Svi smo mi ljubitelji fantastike 4 – Nataša Đuričić Marković (Community manager)

Tekst na čirilici možete prelistati ovde.

Razumem dilemu kako se obratiti jednom izdavaču knjiga. Da li je Čarobna knjiga žensko? Da li Vulkanu treba persirati? Da li se Urban Readsu treba obratiti na engleskom? Koliko je uopšte i bitno kada u doba instant komunikacije ja zahtevam trenutni odgovor. Poželjno i pre no što postavim pitanje. Recimo, zašto moj omiljeni pisac nije „u pripremi“ juče? Moja pošiljka nije teleportovana nakon klika „naruči“. Šta ćete objaviti sledećih godinu dve i kada? Radi li iko u toj vašoj firmi?!

Da radi. I zamislite nije oktopod da istovremeno kuca po osam tastatura a ni baba Vanga da svima čita misli. Iza naloga na društvenim mrežama i mejlovima izdavačkih kuća stoje stvarni ljudi. Jedna od njih je i Nataša Čuričić Marković lice sa druge strane zvanične prezentacije izdavačke kuće Laguna.

Opiši nam svoj posao u Laguni

Moj posao u Laguni i Delfima nije baš lako definisati, iako se vodi pod nazivom komjuniti menadžer (community manager). Prvenstveno podrazumeva svakodnevnu komunikaciju sa kupcima na kanalima poput društvenih mreža (Fejsbuku, Instagramu, Tviteru…). Kada ti Laguna napiše poruku, to znači da ti uglavnom ja odgovorim na postavljeno pitanje. 🙂 Moj posao je, takođe, osmišljavanje vizuelnog identiteta na mrežama Lagune, Delfi knjižara, Male Lagune, Eden Books aplikacije (koleginica je odnedavno preuzela), Bukmarker kafeterije, Laguna Bukmarkera i, naravno, funkcionisanje neizostavne Fejsbuk grupe Delfi Kutak. Takođe, sarađujem ispred Lagune sa velikim brojem Instagram naloga, blogerima, ali i pratim sve što može doprineti boljem poslovanju firme. Ako ovako nastavim, trajaće do sutra, ali sam suštinu svog posla, nadam se, donekle objasnila. 🙂

Kada ti Laguna napiše poruku, to znači da ti uglavnom ja odgovorim na postavljeno pitanje.

Koji su uslovi da bi neko radio to što ti radiš?

Sećam se da je uslov da ja dobijem ovaj posao bio taj što je grupa koja sam tada vodila imala bolji engagement u odnosu na Delfi Kutak. 🙂 Delimično se šalim, ali osoba koja se bavi društvenim mrežama i vodi ih u ime određene firme trebalo bi da ih poznaje, prati trendove (ne volim ovu reč), ide u korak sa zahtevima tržišta, svakodnevno istražuje na koji način to što radi može da unapredi, a u mom slučaju i da bude učlanjena u sve moguće književne grupe i osluškuje šta je to što bi ljudi želeli da čitaju na srpskom i tako dalje. Da se razumemo, velika je prednost to što ja inače mnogo čitam i u tome uživam, a da ne spominjem da sam i ranije, pre nego što sam ovo radila, pratila sve knjiške grupe. 🙂 Digitalna pismenost i pismenost inače, veoma su važni uslovi, kao i ljubaznost, obazrivost, tačnost pruženih informacija (dakle, saradnja sa svim sektorima u firmi)… Ali bih kao najvažnije stvari izdvojila kreativnost, otvorenost i strpljenje, jer se treba nositi sa zahtevima koji nam svakodnevno stižu od kupaca, pratilaca.

Šta bi izdvojila kao najzanimljivijije?

Mogućnost da nekome preporučiš knjigu, iako osobu zaista ne poznaješ, a da se toj osobi knjiga dopadne i da se vrati po još preporuka. Ovo sam najviše volela i dok sam radila u knjižari, pre nego što sam unapređena. Veoma mi je zanimljivo i to koliko informacija u svakom trenutku možeš da držiš u glavi, a da toga apsolutno nisi svestan dok se na poslu ne zapodene neki razgovor, jer ti mozak svakodnevno, i to nesvesno, prikuplja enormnu količinu informacija. Fascinantno je koliko su društvene mreže sastavni deo naših života.

Koja je problematika tvog posla?

Hm… Možda to kako na hiljadu i jedan različit način predstaviti neku knjigu, a da ta objava zainteresuje prosečnog korisnika interneta da prestane da skroluje i klikne na nju ili je sačuva kako bi o knjizi više saznao ili poželeo da je kupi. Dakle, kako na što raznovrsnije načine zainteresovati stare i privući nove pratioce/kupce (ankete, darivanja, organizacija foto-kokursa…, a da sve to ima smisla i bude u skladu sa onim što Laguna i Delfi jesu kao firma). Tu su i svakodnevni zahtevi upućeni putem poruka, jer ponekad ponedeljak na poslu zna da se volšebno desi i u petak. (smeh)

…kako na hiljadu i jedan različit način predstaviti neku knjigu, a da ta objava zainteresuje prosečnog korisnika interneta da prestane da skroluje i klikne na nju ili je sačuva kako bi o knjizi više saznao ili poželeo da je kupi

Šta je ono sa čime se najčešće susrećeš u toku jednog radnog dana?

Dođem ujutru na posao i sačeka me milion poruka na svim kanalima, to je najčešće. (histerični smeh) Kada pomislim na ponedeljak, znam da sigurno do jedan popodne neću izglaviti samo odgovarajući na poruke na Laguni. Šalu na stranu, ali je stvarno lepo videti poruke ili komenatre u kojima ljudi zahvale na odgovoru i vremenu koje si izdvojio da im pružiš adekvatan odgovor na pitanje koje postave. Meni je najlepša nagrada u toku radnog vremena kada u odgovoru vidim da je nekome značila informacija koju sam mu ispred Lagune (Delfi knjižara, Male Lagune…) pružila. Znam da zvučim cheesy, ali tako je. 🙂

A konkretan odgovor na pitanje jeste ovaj – to su pitanja u vezi sa datumom izlaska određene knjige, da li ćemo raditi prevod te i te knjige, za koliko dana mogu da očekuju svoju pošiljku…

…ali je stvarno lepo videti poruke ili komenatre u kojima ljudi zahvale na odgovoru i vremenu koje si izdvojio da im pružiš adekvatan odgovor na pitanje koje postave

Da li bi izdvojila neki poseban događaj?

To bi verovatno bile prepiske koje sa svog ličnog profila kao administrator vodim na Delfi Kutku. Nevezano za to da li preporučujem određenu knjigu ili se zbila neka smešna situacija u kojoj svi učestvujemo ili je neko pokrenuo neku zanimljivu anketu, ali tokom radnog vremena, kada mi treba da malo lufta od svakodnevnih poslovnih zadataka, najčešće zaglavim na Kutku iščitavajući vaše preporuke i komentare. (Kutak više i ne doživljam kao posao.) Da, ja čitam sve one prikaze koje Laguna nagrađuje na mesečnom nivou, pa mu sad ovde dođem kao neki mazohista. (smeh) Evo, i dok ti ovo kucam, ja sam na bolovanju, ali svakog dana po nekoliko puta proveravam Kutak. Da, znam, užasna sam. 🙂

Kako je nastala FB grupa Delfi Kutak i sa kojim ciljem?

Kutak nije ograničen na predlaganje Laguninih izdanja, akcija itd, već da članovi u Kutku postavljaju i prikaze knjiga drugih izdavača, akcije koje oni organizuju

Delfi Kutak je nastao pre nego što sam ja došla u digitalni sektor. Kolege Ivan Dabetić i Ivana Misirlić stoje iza ove ideje. Cilj joj je ono što i stoji u opisu grupe – razmena informacija u vezi sa, malo šire rečeno, knjiškim svetom. Nama kao izdavačkoj kući služi i za promovisanje akcija, novih naslova, deljenje informacija o važnim događajima, a kroz Kutak osluškujemo i želje naše čitalačke publike, saznajemo veoma važne informacije u vezi sa svim aspektima poslovanja, šta je to što bismo mogli da promenimo, šta novo da implementiramo… mnogo, mnogo toga. Važno mi je da napomenem da Kutak nije ograničen na predlaganje Laguninih izdanja, akcija itd, već da članovi u Kutku postavljaju i prikaze knjiga drugih izdavača, akcije koje oni organizuju, a kada se sve svede, i samo ime grupe je indikativno. Nije Lagunin, već Delfi Kutak, pa je i logično da se u grupi nađu preporuke za knjige drugih izdavača i ono što oni imaju u ponudi.

Šta je to što se promenilo od početaka grupe do danas da bi izdvojila kao pozitivno a šta kao negativno?

Uh, bilo je veoma burnih momenata u funkcionisanju grupe. (smeh) Iako sam u njoj skoro od osnivanja, pobliže sam upoznala sve tek onda kada sam počela da je vodim. Najpozitivniji je hešteg #LepoteKutka. Ljudi su se preko grupe upoznali, neki se aktivno druže, a meni je na Sajmu knjiga 2019. godine bilo puno srce kada je veliki broj članova došao do Laguninog štanda da se upoznamo. 🙂 Verujem da neću mnogo pogrešiti kada kažem da je velikom broju članova značajno to što na osnovu preporuka određenih članova znaju da li je određena knjiga za njih ili ne. Takođe, kao i u grupi Epska fantastika, na jednom mestu pronalaze informacije u vezi sa akcijama svih izdavača, a jedno vreme su bili i povlašćeni, pa su dobijali spiskove akcije pre nego što akcije budu live. 🙂

Ako pošalješ objavu u 1 noću, a onda meni privatnu poruku u 6 ujutru zašto ti objava nije odobrena, sva je prilika da ponekad i ja spavam 🙂

Negativno… pa, kao što sam rekla, bila su neka smutna vremena… Šalim se, ali bilo je članova koji su, da to tako kažem, remetili mir ostalim članovima. Međutim, to je prošlo i već neko vreme grupa savršeno funkcioniše. A moram i svoj lični utisak da navedem a koji se tiče odobravanja objava. Ako pošalješ objavu u 1 noću, a onda meni privatnu poruku u 6 ujutru zašto ti objava nije odobrena, sva je prilika da ponekad i ja spavam. (smeh)

Šta vidiš kao prednost a šta kao manu Delfi kutka? Šta bi volela da se poboljša?

Neću mnogo pogreštiti ako kažem da je neka knjiga „propala“ zbog nečijeg negativnog utiska… Volela bih da ljudi, i inače, van grupe, nisu toliko isključivi

Prednosti sam već navela u odgovoru iznad. Mana bi u ovom slučaju bila isto to – pomisliš da knjiga nije za tebe, ako se nije dopala članu u čije mišljenje po pitanju čitalačkog ukusa veruješ. Neću mnogo pogreštiti ako kažem da je neka knjiga „propala“ zbog nečijeg negativnog utiska. I da se razumemo, nisam za ograničavanja bilo kog tipa, jer u Kutku puštamo i negativne kritike. Možda sam za to da se malo sve to ublaženo saopšti… Kao: „Hej, meni se knjiga nije dopala, ali to ne znači da bi za tebe bila gubljenje vremena, iako su nam se čitalački ukusi do ovoga trenutka poklapali.“ Mislim da se to najbolje vidi po komentarima. Kada neko u prikazu prenese svoje oduševljenje, komentari u kojima se ljudi javljaju da su je kupili samo se nižu, ali je tu i suprotna situacija u kojoj ćeš često pročitati: „E, taman sam hteo/htela da je kupim. Hvala ti što si mi rekao/rekla da ne trošim pare.“ Volela bih da ljudi, i inače, van grupe, nisu toliko isključivi.

Kako su nastali izazovi?

Oni stalno nastaju i nestaju. (smeh) Šalu na stranu, ali članovi su stvarno inovativni. Mada, čini mi se da izazovi koji su aktuelni u grupi pokrivaju sve književne žanrove i pojave. (aleluja) Tako da ne vidim da će se neki od izazova u skorije vreme „ugurati“ na spisak onih, barem, koje Laguna zvanično nagrađuje.

Na osnovu čega biraš pobednike izazova?

Hm… Prevenstveno mi je kvalitet merilo. Onda je tu uvek i onaj trenutak da želim da nagradim što više različitih članova kako bih ih podstakla da pišu i dalje. Volim da se među dobitnicima nađu i neka nova lica (imena). Naravno, kada su u pitanju #AninGodišnjiIzazov ili #PodržimoDomaćeAutore (sigurno sam još neki masovni izazov zaboravila) mislim da će mi komp svakog trenutka riknuti zbog broja otvorenih tabova kada iščitavam sve prikaze. Dakle, mešavina svih mogućih merila, sa posebnim akcentom na to da nagade dobijaju različiti ljudi, ali i oni koji skoro svakodnevno pišu fantastične prikaze.

Imaš li svoj omiljeni izazov?

Uh… Na ovo pitanje ne smem da odgovorim zbog sukoba interesa. (smeh) Iskreno, i da i ne. Mislim da mi „omiljenost“ varira iz meseca u mesec, a u skladu sa kvalitetom prikaza koje čitam za jedan izazov. To što učestvujem u Aninom – nisam ja kriva, naterali su me. (smeh) A sada da budem ozbiljna – članovi koji vode izazove rade fantastičan posao i stvarno svima ponaosob želim da im zbog toga zahvalim. Samo ću im reći da ih sve razumem po pitanju truda i vremena koje treba uložiti da bi nešto takvo funkcionisalo. Treba sve ono što članovi pišu ispratiti, davati teme na godišnjem (#AninGodišnjiIzaziv), mesečnom (#HristininSvetKnjiga) nivou, a posebno imati na umu to što su bili dovoljno domišljati da izazove pokrenu i da ih sve ovo vreme vode. Knjige na mesečnom nivou za njih su svojevrsna zahvalnica od Lagune.

Članovi i direktno i indirektno utiču na uređivačku politiku Lagune

Koliki je uticaj članova na uredništvo Lagune? (U smislu predlaganja novih naslova, reizdanja i slično).

Članovi i direktno i indirektno utiču na uređivačku politiku Lagune. Direktno – predlozima za prevođenje ili za reprinte, a indirektno svojim pozitivnim ili negativnim prikazima određenih naslova, jer se to automatski odražava na prodaju. Pre nekoliko godina sam organizovala anketu za reprinte u saradnji sa uredništvom i prodajom. Plan je bio da se redom radi doštampavanje tiraža tih naslova. Laguna je uradila reprint knjige koja je dobila najviše glasova, ali moram da kažem da glasovi na anketi nisu isto što i prodaja, u ovom slučaju, kupovina tog istog naslova. Nažalost, poprilično neslavno je prošla ta knjiga, pa se od tog poduhvata odustalo.

Kako vidiš izdavaštvo fantastike kod nas danas? Koji su problemi?

… čini se uvek izostane ono najvažnije – prodaja istih tih knjiga da bi se nešto nastavilo (serijal, prevođenje samostalnih knjiga istog pisca…) Nikako ne smem da zaboravim pirateriju, jer mi se čini da je najzastupljenija kada je ovaj žanr u pitanju

Laguna je osnovana tako što je Dejan Papić preveo i odlučio da izda Pračetovu „Boju magije“, tako da je svima jasno šta direktor Lagune i Delfi knjižara voli privatno da čita. 🙂 Ono što ja vidim kao problem jeste kupovina fantastike. Neka IK kupi prava, knjiga se pojavi na srpskom, ali prodaja izostane. Nekoliko izdavačkih kuća u Srbiji izdaje fantastiku i trudi se da idemo u korak sa svetskim trendovima (opet ova čudna reč), ali čini se uvek izostane ono najvažnije – prodaja istih tih knjiga da bi se nešto nastavilo (serijal, prevođenje samostalnih knjiga istog pisca…) Nikako ne smem da zaboravim pirateriju, jer mi se čini da je najzastupljenija kada je ovaj žanr u pitanju. Ne moram da naglašavam da su onda tu svi u problemu – izdavačka kuća, jer joj se ne vraća novac koji je uložila; čitaoci, jer IK odustane od serijala zato što joj se izdavanje ne isplati.

Sve je prisutnija podela na „zle izdavačke kuće“ nasuprot „nezadovoljnih ljubitelja“, koje je tvoje viđenje te problematike?

Često se ljudi na mrežama žale na novokomponovane spisateljice i tiraže koje uspeju da rasprodaju, međutim – i ovo je proverena info – od tih rasprodatih tiraža neretko sredstva odu za neke knjige za koje se zna da prodaja neće ići najbolje, ali se svejedno prevedu, jer kao izdavačka kuća ti želiš da ih imaš u svom izdanju

Imam insajdersko viđenje, kao i jedan od tvojih prethodnih sagovornika (Marko). Ljubitelji misle da smo mi „zli“, jer ne prevodimo fantastiku ili prestanemo sa izdavanjem na pola serijala. Izdavači se „žale“ da se fantastika ne kupuje, pa smo u nekom začaranom krugu, zar ne? I ja stvarno razumem obe strane. Toliko sam dugo u svim knjiškim grupama, tako da vidim i jednu i drugu stranu, i zaista obe razumem. Jedino rešenje jeste da se kupuje ono što bismo voleli da čitamo. Često se ljudi na mrežama žale na novokomponovane spisateljice i tiraže koje uspeju da rasprodaju, međutim – i ovo je proverena info – od tih rasprodatih tiraža neretko sredstva odu za neke knjige za koje se zna da prodaja neće ići najbolje, ali se svejedno prevedu, jer kao izdavačka kuća ti želiš da ih imaš u svom izdanju. Tako da se ne posmatra baš uvek i sve kroz materijalnu stranu, kako vlada uvreženo mišljenje. Popularne knjige imaju gomilu rasprodatih tiraža, jer njihovi čitaoci te knjige kupuju. Ne kažem da za fantastiku nije tako, štaviše, volela bih da verujem da nije, ali me brojke demantuju.

Gde greše izdavačke kuće a gde ljubitelji fantastike? Kakva su rešenja, po tebi?

Čitaoci često zaborave da su i izdavačke kuće kompanije koje imaju zaposlene. Ti ljudi rade sa knjigama i primaju plate od prodaje istih tih knjiga. I koliko god da svi oni vole knjige, treba od nečega i da se živi

Mislim da sam na ovo pitanje delimično odgovorila u prethodnom. Došli smo u situaciju u kojoj neko ne želi da kupi početne delove serijala, jer se boji da se serijal neće prevoditi do kraja. Izdavačke kuće, i zaista verujem da to nije samo slučaj sa Lagunom, vide da prodaja ne ide, stoga odluče da nema svrhe dalje prevoditi taj serijal. Čitaoci često zaborave da su i izdavačke kuće kompanije koje imaju zaposlene. Ti ljudi rade sa knjigama i primaju plate od prodaje istih tih knjiga. I koliko god da svi oni vole knjige, treba od nečega i da se živi. Dakle, ako želiš da vidiš (pročitaš) serijal do kraja na srpskom, prilično je jednostavno – kupuj sve kako izdavač objavljuje.

Jedna od kritika upućenih Laguni je neispunjavanje datih datuma – rokova za izlazak očakivanih knjiga. Kakav je tvoj komentar na to?

Ovo je malo komplikovanije. Ali da probam da objasnim laički i što jednostavnije. Da bi se knjiga izdala, potrebno je za to angažovati veliki broj ljudi iz različitih branši. Prvo rights sektor (u Laguninom slučaju) stupi u kontakt sa agentima za prodaju prava da bismo prava otkupili (pregovori mogu trajati i nekoliko meseci). Kupili smo prava – super. Hajmo da vidimo koji prevodilac nam je pogodan za taj žanr i, najvažnije, KO JE SLOBODAN da u ovom trenutku prevodi, a da se knjiga pojavi u nekom doglednom vremenskom okviru. Preveli smo knjigu, pa ćemo je sad poslati lektorima i korektorima. Oni sada sarađuju sa prelamačima i i dalje su u kontaktu sa prevodiocima. Sve ovo nadgleda urednik, koji knjigu dobije isto na osnovu toga u kom se žanru najkomotnije oseća. Onda se da nalog dizajnu da izradi korice. Negde u ovo vreme se knjiga već nađe na Laguninom sajtu u odeljku U pripremi. A onda počnu da pristižu pitanja kada će se knjiga naći u prodaji. Ovde dajemo okvirne odgovore (sredinom, krajem godine, na jesen, početkom proleća…), jer ne želimo da se desi baš ovo što je navedeno u pitanju.

Poenta je da se ti datumi shvataju kao okvirni, ne zacrtani

Međutim, koliko god odgovor bio relativan ili na sajtu stajalo jun 2021. ili septembar 2021. desi se da se korice vraćaju na doradu po nekoliko puta, štamparija za toliko i toliko ne može da primi nalog za štampu, uvideli smo da nam je nešto promaklo – vraćaj ovome ili onome na ispravku, odjednom je neki domaći pisac doneo svoj rukopis, ili imamo situaciju gde nećeš u prodaju pustiti Eriksona kada ide Osmi mart, već ćeš ciljati da tada u prodaju ode Lusinda Rajli. Uh, mnogo je razloga zašto se datumi menjaju, a ja se nadam da sam ih malo podrobnije objasnila.

Svakako posetiocima sajta preporučeujem da označe opciju da im na mejl stigne obaveštenje kada se knjiga nađe u prodaji

Poenta je da se ti datumi shvataju kao okvirni, ne zacrtani, ali ja razumem i posetioce sajta koji kad vide mart, očekuju da će se knjiga tada naći i knjižarama. Moguće je da si u pravu i da bi trebalo da stoji „predviđeno vreme objavljivanja“ ili nešto slično tome kako ne bi dolazilo do neispunjenih očekivanja. Svakako posetiocima sajta preporučeujem da označe opciju da im na mejl stigne obaveštenje kada se knjiga nađe u prodaji.

Ljubitelji su nezadovoljni izostankom marketinga kada je fantastika u pitanju, imaš li komentar? Postoje li planovi da se situacija promeni?

S obzirom na to da ja objavljujem nove naslove koji se nađu u prodaji, moram da kažem da sve žanrove tretiram na isti način. Hoću da kažem da je svaka knjiga promovisana u podjednakoj meri (inside info, prva ruka). 🙂 Postovi, video sadržaj, reklame… nema razlike. Nisam sigurna zašto se stiče takav utisak. Čak i sa saradnicima za svaki mesec dogovaram koje ćemo naslove promovisati, pa se trudim da svi podjednako budu zastupljeni na mrežama. Moguće je da su ljubitelji ostalih žanrova glasniji kada je promocija tih knjiga u pitanju, a da su fantstičari zatvoreni u svom svetu, odnosno, da ne vole da se toliko eksponiraju. Zato je #IvanovIzazov super i to je jedan od načina da se fantastici da više prostora. Ako vi imate određene ideje u vezi sa ovim, prava sam adresa da ih čujem, a kasnije i implementiram. 🙂

Koliko su društvene mreže promenile izdavaštvo i marketing istog, naročito danas u doba pandemije?

Mnogo. I koliko god meni, zbog privatnih razloga, to ne zvuči lepo, u potpunosti je tačno – ako nije na društvenim mrežama, nije se ni desilo. Međutim, to i jeste sva prednost društvenih mreža. Ti kao firma, nebitno šta je ono čime se baviš, moraš biti prisutna na njima i putem njih komunicirati sa svojim kupcima. Tvoj prostor na mrežama je tvoj izlog i što je lepši i što je ponuda raznovrsnija i povoljnija, veća je verovatnoća da ćeš zainteresovati ljude. To je pogotovu slučaj sada, odnosno, od pre godinu dana, otkako nas je koronavirus zadesio. Ljudi će pre kupiti onlajn umesto da odu do prodajnog mesta, stoga je važno da su sajtovi user-friendly, da si sa kupcima stalno u kontaktu kao firma, da im ponudiš zanimljive sadržaje i ono što konkurencija nema i da, na kraju krajeva, budeš svestan da je onlajn prodaja budućnost kupovine, te da se u tom pravcu konstantno razvijaš i unapređuješ iskustvo korisnika. Društvene mreže su ovde jedan od najkorisnijih alata za postizanje tih ciljeva. 🙂

Laguna je prva pokrenula aplikaciju za čitanje elektronskih formata na mobilnom telefonu, da li imaš podatak kako fantastika prolazi u toj formi?

Da, stalno se radi na unapređenju aplikacije Eden Books i trudimo se da udovoljimo zahtevima tržišta. Kada je fantastika u pitanju, ali i sve ostale „ogromne“ knjige, mnogi više vole da ih čitaju u elektronskom izdanju. Lakše je, ako ništa drugo, jer ćeš u busu ili u redu češće uzeti telefon i pročitati nekoliko redaka, nego što ćeš otvoriti knjigu od 800 strana (da ne pričamo da takvu „knjižurinu“ nećeš okolo vucarati u torbi). A svakako su e-knjige i 50% jeftinije u odnosu na štampano izdanje. Dakle, idu lepo (ne smem da kažem tačne brojke). 🙂

Koliko prodaja naslova preko Eden Books aplikacije ulazi u konačan zbir prodatih primeraka na osnovu kojeg se odlučuje o daljem prevođenju tog pisca ili nastavku serijala?

To da li neka knjiga ide super na Edenu ne znači mnogo za štampanu knjigu, a kasnije i za razmatranje daljeg prevođenja dela tog i tog pisca

Prava za štampana izdanja kupuju se odvojeno od prava za e-knjige. Ne postoji opcija da kupiš prava samo za elektronsko izdanje, barem ne za sada. Uglavnom se kupuju u paketu. Dakle, ove dve vrste prodaje posmatraju se odvojeno. To da li neka knjiga ide super na Edenu ne znači mnogo za štampanu knjigu, a kasnije i za razmatranje daljeg prevođenja dela tog i tog pisca. Knjigu u elektronskom izdanju dobiješ skoro „spakovanu“ – prevod, korice, lektura… Verovatno je jasno, ali moram da kažem da je priprema za „objavljivanje“ e-knjiga u potpunosti drugačija od one za štampane primerke (potreban nam je samo prelamač za e-pub format), zbog čega su ova dva vida u kojima su nam knjige dostupne u potpunosti neuporediva.

Kakav je tvoj utisak po pitanju prodaje fantastike sa obzirom da je Delfi najveći lanac knjižara kod nas?

Mnooooooogi čitaju na engleskom! To je najupečatljiviji utisak. Ne biste verovali koliko pitanja dnevno dobijamo u vezi sa knjigama iz žanra fantastike na engleskom. I zainteresovanost kupaca za knjige na engleskom je jedan od razloga zbog kojih se odluči da se neka knjiga/serijal prevede. Svakako mi se čini i da sve češće ekranizacije pomažu da se fantastika prodaje ili prevede (Igra prestola, Američki bogovi, Digitalni ugljenik, Saga o vešcu, Dina…).

Šta je ono što ljubitelji mogu da urade da se situacija poboljša?

… da se otvore prema čitaocima drugih žanrova

Ono što je Ivan uradio u Delfi Kutku – da se otvore prema čitaocima drugih žanrova. Ja iskreno verujem da je taj izazov doprineo popularizaciji fantastike među članovima u Delfi Kutku i da je zbog odličnih prikaza neko sigurno poželeo da pročita nešto drugačije, nešto što inače možda ne bi pročitao i zaljubio se u fantastiku. 🙂 Ovo što ti radiš sa ovim intervujima je, takođe, odlično. Otvara oči nama koji možemo da prenesemo iskustva čitalaca tamo gde treba, a nas koji smo predstavnici izdavačkih kuća na jedan spečifičan način predstavlja čitaocima, pa mislim da, ako ništa drugo, premošćuje određene barijere. 🙂

Kakvo je tvoje viđenje situacije u budućnosti?

Ako bih bila pesimistična, rekla bih da će se sve izdavačke kuće kod nas radije odlučivati za standalone (samostalne) knjige iz žanra fantastike. Čitaoci će dobiti ono što žele, a ako se izdavačkoj kući to ne isplati – jednostavno neće dalje prevoditi dela tog pisca, ali više neće dolaziti u situaciju da ne završava serijale. A ako bih bila optimistična (kao što u 97% slučajeva jesam), rekla bih da će stvari kao ove (tvoji intervjui, Ivanov izazov…) osvestiti i jednu i drugu stranu (i čitaoce i izdavačke kuće), te da ćemo svi malo više slušati jedni druge.

Koja bi tvoja poruka ljubiteljima fantastike bila?

… poboljšajte komunikaciju sa izdavačima… Ukoliko budemo sarađivali, umesto što se delimo na „nas“ i „vas“, i fantastika će mnogo bolje prolaziti

Svi smo na istoj strani. Do pre nekoliko godina sam i ja naivno verovala da je nekome, ako to zaista želi, lako da izda neku knjiigu. Međutim, stvari nisu crno-bele. Daleko od toga. Pored kupovine knjiga, poboljšajte komunikaciju sa izdavačima. Pišite nam poruke, mejlove… Promovišite svoj omiljeni žanr i to ne samo u okviru svoje sfere, već svuda (uvek ću kao primer navesti Ivanov izazov i Delfi Kutak). Meni je ispred Lagune zaista drago što smo u prilici da podržimo nagradnu igru koju organizuje Fejsbuk grupa Epska fantastika, a sve što je bilo potrebno jeste jedan mejl upućen na pravu adresu. Nama je ponekad potreban nudge da preusmerimo pažnju na sve što se oko nas dešava, jer nije lako kontrolisati produkciju sa oko 400 naslova godišnje. Ukoliko budemo sarađivali, umesto što se delimo na „nas“ i „vas“, i fantastika će mnogo bolje prolaziti. 🙂

Kakvi god bili karakterno svi nosimo isti gen zaboravljanja. Ispravka, osim podskupa žena koje kad su besne znaju da nabroje grehe nesrećnikovom osmom kolenu, ali njih na stranu. Kladim se da svi imamo ono najzagubljenije mesto na planeti zvano „da zapamtim gde mi stoji“. U Bermudskom trouglu zauturenih ključeva, telefona, naočara, „odoh samo po… sve doneh osim tog“ je vazda gužva. Primera je bezbroj, ipak čini se da sve više i više nas zaboravlja ono osnovno „hvala, molim, izvini“, naročito u internet komunikaciji sa bezličnim entitetom. Pojmom kao što je naziv jedne firme ili brendom.

Da li su izdavači savršeni? Nisu. Da li se Vulkanu porudžbine „izgube u sistemu“? Da. Da li se Laguni omakne potvrda porudžbine? Svakako. Da li Čarobnoj knjizi akcije na sajtu rade kako treba? Ne. Da li je Urban Reads pojam komunikacije sa ljubiteljima? Definitivno nije. Ali to ne znači da mahnito urlanje po tuđem inboxu ima efekta. Takođe kritike zasnovane na ličnim nerealnim očekivanjima nisu produktivne.

Ti bezlični entiteti su sastavljeni od ljudi. Ljudi koji od knjiga žive da, ali suštinski svi smo ljubitelji knjiga – nema razlike među nama. Bilo bi dobro da tu „sitnicu“ ne zaboravimo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s