Istman/Lerd/Valc „TMNT: Poslednji Ronin“

U kasnim osamdesetim i ranim devedesetim, bilo je skoro pa nemoguće pronaći dete koje i pored komičnog naziva, nije bilo opsednuto Mladim mutantnima nindža kornjačama. Znam, bila sam jedna od njih. Osim činjenice da su vični borilačkim veštinama i bore se protiv zloća jedna od privlačnosti omiljenih zelenih heroja je njihovo buntovno tinejdžersko doba. Mutirani nindža vodozemci uvek su predstavljali likove koji imaju mane, stalno uče i žele da ostave sopstveni trag u svetu. Ipak i kavabunga mora da odraste.

Distopijske mračne budućnosti nisu ništa novo u pop kulturi i to sa dobrim razlogom. Da, naši omiljeni heroji se često suočavaju sa gotovo nepremostivim problemima, slomljenim srcem i šansama za neminovnu propast, ali postoji nešto intrigantno u priči u kojoj ta propast više nije samo izvesna već se i desila. Šta se dešava sa našim omiljenim junacima kada ih gurnemo preko granica onoga što su ikada ranije iskusili? Šta ako ostanu sami? Mogu li naši omiljeni heroji da vrate mračni svet ka svetlu? “Šta bi bilo kad bi bilo” je pitanje koje čitaocima neprestano golica maštu.

Kada neko kaže Nindža kornjače, obično pomisli na četiri brata koji spašavaju svet. Ali šta ako ih više nije četvorica? Poslednji Ronin vodi nas u budućnost u kojoj jedna usamljena kornjača kreće na misiju osvete onima koji su mu uništili porodicu. Nepoznati oklopni junak mrmljajući u senkama sa nimalo optimizma gaca preko toksičnog mulja i sa sobom nosi svo oružje svoje braće zajedno sa njihovim sećanjem.

Jedan od upečatljivih kvaliteta ovog stripa je verovatno pozamašna doza akcije na većini stranica. Tiho i smrtonosno predstavlja podsetnik da TMNT nije samo za decu i ne troši mnogo vremena na predstavljanje likova (ni novih a ni starih). Sa tako opsežnom istorijom, logično je pitati se da li će Poslednji Ronin imati smisla ako niste pratili poslednju deceniju TMNT avantura. Kratak odgovor je: da, apsolutno ima smisla.  Poslednji Ronin gradi potpuno novu futurističku verziju sveta kornjača.

I pored akcije i sjajnog crteža lično sam najviše impresionirana ubedljivim i iznenađujuće emotivnim narativom. Sam naslov implicira tragediju: ova kornjača je „poslednja”. Znajući da je tim od četiri brata istorijski bio tako blizak, dubina bola i gubitka je gotovo nemerljiva. Sama borba izgleda uzaludno – jedna kornjača protiv armije… ali imate osećaj da zaista nema preterano mnogo izbora.

Svakako smo videli i druge priče koje prate ovu formulu. Smešten u sumornu budućnost, ostareli veteran se vraća da ispravi greške poslednji put.  Za sada, Poslednji Ronin izbegava zamke klišea „ratnika koji napušta svoj nasilni modus operandi dok ne bude primoran da ga koristi isključivo za dobro”. Ovaj strip predstavlja napaćenog heroja koji se vraća u borbu stariji i mudriji.

Poslednji Ronin je zanimljiva, lična priča bez pubertetskih boljki. Nindža tinejdžer je primoran da odraste dok strip polako povlači veo sa traumatičnih događaja koji su ga oblikovali u ratnika kakav je suđeno da postane. Ovaj intimniji pogled na poreklo nove faze jednog lika je definitivno prelepa avanturaa o emocijama i brutalnosti sa kojim čitaoci mogu da saosećaju.

Teško je balansirati kompleksnu dramu sa komičnim likovima poput nindža kornjača, a da pritom ne odete u neku krajnost. Uprkos nezgodnom zadatku autori su našli tu zlatnu sredinu. Prvi tom deluje tragično, sa sjajnim osećajem misterije. Čitaoci koji su čak i nejasno upoznati sa likovima završiće prvo izdanje želeći da saznaju kako su se stvari odvijale i šta će se desiti sa poslednjom kornjačom. Ko je to? Šta se desilo sa njegovom braćom? Ko je odgovoran? Prvo izdanje je ispunjeno akcijom i empatijom, i ostavlja nas da nestrpljivo priželjkujemo još dugo nakon poslednje stranice.

Poslednji Ronin kod Gloconde. Sasvim korektan prevod Bojana Markovića.