Dejvid Mičel „Slejdova vila“

Upozoravam da ovaj osvrt sadrži opis radnje i spojlere.

Slejdova šupa ili kako se (ne)piše kraj jedne priče

Dobro došli u Slejdovu vilu. Tako nam je drago što ste uspeli da otkrijete put. Slejdov prolaz ima tu naviku da nestaje, blesava ulica. Ako i uspete da ga pronađete lako je promašiti mala gvozdena vrata namenjena kakvom hobitu. Čak i ako ih tražite! Ali sada ste ovde, dozvolite nam da vam pravimo društvo tokom ovih blaženih sati. Možda su vam poslednji…

Slejdova vila nije roman već bi je radije nazvala zbirkom priča koji levitiraju oko iste misteriozne građevine za koju niko nije čuo ili video. Uz izuzetak: jednom u svakih devet godina kada neka posebna osoba (obično usamljena ili u nekom pogledu drugačija, u potrazi za ljubavlju i razumevanjem) kroči unutra samo da nikada više ne izađe. Slejdovom vilom uz pomoć astralnog hokus pokusa upravljaju sablasni blizanci koji jedu duše kako bi živeli večno. Kroz pet priča nekoliko žrtava nesrećno luta kroz zamku, doslovno jede mamac i polako shvata da se nalazi na dugom spisku paranormalnih predjela.

Smrt je jedina garantovana stvar u životu, zar ne? Svi to znamo, a ipak nam je svima u krvi da se smrti plašimo. Taj užas je naš nagon za preživljavanje i dovoljno nam dobro služi kada smo mladi, ali je prokletstvo kada ostarimo.

Te mučene žrtve, pripovedači sopstvene nesreće, daju romanu ritam. Odajem Mičelu priznanje da dobro predstavlja fatalne ranjivosti običnih ljudi koji traže ljubav na pogrešnim mestima. Slabosti ovih jadnih duša čine ih posebno podložne natprirodnim lukavstvima proždrljivih blizanaca. Magija, sugeriše Mičel, najuspešnije se primenjuje na onima koji su u očajničkoj potrazi za čarolijom. Čitalac, jer želi da veruje kako postoji kakav takav prostor za donošenje odluka, svaki se put nada da će žrtva pobeći, čak i kada postane očigledno da od toga ništa.

Oscilacije od ustaljenog šablona svake priče predstavljaju likovi. Tinejdžer, policajac, novinarka… Iako su oni koji posećuju kuću različiti, priče su na početku hipnotički repetativne. Što zvuči dosadno. Ali čitaoca zapravo drži u neivesnosti i vuče dalje atmosfera kakvog ponavljajućeg mračnog rituala. A onda, od polovine, postaje ZAISTA dosadno. Uz par varijacija na temu načina kako su žrtve namamljene u kuću, obrazac se svodi na: kuća ih prevari… kuća ih zadrži… u kući postaju duhovi.

Mogli su da preturaju po umu klijenta i otkriju nešto što niko ne zna, čak ni on sam… su otkrivali šta njihovi ožalošćeni klijenti najviše žele da čuju, i kakve reči će ih najbolje utešiti – pa su te reči i govorili. Jedina fikcija bila je tvrdnja da te reči potiču od dragih pokojnika… Ali da li se to baš toliko razlikuje od onoga što psiholozi i psihoterapeuti danas pokušavaju da rade?

Slejdov hotel Kalifornija zamenjuje klasičnu priču o duhovima sa zlim blizancima u upravi. Jezivi, parazitski i gotovo komični u tipičnim svađama brata i sestre, oni su opasan par koji brine samo o nastavku sopstvene dugovečnost. Ali ovde postoji još jedan problem. Zli blizanci su prosto zli. Dva lika bez dubine karaktera a samim tim i privlačnosti. I na žalost od polovine knjige kada autor raspetljava njihovu prošlost i razloge zbog kojih jedu „smuti mućkanih duša“, zalazi na nekreativnu „Sad ću da vam ispričam moj zlokobni plan gospodine Bond“ teritoriju.

Mičel pokušava magični trik prezentacije istorije likova kroz intervju sa mnoštvom dugačkih monologa. Kompletno zanemaruje „pokaži – ne pričaj“ pravilo. Uz to čitalac prisluškuje sablasne, žargonske razgovore u kojima vidoviti blizanci objašnjavaju jedno drugom, potpuno nepotrebno, šta nameravaju i zašto. Mehanika sveta je diskutabilna sa sve izrazima poput: lakuna, psihovoltaža, zaziv i pogon operandija.

Bol je amputacija, ali je nada neizlečiva hemofilija: samo krvarite i krvarite.

Ono što je od „okej“ srozalo knjigu do kategorije njanjave je kraj. Ako izuzmemo momente provođenja kroz istoriju natprirodnog, bilo mi je sasvim lagano da nevericu postavim u ćošak. Roman je postomedrna priča o duhovima koja meša žanrove: trilera, noara, mračne fantastike… i kao takva funkcioniše manje više uspešno. Sve do konfuznog, neurednog momenta kojeg najviše prezirem u književnosti – besmisleni deus ex machina.

Kako se u stvari piše kraj jedne priče?

Da odmah preskočim ideju koju ni jedan urednik pri zdravoj pameti više ne bi objavio a to je „otvorio je oči i shvatio da je sve to bio samo ružan san“. Po mom laičkom mišljenju postoje tri modela kako jedan pisac završava svoja dela.

Prvi: pisac ne počinje da piše knjigu pre nego što joj jasno vidi kraj. Modifikovani koncept osnovne škole sa uvodom razradom i zaključkom. Drugim rečima skica, nacrt, plan… kako god želite da ga nazovete.

Drugi način je u potpunosti suprotan. Pisac pušta da ga sama priča vodi do zadovoljavajućeg kraja. Argument kojim se vode poklonici ovakvog sistema je da će prateći razvoj likova, ideje i priče, doći do mnogo boljeg kraja no onog koji je nametnut planom i programom. Bez obzira na to što je pristup rizičan (bez navigacije i odredišta može završiti ko zna gde), potencijal nagrade je veći.

Treća opcija je APP (ako prođe prođe) ili prosto „jebi ga“. Momenat kada pisac ne zna kako da završi priču, nažvrlja gomilu gluposti i nada se najboljem. Mičel ne samo da je išao ovim sistemom nego je i pokrao samog sebe. Ubacio je lika iz sopstvenog univerzuma iz nekog drugog romana, do tog momenta nikada spomenutog u Slejdovoj vili. Duhovni detektiv svemira, Marvelovski superheroj iz društva posvećenog balansiranju tamne i svetle strane sile spašava svet. Sve i da jeste smisleno, deus ex machina kraj bez ikakve povezanosti sa prethodnim stranicama nema opravdanje.

U slejdovoj vili ne škripe samo daske i razočaravajuće je otkriti kako je Mičelova verzija uklete kuće degradirala od vile, preko vikendice do razrušene šupe.

2/5 nategnuto i to na konto pismenosti, solidne ideje i što je po mojim merilima poprilično kratka.

Slejdova vila u Laguni.
Prevod: Nikola Pajvančić, bez zamerki.
#EF Klub grupe Epska Fantastika#KnjiškaSekcija Oktobar 2021 Tema: Duhovi
#HristininSvetKnjiga izazov u Delfi Kutku Oktobar 2021 Tema: Sajam u Delfi kutku

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s