Von, Čang „Dostavljačice novina / Paper Girls“

Znate šta Zvezdani ratovi, Majkl Džekson, Nintendo i ja imamo zajedničko? Najbolju dekadu na svetu. Iako će se pojedini naći uvređeni ovom tvrdnjom žao mi je deco ali ne postoji ništa tako lepo kao osamdesete. Deceniju muzičkih i filmskih hitova sa slavnim ličnostima koje su zaista bile zvezde – distancirane i nedostižne (nasuprot današnjim koje samo što iz frižidera na iskaču). Sa tehnološkim inovacijama koje su zapravo bile nove i uzbudljive. Danas je teško obradovati se novini kada su svakodnevna pojava. Svakako smo imali i video igre ali opet sloboda kretanja napolju bez mobilnih telefona je bila privlačnija mogućnost. Bez političke korektnosti i kulture ukidanja osamdesete su bile era društvenosti i slobode.

Sa električnim neonskim bojama Paper girls ima izgled i osećaj osme dekade. Reference iz osamdesetih su rasute svuda – izgled likova (debele čarape i džemperi, džambo potpetice, farmerke visokog struka, kovrdžava natapirana kosa), kasetofoni, vokmeni, rotacioni telefoni i arkadne video igrice samo su deo vizuelnog aspekta koji čitaocu briše svaku sumnju u kom vremenskom periodu se radnja odvija. Ova priča o odrastanju prikazuje četiri hrabre dvanaestogodišnje devojčice iznenada ubačene u naučno fantastičnu avanturu putovanja kroz vreme i spašavanja sveta.

Paper Girls istražuje teme tinejdžerske slobode, razočaranja i raspada poverenja između odraslih i mladih. Von ne uzmiče od prikazivanja ružnih iskustava poput homofobije, alkoholizma i zlostavljanja i to je između ostalog ono što čini Paper Girls relevantnim stripom neovisno od nostalgičnog putovanja na koje nas vodi.

Devojke prolaze put od detinjastih rasprava i uvreda do ideoloških borbi i motivišućih dijaloga dok rizikuju, suočavaju se sa svojim nesigurnostima i prihvataju odgovornost za načinjene postupke. Kao da borba za sudbinu sveta nije dovoljna junakinje se hvataju u koštac sa težim temama poput otkrivanja seksualnosti, straha od odbacivanja i dilemom da li je bolje znati dan svoje smrti ili ipak ne (ako mene pitate propustila bih tu informaciju).

Ono što je veoma zabavno kod Paper Girls je način na koji se igra sa konceptom putovanja kroz vreme, sudbine, slobodne volje (i dinosaurusa i čudovišta ali to nije poenta) koji se snažno oslanjaju na bizarnu i zbunjujuću prirodu načela skakanja u prošlost i budućnost (osim ako ste fizičar, tada vam ništa neće biti zbunjujuće). Von svojim pisanjem savršeno beleži svaki vremenski period, ostavljajući čitaoca da iznenađeno shvati koliko je davno bila 2000. godina. (Znam, matora sam).

Da, pa, budućnost nikad nije fer. Samo je neizbežna.

Starost i protok vremena su srž ove trilogije. Sukob između tinejdžera i „odraslih“, svađa sa sobom od danas i juče i ideja samog vremena kao fluidne i stalno promenljive dimenzije. Vreme nije ni na čijoj strani, zar ne? Naša istorija i vreme na Zemlji je dragoceno zbog akcija koje vršimo u sadašnjosti. Ako podržavamo i osećamo podršku naših najbližih, ako radimo na stvaranju pravednijeg sveta od ovog koji postoji, onda osvrnuti se ili pak pogledati u budućnost neće biti zastrašujuć događaj.Na kraju, znamo da je promena neizbežna, bilo da smo odvedeni u veliku avanturu ili da proživljavamo još jedan dosadan dan na poslu. Vreme teče. Najbolje što možemo uraditi je da prihvatimo tu promenu i nastavimo dalje koliko god žudeli za ovom pameti a onim godinama.

Ono što je počelo kao priča o grupi dece koja se spotaknu na određenu čudnovatost pretvorilo se u naučno fantastični ep o putovanju kroz vreme. Ako ste obožavatelj priča o odrastanju koje uključuju odvažnu grupu dece gurnutu u bizarnu, zastrašujuću odiseju, onda ste verovatno već videli Stranger Things i poslednju verziju IT-a Stivena Kinga. Ako je to slučaj, onda bi ovaj strip nominovan za Huga i nagrađen Ajznerovim priznanjem trebalo da čitate već juče.

Paper Girls u Čarobnoj knjizi. Odličan prevod Goran Skrobonja.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s