Kasandra Kler „Instrumenti smrti“

Biti ljubitelj specifičnih žanrova koji ne spadaju pod „pametnu“ ili lepu književnost (moj prezir prema čitalačkom snobizmu isijava sa ekrana znam), može se posmatrati iz nekoliko uglova. Konstantna potraga za tim jednim autorom ili delom koje nas je oduševilo (poprilično sam sigurna da se definicija ludila sa ponavljanjem iste stvari i očekivanjem drugačijeg rezultata, krije tu negde); ili je u pitanju paralela sa omiljenom hranom. Književnost za mlade, poznata i kao tinejdž ili YA je zgodan primer za ovo drugo. Recept je u svakoj knjizi identičan.

Lepo, sposobano, mučeno i neshvaćeno muško, potcenjeno a natprosečno sposobno žensko, ljubavni torugao, zlikovac koji želi da uništi svet, uobičajena pratnja čudnih ali harizmatičnih likova i da li sam spomenula ljubavni trougao? Džejn Ostin je osnove ovog kolača napravila odavno. Ali kao i svakoj omiljenoj poslastici stalno se vraćamo po još. Iznenađujuća stvar kod Instrumenata smrti je ta što Kasandra Kler nije promenila sastojke ali ih je smutila u neverovatno privlačnu prezentaciju (sve je u razmeri šećera).

Svi smo mi delovi onoga što pamtimo. Držimo u sebi nade i strahove onih koji nas vole. Dokle god ima ljubavi i sećanja, nema istinskog gubitka.

Grad nebeske vatre

Heroina je tvrdoglava ali uvek pokušava da postupi pravilno, na početku nedopadljiva i kliše. Heroj je božanski dobrog izgleda, nerealno sposoban, sarkastičan iiiiii kliše. Odmah ga zavolimo. Oboje impulsivno jurišaju u opasnost, donose iracionalne odluke i naravno izgledaju fenomenalno dok biju demone. Bez da otkrivam previše (pravite se iznenađeni sad) ali ima demona, anđela, vila, vukodlaka i naravno vampira. Logično sledi pitanje: gde je taj šećer i šta je zapravo dobro u ovom serijalu?

Razlozi zašto je jedna, sasvim u glavi zdrava čitateljka koja daleko premašuje godište ciljne grupe, šest obimnih knjiga ove godine pročitala po treći ili četvrti put u životu (ko broji?) leže u izgradnji sveta, zapletima i odnosu između likova. I sigurna sam da to što Kasandra Kler tečno i pitko piše ima neke veze sa tim.

“Ne želim biti muškarac”, reče Džejs. “Želim biti teskobni tinejdžer koji se ne može suočiti sa vlastitim unutarnjim demonima pa se umesto toga verbalno iživljava na drugim ljudima.”
“Pa,” reče Luk, “fantastično ti ide.”

Grad pepela

Opsežan, zamršen i vrhunski promišljen svet za koji se autorka odskačući iz granica žanra zapravo potrudila da smisli ubedljivu istoriju stanovnika u istom. Izložila je nihove običaje, odnose i zakone koji savršeno nagoveštavaju i smisleno postavljaju temelje intriga i misterija.

Magija, prokletstva, glamur, drevne rune i mnoštvo pametno iskorišćenih referenci iz biblijskih priča. I pored svega toga Instrumenti su zasnovani na likovima čije odluke pokreću zaplet. Zaplet prepun akcije, visprenog humora, izdaje, gubitaka, konfuzije, drame i tragedije koja deluje stvarno te patnja likova izaziva reakciju kod čitaoca (mučnu ali ne na loš način).

Sarkazam je posljednje utočište onih kojima je ponestalo mašte

Grad kostiju

Razlog zbog kojeg oni koji spadaju u kategoriju odraslih (ili se osećaju tako) izbegavaju tinejdž literaturu je romansa koja je u velikom broju slučajeva usiljena, čudna i veoma neprijatna za čitanje. U Instrumentima to nije slučaj i neće vas neće boleti vrat od zgrčenosti niti želudac od gorčine „sumračnog“ ukusa.

Primarna tema je priroda dobra i zla, naročito jer ni jedan od likova nije u potpunosti ni samo jedno ni samo drugo (ura za realnost!). Niko se ne rađa kao dobar ili zao. Sve se svodi na izbor.

Kasandra Kler je autorka koja razume svoje likove i šta ih motiviše i što je najvažnije njeni zapleti ne samo da drže pažnju već uspevaju da izazovu interesovanje dovoljno da započnete sledeću knjigu. I onda sledeću i sledeću…

Za preporuku ne škodi ni to što je jedan od mojih omiljenih citata ikad u prvoj knjizi:

Koliko stvari mogu da budu loše dok ima kafe na ovom svetu?

Grad kostiju

5/5 #preporuka
– Osvrt se odnosi na šest knjiga serijala Instrumenti smrti: Grad kostiju, Grad pepela, Grad stakla, Grad palih anđela, Grad izgubljenih duša, Grad nebeske vatre i predstavlja zaokruženu priču.
– Knjige prevodili: I-II Jelena Stajković, III Ivana Milaković, IV Darko Tuševljaković, V Nikola Petaković, VI Zvezdana Šelmić i Nikola Petaković. Lično nisam primetila da je više prevodilaca radilo na serijalu. Odlični prevodi.
Instrumenti smrti u Čarobnoj knjizi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s