Teri Pračet „Mort“

Koliko god zanimljiv bio, svima nam je u nekom trenutku života smrtno dosadno na poslu. Onda nije ni čudo što je Belom hodaču svega preko kukuljice. U biznisu podzemlja će lakše roditi mečku no dobiti odmor ili bolovanje a kriza srednjih vekova kucka li kucka. Da ne bi poludeo Smrt unajmljuje zamenika – Morta i kosu kači o klin. Ono što na razgovoru za posao nije uzeo u obzir, to je da obavljanje njemu rutinskog procesa prevođenja duša u sledeće poglavlje „života“, nije za nas kratkoročne homosapiense jednostavno. I potpuno očekivano dešavanja ne idu onako kako je Smrt zamislio.

… otišao gde? Odgovor mu se pojavi u umu s neminovnošću poreske prijave. Ovde.

U ovoj smešnoj, ubedljivoj i provokativno pametnoj knjizi Pračet ne objašnjava ama baš ništa. Autor stvara niz situacija i omogućava čitaocu da izvede sopstveni zaključak izvrsno se zabavljajući pri tom. Čitaoc je zainteresovan i trudi se tačno onoliko koliko je potrebno da se oseća pametno nasuprot preznojavanju tokom arheoloških iskopavanja po groblju metafora.

Osam pari očiju bilo je prikovano za Morta. Deveti par koji je pripadao ostarelom pretku neodređenog pola nije, jer je njegov vlasnik koristio ovu nepredviđenu okolnost kako bi sebi stvorio više mesta oko zajedničke zdele s pirinčem, držeći da je bolje kuvana riba u ruci nego ma kakav neobjašnjivi fenomen na grani…

Jedinstveni brend Pračetovog humora danas je na žalost retkost. Savremena komedija se oslanja na veštačko stvaranje urnebesnih momenata i šala isuviše često. Što smeh čini usiljenim a likove repetativnim. Disksvet je ispunjen karakterima koji se ne šale jer su vic sami po sebi. Humor koji je deo priče a ne njena poenta je ugodno prirodan i osvežavajući.

Mort je slušao sa zaprepašćenjem. Sudeći po Isabelinom brižnom odabiru čitalačkog štiva, za svako žensko čeljade na Disku bilo je pitanje časti da proživi u mladosti koliko je potrebno da se iznosi par čarapa.

Ovaj kratak roman se bavi raznim temama, od religije do politike, ali uviek razigrano. Kao dobar komičar, Pračet vas smehom inspiriše na razmišljanje. Svaki njegov lik poseduje prilično jednostavne želje ali kako se knjiga razvija, motivi se sudaraju i dovode do nimalo prostih sukoba. Vrhunac koji i dalje ima emociju kraja sveta gde sve propada i ide do đavola ali čitaoca ne guši napetošću. Zaista, koristim gomilu reči da kažem: ima savršen balans. Ni od čega previše, a ni premalo.

Šta te navelo na odluku da postaneš čarobnjak?…
To je posao u zatvorenom bez podizanja teških stvari…

Mort je divno štivo jer postavlja najbolje delove ljudske prirode (ljubav, odanost, poverenje…) nasuprot ogromnoj i nebrižnoj prirodi sveta. Pokazuje kako nam nedostatak nepristrasnosti omogućava neverovatna prijateljstva i motiviše da volji univerzuma pokažemo srednji prst kako bi spasili one koje volimo. Iako to znači da verovatno nikada nećemo biti prilagođeni stoičkim principima koje univerzum mora da održava, ta slobodna volja nas na kraju krajeva čini ljudima i ne može se uporediti ni sa čim drugim u istoriji postojanja.

Istorija se nežno para, kao stari džemper. Krpljena je ona i prišivana mnogo puta, prekrajana kako bi služila različitim ljudima, nabijana u kutiju pod umivaonikom cenzure da bi bila sečena u krpe za prašinu propagande, pa ipak, uvek bi, na kraju, uspevala da se povrati u stari poznati oblik. Istorija ima običaj da menja ljude koji misle da menjaju nju. Istorija uvek ima nekoliko kečeva u svom rasparanom rukavu. Dugo je već ona tu.

#AninGodišnjiIzazov u Delfi Kutku 1, Smijeh kao lijek. (humoristične knjige) – Jun 2021
Mort u Laguni. Prevod Dejana Papića sjajan.