Raj Loriga „Predaja“

Da vam priznam nešto. Sa svime se slažem. Nakon više od dve decenije korišćenja računara i ne znam ni ja koliko godina na internetu, šta god da je potrebno ja se slažem. Instalacija bilo čega je večno svedena na „Next, I agree, Finish“. Malo malo novi uslovi korišćenja ja se opet složim i kažiprst prislonim na „Ok“ ne pročitavši o čemu se radi. Postoji realna mogućnost da sam ostavila svu svoju sadašnju i buduću imovinu, novce, krv i kosti aplikaciji za dnevno brojanje koraka. Ne bih znala, ne čitam. Slažem se.

Rekao bih da u svetu fantazije uživaju oni kojima manjka hrabrosti za život, dok valjani ljudi više vole ono što je opipljivo i stvarno, ali svako neka radi po svome.

Koliko vas, što me osuđujete jer sam tako saglasna sa velikim zlim kontrolišućim kompanijama, zapravo pogleda te ugovore o privatnosti i izmeni svoja podešavanja na telefonu hm? U mom slučaju Internet ko da mi je dečko, zna koliko godina imam, gde volim da pijem kafu, koje knjige čitam i marku zubne paste a da mu reč jednu rekla nisam. Iluzija privatnosti i kontrole je čudna boljka. Ipak roman Predaja podiže gubitak privatnoti na sasvim novi nivo.

Čovek, njegova žena i njegov mladi usvojeni sin su građani zemlje koja je izgubila rat. Bili su primorani da spale svoje domove i pređu trnovit naporan put do novog doma o kojem ne znaju ništa. I sve to jer im je vlada zemlje u kojoj žive rekla da je to tako i da tako mora. Mirno i bez panike jer veruju nadređenima i nadležnima. Složili su se, zašto i ne bi?

Nije lako bilo odrediti ko će da ide a ko da ostane. Svi smo, na kraju krajeva imali jednaka prava, tako da nije bilo druge nego da se to pitanje reši silom. Kad svi drugi argumenti propadnu sila boga ne moli, tako da smo se razdvojili u grupe po snazi.

Ovaj novi grad u početku izgleda prilično sjajan. Napravljen u potpunosti od stakla. Levo ili desno, gore ili dole,ništa nije sakriveno i vlada je nekako našla način da isključi noć. Grad pruža sve ali uklanja svu privatnost. Želite akciju u spavaćoj sobi? Sobe su veoma tople i nema ćebadi. Morate u kupatilo? Svaki komšija zna šta radite. Šta se dešava sa društvom kada nema privatnosti? Mogu li međuljudski odnosi preživeti punu transparentnost?

Da li je savršenstvo utopija ili distopija?

Naizgled ravnopravno društvo koje svim svojim građanima obezbeđuje ono što im je potrebno – hranu, zaštitu, sklonište, dobro zdravlje, život bez finansijskih briga – samo da se slažu i slede istu rutinu kao i svi ostali. Lako je stati u kožu pripovedača i osetiti kako se bori sa svojim suprotstavljenim željama da prepozna i pohvali efikasnost novog poretka, dok se istovremeno bori da ne izgubi suštinu onoga ko on zaista jeste.

Roman je i argument protiv zadovoljstva kao krajnjeg cilja. Niko u providnom gradu nije gladan ili bolestan, svi se osećaju zaštićeno i srećno, ali da li je to dovoljno za život? Naratoru nedostaju situacije koje izazivaju bol, jednostavno zato što bi bol u tom slučaju bio rezultat njegove slobodne volje. Priča koja provokativno postavlja pitanje da li je ljudima potrebna neka vrsta sukoba da bi se osećali živima ili zadovoljnima?

Čovek (je) poslušan zato što je to probitačno, a sumnja zato što ume da razmišlja. Ono prvo će čoveku spasiti glavu, dok mu ovo drugo može spasiti dušu.

Stil Lorige je brbljiv i prisan, kao da autor dobrom prijatelju priča zakukuljenu priču. Roman kombinuje nadrealizam sa veoma realnim strahovima ratom razorenih ljudi koji su spremni da predaju svoju individualnost zarad sticanja sigurnosti kroz konformizam. Prisutna je idealna kombinacija mekog, sanjivog i čvrstog zemaljskog tona. Ima mokraće i govana (grad je bukvalno sagrađen od prečišćenog urina i izmeta) ali istovremeno ima puno svetlosti, vazduha i prostora. Toliko želite da verujete u grad, u njegovo savršenstvo i obećanje, dok ste svakom stranicom bolno svesni da nikako ne može biti TAKO savršen.

Predaja je jednostavan mali roman koji istražuje složene teme, kao što su vladina kontrola i manipulacija. Naš pripovedač je priprost čovek bez značajne svrhe i položaja. On samo vidi ono što mu je predočeno naočigled, što ovaj roman čini još strašnijim jer čitaoci znaju da i pored sve te prozirnosti stakla vreba više nego što se vidi. Šta je to tačno ostaje vam da se složite samnom i otkrijete sami.

Knjiga na listi TOP 10 za 2021 godinu i apsolutna preporuka.
#AninGodišnjiIzazov u Delfi Kutku. Poslušaj preporuku! – Novembar 2021.

Predaja u Booki sa sjajnim prevodom Vuka Šećerovića.