Svi smo mi ljubitelji fantastike 5 – Miloš Vulikić (Knjižar)

Tekst na ćirilici možete prelistati ovde.

Ićiću u pakao znam. Ili u goroj varijanti univerzum će me kazniti guslarskim prepevom Leoparda. Na repeat. Kada u toku dana sajtove izdavača obilazite češće no što bi bilo razumno priznati, otkriće bilo kakve novine postane ravno udarcu malog nožnog prsta o čvrstu nameštajnu površinu pomnoženo sa stajanjem bose noge na lego. Moraš da vikneš pa kud puklo. U mom slučaju objaviš čim pre. A to se izdavačima baš i ne isplati jerbo em mi razmaženi samo na popustima kupujemo em njima dosadno u mesecima kad akcija nema. Tu su i čitaoci (ne)zadovoljni obaveštavanjem o svemu i svačemu te se dvoume da li da isključe internet ili me prosto izgađaju trulim paradajizom (blok je iz raja izašao ja da vam kažem). Zavisna sam od kupovine knjiga. I sve bi bilo u redu da ovisnost zadržavam u svoja četiri zida i da utiče samo na mene. Ali ne. Knjigoholičarstvo predstavlja deljenje patnje šakom i kapom.

Ali pored familije koja jede klot pasulj i paštete, izdavača i sapatnika na internetu postoji još jedna kategorija pogođena mojom knjiškom F dijagnozom. Knjižari. U svojoj redovnoj subotnjoj maršuti, imam devet knjižara raznih izdavača i profila. I svratim u svaku. Da, ja sam ona koja razmešta knjige po sopstvenom zamišljenom redosledu i ne propusti da pogura koju napred nazad ako nisu u vinkli. Ona što zna gde se koja knjiga fantastike sa milimetarskom preciznošću nalazi. Redovno fotografiše izloge, istaknute pozicije i snima klipove prevrćući nova izdanja. Ili nekad potpuno zablokira sa zahtevom poput „ona sa onim zelenim koricama, poznata je“. Zna svaki rasprodati naslov i sa potpunom uverenošću u pravednost svog pitanja izgovori „KADA će to ponovo biti dostupno?“ Pokušava da nevinim kupcima koji možda samo razgledaju svim silama objasni da je fantastika definitivno ono po šta su došli samo toga nisu svesni. I u ekstremnijim varijantama „kako to misliš Eriksona od prve knjige? Od SEDME!„. Ah da i uvek ali uvek se potrudim da ostanem koji minut duže u krugu kase nudeći karticu za popust svima koji je nemaju za šta sam sigurna da postoji neko pravilo protiv ali je jače od mene.

Srećom nema nas puno da zajedno grejemo pozadine u knjiškom paklu te knjižari bar sa te strane ostaju neoštećene sive mase u glavi. Miloš Vulikić, veteran entuzijasta u knjižarskom poslu rešio je da zažmuri na sve prethodno navedeno i odgovori na par pitanja.

Kako izgleda rad u knjižari?

Posao knjižara uglavnom nije onakav kakvim ga ljudi zamišljaju. On uključuje dosta administrativnog posla, čišćenja, preuređivanja, čitanja i odgovaranja na mejlove, kuvanja i ispijanja kafe (šala naravno, toga je najmanje 😦 ). Pomoć kupcu, preporuka i prodaja knjiga su ipak ono oko čega se sve vrti i zbog čega smo svi tu.

bitna je i komunikativnost, poznavanje različitih žanrova, književnih nagrada…

Koji su uslovi da bi neko bio knjižar?

Da bi neko radio kao knjižar, mora da voli knjige. To je uslov pre uslova. Naravno, bitna je i komunikativnost, poznavanje različitih žanrova, književnih nagrada… Rad pod pritiskom je takođe jedan od ključnih faktora, ko je radio makar jednu Noć knjige, zna o čemu pričam.

Kako funkcioniše knjižarski posao, koji su principi i kakvi su odnosi sa izdavačima?

Knjižare funkcionišu poput ostalih trgovinskih radnji, s tim što mi umesto prehrambenih proizvoda prodajemo knjige i ostale slične artikle. Što se tiče odnosa sa izdavačima, imamo isti cilj, a to je što bolja prodaja. Oni se trude da ponude dobre naslove, mi da ih prodamo u što većem broju. Iako nemamo direktnu komunikaciju sa izdavačima (tu mislim na prodavce u knjižarama), svakome je neki od njih manje ili više draži od drugih.

I u knjižarama važe pravila trgovine, kao i u ostalim trgovinskim radnjama. Izdavač formira cenu naslova tako što uračuna troškove distribucije u knjižarama. Bitno je napomenuti da su knjige uglavnom komisioni artikli, što znači da iako se prodaju u knjižarama, one nisu u njihovom vlasništvu, već izdavač zadržava parvo na njih sve do njihove prodaje. Što se tiče rabatne skale, to je već pitanje za osobe u direkciji koje su zadužene za to.

Bitno je napomenuti da su knjige uglavnom komisioni artikli, što znači da iako se prodaju u knjižarama, one nisu u njihovom vlasništvu, već izdavač zadržava parvo na njih sve do njihove prodaje.

U knjižari imate dve vrste artikala, komisione artikle i robu. Komisione artikle izdavači distribuiraju knjižarama kako bi ih one prodavale umesto njih, naravno knjižare uzimaju unapred dogovoren procenat od te prodaje. E sad, koliki je taj procenat, to već ne znam. Znam samo da su pojedini izdavači (Čarobna knjiga i Dereta, čini mi se) odustali od distribuiranja svojih knjiga preko Vulkan knjižara, jer su ovi tražili veliki procenat, mislim da je išao do 50% od cene knjige. Glavna razlika između komisiona i robe je ta da, kod komisiona izdavači ostaju vlasnici naslova, dok je roba otkupljena od izdavača, što znači da su knjižare vlasnici. Po nekom pravilu, uglavnom je gift roba, a knjige komision, mada i tu ima izuzetaka. Što se tiče situacije gde imamo istog vlasnika izdavačke kuće i knjižara, poput Vulkan izdavaštva i Vulkan knjižara, Booke i Bookastora, Lagune i Delfija… Iako su im isti vlasnici, te firme funkcionišu kao različiti pravni subjekti, tako da ista pravila važe kao i za druge, s tim što ćete se u vezi nekih povoljnsti lakše dogovoriti sa firmom koja ima istog vlasnika, nego sa nekom drugom.

Što se tiče situacije gde imamo istog vlasnika izdavačke kuće i knjižara, poput Vulkan izdavaštva i Vulkan knjižara, Booke i Bookastora, Lagune i Delfija… Iako su im isti vlasnici, te firme funkcionišu kao različiti pravni subjekti, tako da ista pravila važe kao i za druge

Šta je najlepši deo tvog posla?

Najlepši deo je to što sam konstantno okružen knjigama, a priznaćete da je jednom bibliofilu to sasvim dovoljno. Tu su i zanimljivi razgovori sa kupcima o raznim temama, koje ponekad uključuju sve sem knjiga.

Šta je najteži deo?

Rad sa kupcima zna ponekad da bude izuzetno naporan. Ne bih rekao da je to najteži deo, ali svakako jeste najizazovniji.

Koji su najsmešniji/najbizarniji događaji/pitanja/zahtevi?

Bila je jedna zanimljiva situacija kada je Branko Rosić dolazio da promoviše jednu od svojih knjiga. Toliko toga se izdešavalo u nekih sat vremena, da je on u jednom trenutku prišao meni i mojoj koleginici i upitao da nije u nekoj skrivenoj kameri. Generalno, dešava se da kupci pogrešno čuju imena knjiga ili pisaca, pa onda traže nešto od Saramagija, „Derviš i smrt“ od Andrića… Jednom je ušetao jedan gospodin i pitao prodajemo li čarape.

Na koji način se organizuju knjige u knjižari, zašto stoje tu gde stoje?

Svaka knjižara ili knjižarski lanac ima neki svoj sistem po kom ređa naslove. Što se tiče knjižare u kojoj ja radim, kod nas se knjige ređaju žanrovski, s tim što se trudimo da domaći pisci budu grupisani zajedno. Najtraženiji i novi naslovi idu uvek u visinu očiju i okreću se licem prema kupcu. Takođe, imamo i stolove na kojima grupišemo nove naslove, klasike, hitove, a pošto je moja knjižara jedna od većih u Delfi sistemu, mi imamo i poseban sto za fantastiku :).

Generalno se naše knjižare trude da budu u korak sa zapadom što se tiče inovacija. E sad, neki bi tu rekli da se tako gubi toplina i atmosfera iz starih knjižara, ali ja se ne bih složio sa tim.

Šta je ono što bi promenio u radu knjižara generalno kod nas?

Iskreno nema tu puno stvari koje mi smetaju. Naravno, idealno bi bilo kada bi se administrativni deo posla sveo na minimum, ali svesni smo da se od njega ne može pobeći. Generalno se naše knjižare trude da budu u korak sa zapadom što se tiče inovacija. E sad, neki bi tu rekli da se tako gubi toplina i atmosfera iz starih knjižara, ali ja se ne bih složio sa tim.

Šta je to što se preuzima sa Zapada?

Recimo postavka naslova, gift programa, kao i kategorisanje knjiga je u skladu sa zapadnim trendovima.

Veliku količinu gift programa u našoj knjižari čini uvoz popularnih artikala iz zapadnih zemalja. Neki od konkretnih primera su lampice za čitanje, koje su nekoliko godina za redom u Engleskoj bile najpopularniji i najprodavaniji artikli.

Na koji način bi se knjižare mogle adaptirati na ekspanziju online poručivanja? Kako da promene svoje koncepte da vrate kupce?

Usled situacije sa koronom došlo je do ekspanzije online poručivanja sa našeg sajta. Mi u tome igramo aktivnu ulogu, jer se 90% tih poručenih knjiga šalje direktno iz knjižara. Međutim, u Srbiji je još uvek popularnije da se lično dođe i razgledaju police, tako da online prodaja ne može da naškodi klasičnom knjižarskom poslu ni u ovim trenucima.

najbitnije je da slušate šta vam kupci govore, pa iako ponekad ne znaju šta bi čitali, posao knjižara je da ih navede na nešto što smatraju prikladnim u tom trenutku

Na osnovu čega preporučuješ neku knjigu?

Uglavnom na osnovu svog iskustva ili onoga što mi je rekla neka osoba u čiji čitalački ukus verujem. Trudim se da preporučujem one naslove koje na ovaj ili onaj način poznajem. Takođe, često se desi da kupci dođu sa jednim žanrom na umu, a odu sa knjigom iz trećeg. Bitno je da slušate dok vam opisuju kakav im naslov konkretno treba jer ponekad detalji odlučuju da li će kući otići sa knjigom Vedrane Rudan ili Margaret Atvud.

Koliko je bitno poverenje između knjižara i ljubitelja knjige i kako se ono stvara?

Više puta mi se desilo da ljudi dođu u knjižaru samo kako bi mi rekli da su se oduševili knjigom koju sam im preporučio. Naravno, meni, ali i mojim kolegama to mnogo znači, posebno ako neko od kupaca po prvi put čita taj žanr i ako sam ja taj koji ih je uspešno uveo u neki novi svet. Kao što sam rekao u prethodnom odgovoru, najbitnije je da slušate šta vam kupci govore, pa iako ponekad ne znaju šta bi čitali, posao knjižara je da ih navede na nešto što smatraju prikladnim u tom trenutku.

Šta kupca navodi da se vraća u istu knjižaru?

Mislim da je ljubaznost knjižara na prvom mestu, kao i neki, recimo drugarski odnos koji razvijamo međusobno. Naravno, raznovrsnost naslova i spremnost da im poručimo ako slučajno neki nemamo u knjižari, kao i razne akcije, takođe igraju veliku ulogu.

ipak se najviše traže istorijske drame, nagrađivani naslovi, trileri i popularna psihologija i nauka.

Koji žanr se najčešće traži? Šta misliš zašto?

Većina ljudi misli da se najviše traži „laka“ literatura, ali to uopšte nije tačno (makar u mojoj knjižari). Naravno, „laki“ romani su u samom vrhu, ali ipak se najviše traže istorijske drame, nagrađivani naslovi, trileri i popularna psihologija i nauka.

Zašto vlada mišljenje da je „laka literatura“ broj jedan?

Mislim da je to zato što mi kao narod volimo da potcenjujemo sebe. Uvek tražimo nešto loše među dobrim stvarima.

Konkretno, prodaja knjiga u Srbiji raste iz godine u godinu, ali odmah se tu nađu ljudi koji bez ikakvog argumenta počnu da govore da tom rastu ustvari doprinose Kija Kockar, Vesna Dedić, youtuberke i sl, što uopšte nije istina

Konkretno, prodaja knjiga u Srbiji raste iz godine u godinu, ali odmah se tu nađu ljudi koji bez ikakvog argumenta počnu da govore da tom rastu ustvari doprinose Kija Kockar, Vesna Dedić, youtuberke i sl, što uopšte nije istina, ali ako se dovoljno puta ponovi, onda neupućeni počinju da veruju u to. Iskren da budem, ne sećam se kada sam poslednji put prodao neku knjigu Vesne Dedić ili Zorannah ili Simonide Milojković (za neupućene, ona je napisala Grabljivicu i Ljubav u doba kokaina), ali zato ne prođe dan da ne prodamo makar jednog Dostojevskog, Saramaga, Safona, Bulgakova…

Kako stoji fantastika u kontekstu prodaje? I zašto je to tako po tebi?

Fantastika ima svoj uzak krug kupaca, koji se prilično proširio nakon „Igre prestola“ i rekao bih da je to najveći plus koji smo dobili od te serije. Dolaze mi ljudi koji nikada pre fantastiku nisu čitali i traže da im preporučim nešto slično Martinu i onda se oduševe kad vide da postoje bolji pisci od njega. Ne bih da budem preterano optimističan, ali čini mi se da je u poslednje vreme prodaja fantastike ponovo u uzletu.

Da li primećuješ neki obrazac kod kupaca fantastike u smislu godina, pola…?

Ranije je važilo da mnogo više muškaraca čita fantastiku, ali taj obrazac se polako gubi i rekao bih da su žene sad skoro pa podjednako zastupljene. Tako je i što se tiče starosne dobi, klinci uglavnom kreću sa Harijem Poterom i Persijem Džeksonom, dok je, uglavnom zahvaljući Urban Readsu, sve više zastupljen i žanr YA fantastike.

Kako izgleda reklamiranje fantastike u knjižarama i kakvo je u odnosu na druge žanrove?

Što se tiče konkretno moje knjižare, nijedan žanr nema neku posebnu reklamu. Svi novi naslovi dobijaju isti tretman, bez obzira kojem žanru pripadali.

Kakav marketing fantastike u knjižari gde radiš bi voleo da vidiš?

Pa generalno mislim da fantastici ne treba neki poseban marketing u knjižarama. Sve veći broj ekranizacija dovodi nove čitaoce i mislim da je to trenutno najbolja reklama što se tiče ljudi koji se tek upoznaju sa žanrom. Veterani u fantastici su već upoznati sa svim novostima i pre odlaska u knjižaru.

Kada se svi troškovi saberu, fantastika je jedan od najskupljih žanrova

Kako vidiš izdavaštvo fantastike kod nas danas? Koji su problemi?

Najveći problem je isplativost i relativno malo tržište. Prava na knjige nisu jeftina, a tu su i naslovi koji redom prelaze preko 500 strana, što dodatno utiče na krajnju cenu. Kada se svi troškovi saberu, fantastika je jedan od najskupljih žanrova. Iz tog razloga, pojedini obožavaoci pre nabave elektronsko piratsko izdanje, nego fizičku knjigu.

Nažalost, žanr fantastike je najviše pogođen piraterijom

Koliko piraterija utiče na prodaju knjiga i samim tim izdavaštvo?

Izuzetno. Ovo je više puta ispričana priča iako nije baš popularna, ali izdavačke kuće su kompanije kojima je profit na prvom mestu. Ako nešto nije isplativo, to se više ne objavljuje i tu je kraj priče. Nažalost, žanr fantastike je najviše pogođen piraterijom, iz razloga koje sam već naveo.

Sve je prisutnija podela na „zle izdavačke kuće“ nasuprot „nezadovoljnih ljubitelja“, koje je tvoje viđenje te problematike?

Uvek sam na strani ljubitelja. Nažalost, nas nema dovoljno kako bi se uspešno suprostavili zlim izdavačima, ali bitno je da se ne predajemo 🙂 Šalu na stranu, izdavačima sigurno nije cilj da imaju horde nezadovoljnih čitalaca, ali da bi opstali moraju da se više bave profitabilnijim žanrovima, kako bi s vremena na vreme mogli da izdaju nešto i od fantastike. I to je priča koja se konstantno vrti i ponavlja, ali nažalost tako stoje stvari. Prva knjiga koju je Laguna (izdavač koji se najviše kritikuje) izdala bila je „Boja magije“, tako da otprilike možemo da pretpostavimo koji je žanr omiljen vlasniku.

Zaživeo je paradoks „ne izdajemo dok ne kupite – ne kupujemo dok ne izdate sve“, kakav je tvoj pogled na to?

Mislim da tu izdavačke kuće greše. Siguran sam da dobijaju bolju ponudu ukoliko se odluče da otkupe ceo serijal ili se obavežu da izdaju svaku sledeću knjigu. Rekao bih da se Čarobna knjiga vodi tom filozofijom i nadam se da će i drugi izdavači da ih slede.

Da li si siguran u ovo “bolju ponudu” I da li znaš kolika je – odnosno da li znatno utiče na cenu konačnog proizvoda?

Vodim se zdravom logikom. Gde god da kupujete, dobićete neki popust na količinu. Mislim da isto važi i za dobijanje prava na određene naslove. Naravno, većina izdavača nije spremna na taj rizik, jer su to i dalje visoke cene, a niko ne garantuje da će te knjige doživet uspeh kod nas.

Mislim da fantastika ima budućnost u Srbiji

Šta je ono što ljubitelji mogu da urade da se situacija poboljša? Šta izdavačke kuće?

Mislim da trenutna akcija ljubitelja Malaške knjige palih daje rezultate što se tog serijala tiče i bilo bi lepo kada bi se to prenelo i na druge pisce i serijale. Druge izdavačke kuće bi trebalo da se vode primerom Čarobne knjige, koja je po meni trenutno najbolji izdavač na prostorima bivše Jugoslavije kada su u pitanju stripovi i sf. Što se tiče epske fantastike, Laguna je tu još uvek neprikosnovena.

Kakvo je tvoje viđenje situacije u budućnosti?

Nadam se da će Točak vremena biti bolja serija od Igre prestola i da će se neko setiti da ekranizuje Breta, Aberkrombija, pa i Eriksona, što da ne. Nadam se da će to da natera ljude da kupe knjige, jer složićemo se, knjige su uvek bolje od serija/filmova. Nadam se da će isti ti ljudi da kupe još brdo drugih naslova iz domena fantastike, što će dovesti do toga da izdavači počnu ozbiljnije da se odnose prema tom žanru.

Mislim da fantastika ima budućnost u Srbiji.

Koja bi tvoja poruka ljubiteljima fantastike bila?

Zlatni ždral leti za Tarmon Gai’don!

Dejan Kuprešanin je u svom intervjuu nazvao knjižare „neopevanim junacima“ i lično ne mogu naći prikladniju definiciju. Knjižari su zaista neimenovani heroji u borbi za kulturu i kritičko mišljenje na prvim linijama promocije pisane reči. Sa osmehom i strpljenjem dele svoje znanje svaki radni dan, smenu po smenu. Trpe i ovakve poput mene što je, složićemo se, ispunjenje uslova za beneficirani radni staž. Neizmerno zadovoljstvo nalazim u činjenici što su mnogi od njih zajedno sa nama ljubitelji fantastike.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s