Art Špigelman „Maus“

Propištim kada čujem da su stripovi samo za decu. Isto tako vrelu paru propustim kroz uši i kada čujem da je neka pisana reč važnija ili superiornija od druge. Apsolutno mi je bespotrebno da stripovi budu bitniji ili „umetničkiji“ nego što jesu jer ne zahtevam odobrenje od onih koji na njih gledaju kao niži oblik zabave. Uglavnom ti koji stripove posmatraju sa visine ne znaju o čemu pričaju. Jedan od mnogobrojnih dokaza za to je Maus.

Maus je grafički roman. Maus je strip. Maus je dokumentarac. Maus je memoar. Žanr bez presedana. Art Špigelman je stvorio Mausa da zabeleži iskustvo svog oca tokom progona Jevreja za vreme drugog svetskog rata, i pritom napisao i svoje iskustvo sina preživelog kao i svoje nedaće pisanja Mausa. Maus je izvanredan primer kreativne nefikcije. Trenutno jedini grafički roman sa Pulicerovom nagradom predstavlja srceparajuću priču o ljubavi, gubitku, preživljavanju, porodici, empatiji i identitetu. Ovo delo pruža drugačiju perspektivu na događaje za koji svi znaju ali malo ko od nas može zapravo da razume. Knjiga vam neće pomoći da shvatite Holokaust, niti to pokušava. Nemoguće je očekivati razumevanje bezumlja i besmislenosti ali Maus vam može razjasniti jedan mali deo.

Krv i nasilje su predstavljeni u potpunosti prikladno temi. Nije u pitanju šok zarad šoka, u pitanju je istorija. Ipak nemojte izvesti pogrešan zaključak – Maus moze biti i mucan i tezak. Ali nikada dosadan. Između Pulicerove nagrade, bezbrojnih stavljanja na različite top liste, uključivanja u obaveznu literaturu u školama, moglo bi se pretpostaviti da je Maus suvoparno akademsko delo koje je naporno za čitanje. Ipak, to ne može biti dalje od istine.

Bez obzira da li Špigelman prikazuje užase genocida i intimne scene iz života ovaj strip je dinamičan od početka do kraja. Iako se primarno bavi pitanjem zivota, a ne smrti, Maus nije optimisticno delo. Autor, ipak, nije zainteresovan za oplakivanje koliko za istraživanje kako su njegovi roditelji nastavili da žive nakon što su se suočili sa izuzetnim teškoćama i kako je i on – sam crtač – pokušao da izraste u funkcionalnu odraslu osobu uz odgoj traumatizovanih roditelja. Da, i deca preživelih imaju svoje jedinstvene probleme. Veoma specifična, i meni lično interesantna tema u stripu je i autorova dilema o samom pisanju istog. Da li je u redu što mu je prvi tom stripa uspešan sa obzirom da se temelji na nesreći nepojmljivog broja ljudi?

Da li su stereotipi Jevreja, štedljivost i škrtost, nešto što je posledica logora i ako jeste, da li je to onda objašnjenje ili opravdanje, ili po malo od oba? Kako shvatiti tragediju ovakvih razmera? Šta da radimo kada odgovori ne postoje ili nema jednostavnih zaključaka?

Važno je pročitati Mausa ne samo kao svedočenje nezamislivih patnji već i kao priču o složenosti identiteta, dugoročnim uticajima tuge, korozivnoj prirodi besa i međusobnoj zavisnosti ljudi. Izlaženje iz standardnih okvira pisanog medija omogućava Mausu da bude i epski širok i intiman, i užasan i pomirljiv. Remek-delo koje se ne odnosi samo na samu priču, već i na književnost uopšte.

Pročitajte Mausa da bi znali više o Holokaustu. Pročitajte Mausa da bi doživeli ubedljivu priču o krivici i iskupljenju. U svakom slučaju, pročitajte Mausa. Ako ništa drugo ono kao podsetnik da istoriju ponavljaju oni koji odluče da je zaborave.

Izdavač Komiko. Sasvim korektan prevod Ane Uzelac.

#AninGodišnjiIzazov u Delfi Kutku 2022. Nivo I Kategorija 23. Memoari, dnevnici

Jedno mišljenje na „Art Špigelman „Maus“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s