade i hiljade likova i događaja kroz istoriju da je lako zaboraviti da se taj svet rodio u umu jednog čoveka. Ali ako se rodio u umu jednog čoveka nastavio je da živi u umovima milona drugih, a to je najveća pohvala nekom serijalu epske fantastike.

I dok ne posmatraš mapu lako je zamisliti sve te zemlje, granice koje ih razdvajaju, spletke i događaje koje ih primoravaju da delaju i tako se upliću u priču koju je Džordan osmislio.

Kockice se kotrljaju, naginju se čas na jednu čas na drugu stranu, a ulog je samo sudbina čitavog sveta.

Delimično želim da ova recenzija bude upravo za one koji tek treba da se uključe u ovaj svet, koji se možda plaše da se upuste u ovaj poduhvat (da se ne lažemo ovo i jeste jedan poduhvat s obzirom koliko vremena je potrebno pročitati sve), ili možda razmišljaju kako nemaju vremena da se bakću sa ovolikim serijalom.

Pa hajde onda da vidimo koji su razlozi zašto bi trebalo da pročitate serijal, i razlozi zašto ne.
Prvo ću reći koji su razlozi protiv.

1. Ne postoji taj razlog, ne slušajte bilo koga ko vam priča da ne vredi izdvojiti vreme, upustite se u avanturu i pustite da vas priča vodi.

Sad sa ovim što je rečeno to ne znači da je Točak vremena savršen serijal, bez mana, samo mislim da prednosti i kvaliteti daleko premašuju negativne stvari.

Činjenica je da je prva polovina Zenice sveta kopija Gospodara prstenova, tačnije Družine prstena, ali i sam Džordan je rekao da je to bila njegova namera. Ali ako je krenuo Tolkinovim stopama, u narednim knjigama je počeo da korača svojom stazom i postavlja temelje u svojoj priči koji su samo njegovi.

Teško je u par rečenica objasniti šta je Džordan osmislio i napraviti neki sinopsis priče. Da, možemo reći da su osnovni temelji koje je postavio prilično standardni u epskoj fantastici, jedan dečak, čobanin, kreće u avanturu sa ciljem da spasi svet. Ali ako bih tako opisao Točak vremena, to bi bilo strašno pojednostavljivanje.

Ono što čini Točak vremena tako dragocenim su likovi, njihova interakcija jednih sa drugima i svetom u koji ih je Džordan postavio. Jer svet je ono što izdvaja ovaj serijal po meni od mnogih drugih. Do sada nisam naišao na tako pažljivo, detaljno i brižljivo opisan svet. Džordan nam dočarava taj svet kroz hiljadu godina istorije, isto toliko likova, desetina nacija i narodnosti, njihovih običaja i posebnosti koji su specifični samo za njih. A ono što je najlepše je što svi oni igraju neku igru u tom svetu i celokupnoj priči. Svi se povijaju Džordanovoj mašti i volji, Šara ih upliće u svoje niti da izvrše ulogu koja im je dodeljena. Točak tka kako Točak želi.

“ Smrt je lakša od pera, dužnost je teža od planine“

Doduše, nije sve med i mleko. Priča ponekad pati od Džordanovog poriva da ide previše u detalje, koji nekada nisu toliko bitni za celokupnu priču, kao i od njegove želje da previše komplikuje pojedine stvari, gde se ponekad čini da svaka rečenica koju neki lik izgovori ima neko skriveno značenje, likovi uvijaju rečenice u oblande i skrivaju svoje značenje, tako pokušavajući da ispadnu pametni i misteriozni. Srećom, to se ne dešava često, par knjiga pati od toga, ali ne u tolikoj meri da to uništiti čar celog serijala.

Takodje, pojedini likovi znaju da budu iritantni, Džordan velike skupine likova opisuje kao jednu osobu, gde većina njih ima iste osobine, kao da su napisane na kalup, mada moram reći da postoji razlog zašto je tako urađeno, i da je to sve veoma svesno tako postavljeno.

Ono gde likovi najviše sijaju, jeste njihov razvoj od početka do kraja njihove priče. Nijedan lik neće ostati onakav kakav je bio na početku, kako upadaju u različite situacije i kako se nose sa tim menja ih i svaki lik prelazi put promene. Glavni likovi su izuzetno lepo okarakterisani, svi oni deluju kao realne osobe, sa svojim manama i vrlinama. Lako je uvideti razliku u njihovom karakteru i sve ono što ih čini osobenim i jedinstvenim.

Džordan se često igra sa konceptima, kao i klišeima koji se često pojavljuju u žanru, koristeći ih na neki sarkastičan način, ali ujedno na ozbiljan način nudi svoje viđenje tog koncepta. Čini mi se da svi likovi koji su iritantni, on ih je namerno načinio takvim, gurajući nam u lice istine o našim nesigurnostima i manama. Iako su žensko muški odnosi, pa često i istopolni odnosi toksični, opet odražavaju jedan deo realnosti, samo često uveličan da bi došao do izražaja i pokazao koliko je sve to besmisleno.

Serijal je velikim delom i studija o moralnosti i ljudskosti, konceptu dobra i zla kao i pitanju da li dobro može da postoji bez zla i obrnuto.

Ne postoje jednolično obojeni likovi, koji su jednostavno dobri ili zli. Većinom su likovi oslikani čitavom paletom boja. Glavni likovi nisu savršeni, ideali dobra, već realistični likovi sa manama i nesavršenostima, a čak i predstavnike zla možeš da razumeš, njihove ambicije i nagone.

Ono što je najvažnije u ovakvim pričama, i serijalima u koje uložimo toliko vremena i živaca, jeste da kraj nije razočaravajuć. Izuzetno lepo je videti da se sve tačke i niti iz ranijih knjiga slažu u jednu celinu, gde sve ima smisla, posebno kada shvatiš da je pisac od samog početka znao kuda želi da odvede priču, što je fascinantno s obzirom na epske razmere serijala.

Brendon je uspeo lepo da prenese Džordanov duh, i duh njegovih likova na papir i da završi njegovu priču na najbolji mogući način. Kažem na najbolji mogući način, jer nije savršeno sve, ali opet sta jeste?

Ovo nije serijal koji je dovoljno jednom pročitati da biste uklopili celu sliku i postavili apsolutno sve delove slagalice na svoje mesto , njegova draž je što ćete svakim novim čitanjem otkriti nešto novo. Džordan je veoma suptilno postavio priču, koja traži vašu pažnju i posvećenost, ali što se više vi predate priči to će vam ona više pružiti.

Moj savet je da dopustite da budete uvučeni u taj svet i da plutate na talasima saidara i saidina.

Delimično poruka serijala jeste da se prepustimo, otpustimo sve od sebe sto nas drži u mestu i prihvatimo ono što jesmo.

„Pusti sine “ – reče mu Tam.
„Šta da pustim?“
„Sve.“

Kažu da čovek nastavlja da živi u svojim pričama. Ako je tako Džordan će nastaviti da živi sve dok ima ljudi koji žele da provedu vreme u njegovom svetu. Sve dok ljudi ulaze u njegov svet da provedu jedan deo svojih života Točak vremena će nastaviti da se okreće. Jer u obrtajima Točka svaki kraj je ipak i novi početak.

Autor: Uroš Jovanović
Preuzeto sa Facebook grupe Epska Fantastika