Tinejdžer je praktično prezahtevna, iritantna verzija kaktusa sa prilepljenim mobilnim telefonom. Cvetak izuzetak kome emocije variraju od komedije do horora po minuti. Građanin sutrašnjice koji budućnost nosi u svojoj razmaženoj tikvi. Strašne li pomisli!
Veoma je lako upasti u zamku ovakvog razmišljanja. Zanemariti stres fizičkih i psihičkih promena, hronični deficit samospoznaje, identiteta i privatnosti (probajte biti tinejdžer u doba interneta). Zaboraviti na pritiske hormona, vršnjaka i visokih standarda okoline. Vredne pomena i prve – do kraja života – ljubavi i konačne gori-u-paklu raskide. Uostalom svi smo to prošli.
Srednja škola nije tako bitna. Dok si u njoj, čini ti se veoma važnom, ali kada se završi, niko ne misli da je to bilo sjajno vreme, barem ne trezan.
Keri Vajt živi u maloj zajednici izopštena u srednjoj školi. Izruguju je, maltretiraju i koriste kao metu okrutnih podvala. Život kod kuće nije joj ništa bolji: njena majka je poremećeni fundamentalista koji se odrekao organizovane religije u korist domaće vere izgrađene na satima molitve i predanosti pred kućnim oltarom. Keri žudi za regularnim tinejdžerskim životom, ali joj se isti uskraćuje na svakom koraku. Kada konačno bude gurnuta predaleko, odlučuje da uzvrati. Ali u tom grmu leži zec: Keri nije „normalna“ tinejdžerka. Keri poseduje moć telekineze.
U svojoj suštini, roman je klasična tragedija koju gotovo šekspirovski ironični preokret čini podjednako užasnom i tužnom. Eliminišite natprirodne elemente i Keri bi mogla biti bilo koja priča u kojoj jedna mala akcija vodi u drugu, a zatim u još jednu, i pre nego što iko shvati šta se dogodilo katastrofa je neizbežna.
King Keri piše u fragmentima pomešanom hronologijom dešavanja. Od novinskih članaka do transkripata svedočenja na vladinim saslušanjima i odlomaka iz zamišljenih knjiga. Na taj način se čitaočeva perspektiva radnje neprestano menja od lika do lika i delo čini realističnim. Gotovo kao da se opisano stvarno dogodilo. Takođe čitaoci znaju da će se radnja loše završiti još od samog početka. Ali ipak ne mogu da predvide način na koji će se događaji odvijati ili obim uništenja.
Ljudi vremenom ne postaju bolji, nego pametniji. Kad postaneš pametniji, ne prestaješ da kidaš krila muvama, već smisliš bolje razloge za pravdanje tog postupka.
Svaki lik ima uverljiv motiv, izveden iz ličnog karaktera i okolnosti u kojima se nalazi dok je Keri jedno od najsimpatičnijih bića stavljenih na papir.
King ukazuje na vršnjačko nasilje, nasilje u porodici i duboko manjkav sistem kao glavne krivce za njenu propast.
Kada se dogodi tragedija, sledi proces lečenja. Prvo horor, zatim pozitivne misli i molitve, onda podrška na društvenim mrežama, izučavanje i argumenti u vestima, a na kraju nova tragedija i ciklus započinje opet zaboravljanjem stare. Keri je napisana skoro 40 godina pre Tvitera i heštagova. Roman toliko bezvremenski da je mogao da izađe prošle godine, sa jedva po nekom izmenom. Nasilje u srednjoj školi i dalje postoji. Izvitoperena fanatična religioznost koja uništava porodice postoji. Deca su i dalje surova jedni prema drugima. Jedina razlika koja čini fantastiku u Keri je ta, što dete koje je maltretirano poseduje strahovitu moć koju može da oslobodi u bilo kom trenutku.
Izgleda da malo ko shvata da bi zaboravljanje Keri Vajt moglo biti stravična greška…
Gotovo svaki adolescent Stivena Kinga je pod konstantnom opsadom. Mnogi od njih prolaze teške obrede u kojima se nevinost detinjstva suprotstavlja stvarnosti odraslih. Putovanje koje je uvek prepuno nasilja i opasnosti. Kingova „deca“ naseljavaju predeo usamljenosti i iskonskog straha od napuštanja. Njegovi junaci i heroine su siročad i propalice, nevoljeni sinovi i ćerke, obespravljene sestre i surova braća koja moraju da prevaziđu ravnodušnost svojih porodica i zloćudnost sveta da bi pronašli način da prežive. Oni oličavaju čitav spektar ljudskog iskustva.
U Potpaljivačici na primer, srećemo oca i ćerku u bekstvu. Oboje poseduju natprirodne sposobnosti kao rezultat tajnih vladinih eksperimenta. Otkrivamo koliko će vlast daleko otići da bi zadovoljila svoje sebične prohteve. Isto tako, saznajemo šta će jedna devojčica koji umom može paliti vatru učiniti da odbrani one koje voli.
Lično Keri nemam šta da zamerim, knjiga je apsolutna preporuka, sa druge strane Potpaljivačica pati od sindroma sporosti sredine knjige i viška stranica. Likovi su više stereotipi nego stvarni ljudi. Otac je tipičan heroj „pogrešnog mesta u pogrešno vreme“ koji toliko želi da uradi pravu stvar da postaje dosadan. Čarli je distancirano neautentična. Ipak poruke su ono što ovu knjigu čine vrednom čitanja.
Potpaljivačica je druga knjiga Stivena Kinga o devojčici sa psihičkim moćima i primetni su očigledni odjeci Keri. Obe karakterišu određeni gubitak nevinosti i ni jednoj nije dozvoljen luksuz normalnog detinjstva. Kerin život je nepovratno iskrivljen religijom njene majke, dok revnost nametljive vlade ugrožava Čarli. U oba slučaja, nasilje koje su pokrenule direktno je povezano sa manipulacijom i zlostavljanjem odraslih. I Keri i Potpaljivačica detaljno opisuju strašne posledice mladih koji su iz bilo kojih razloga isključeni iz osećaja prihvatanja i kolektivnog identiteta sa drugom decom i/ili sopstvenom porodicom.
„Biće u redu“, rekao je, ne verujući u to i znajući kao što svaki odrasli čovek u dubini duše zna da nikad ništa nije u redu. „Sve će biti u redu“.
Činjenica da zlikovci Potpaljivačice nisu bića fantastike, već ljudi koji deluju po sopstvenim sebičnim željama čini sadržaj knjige strašnim. Zaista uznemirujući negativci su oni koji koriste svoju moć i autoritet da opravdaju svoje opake postupke na svakom koraku. Tragično je i to što smo svedoci takvim stvarima i danas. Pri čemu ne mislim na teorije zavere tajnih vladinih eksperimenata. Zloupotreba položaja, fizičke snage ili prost odnos pozicija moći danas utiču na živote i mladih i starih i dečaka i devojčica podjednako.
Da svi smo to prošli. Pojedini, na žalost, nisu naučili da traumatične događaje kanališu u pozitivne korake unapred. Neki, srećom, pak jesu. Svakako su obe heroine ovih knjiga zastrašujuće, nema sumnje u to. Ali takođe se oslanjaju na naše saosećanje i postavljaju neugodno pitanje našoj savesti. Ako je ona čudovište – da li je ona čudovište koje smo mi ostali stvorili? Da li to što smo prošli i (sa zadovoljstvom) zaboravili nas takozvane odrasle lišava odgovornosti?
Keri trenutno rasprodata u Vulkanu.
Potpaljivačica u Vulkanu.
Prevod: Vladan Stojanović. Bez zamerki.
Recenzija 