Džej Kristof „Letopisi Nesmiraja“ (Nesmiraj, Svetohum, Crnozorje)

Ne znam kada je tačno postalo sramota pisati knjige za tinejdžere i njima srodna godišta. „Nesmiraj je serijal za odrasle“ ljutito je autor obaveštavao internet pokušavajući da na sve moguće načine svoju trilogiju skloni sa knjižarskih polica pod „young adult“ oznakom. Krv, creva, psovke, SEKS … Poprilično mi je muka pisaca koji samo zato što ubacuju pokolj i porno sadržaj misle da im je delo mračno i ozbiljna literatura. Možda se Džej Kristof sprema da obraduje sve navodno tinejdžerske čitaoce beletristike za mlade nakon što odu na fakultet i njihov ukus čitanja malo sazre… o, koga ja to zajebavam. Većina čitalaca YA fantastike su pretežno žene – u svojim tridesetim godinama. Tako da je veoma čudno što je (ne)smAraj odlučan u tome da nas ubedi kako piše knjige za “zrelo doba”. Pretpostavljam da su sve te hiljade dolara manje vredne kada pišete mladalačku književnost.

Bez obzira na količinu kritika koje ću ovde napisati (a biće ih), Letopisi Nesmiraja svakom stranicom vuku na sledeću i pre nego što ste i primetili – otvarate treću knjigu. Izgradnja sveta, ideje, mitologija i putovanje junaka su intrigantna kombinacija i koliko god želela da celu trilogiju zazidam u temelje kuće najgoreg neprijatelja, objektivno joj dodeljujem ocenu tri od pet, što je poprilično visoko za moje standarde.

Nesmiraj je avantura devojke koja je rano i tragično izgubila porodicu. Sada ima 16 godina i želju da se pridruži Crvenoj crkvi, prestižnoj školi za ubice, kako bi jednog dana mogla da osveti smrt bližnjih. Na svom putu naplate računa upoznaje gomilu zaboravnih likova čijih imena ne mogu da se setim i poput Arje Stark, Mia Korvere ima spisak imena koja se mogu precrtati samo krvlju. U zloćudnom Hogvortsu stiče mnoge vredne veštine, na primer kako preživeti trovanje, kako se boriti, kako dobiti velike sise i za šta ih koristiti.

Prošlost ponekad neće da umre. Nekad moraš da je ubiješ.

Crnozorje

Dobro je poznat njen tip. Ona je nesputana, divlja i kul. I svi uključujući i samu Miu insistiraju na tome da nije lepa, da je njanjava, bla bla bla, ali istovremeno izaziva obožavanje govoreći drugima da, pa, odjebu, jer je to tako oštroumno i posebno. Likovi često koriste priliku da je podsete kako je fantastična– i nema potrebe za razvojem karaktera ili herojskim poslanjem -, jer je žensko i drska, a samim tim već je savršena u svakom pogledu. Da se ne lažemo Mia je glasnogovornik autora koji propoveda plitke woke feminističke priče.

Da znaš da mi to nikada nije bilo jasno. Kako je biti nazvan po imenu ženskog međunožja na neki način strašnije od bilo koje druge uvrede? Meni se čini da je biti nazvan po nečemu vezanom za ime muških intimnih organa mnogo gore. Mislim, šta zamisliš u sebi kada čuješ da nekoga nazovu drkadžijom? … Drkadžija je naprosto drugi naziv za budalu. Ali nazovi nekoga pizdom, i … Odmah se misli i na neku pakost. Zlu nameru … A zapravo nema nikakve razlike između tvog međunožja i mog. Osim one vidne razlike, naravno. Nijedno nema dublje značenje od onog drugog. Zašto bi ovo što imam između nogu bilo smatrano pametnijim ili glupljim, gorim ili boljim?

Nesmiraj

Grad Nesmiraj, nalik Veneciji, obitava na skoro večnoj dnevnoj svetlosti u svetu gde tri sunca vladaju nebom, a usamljeni mesec se retko pojavljuje.  Autori prečesto razmišljaju o neobičnom konceptu sveta (šta ako su na nebu tri sunca?), ali zaboravljaju da pomisle na sve implikacije koje bi te neobičnosti imale na bukvalno svaki aspekt stanovnika istog. Rezultat je u osnovi naša stvarnost sa nekoliko pridodatih magičnih elemenata. Kristof je krenuo drugačijim putem i izgradio svoj svet od nule te sa radošću objavljujem da su mitologija, društvo i politika dobro promišljeni i zanimljivi. Republika ispunjena magijom senki, u kojoj se gradovi grade u kostima mrtvih bogova i gde život zavisi od preklapajućeg ciklusa tri sunca, zaista zaslužuje da bude mesto radnje fantastičnog epa. Autor je uložio zavidnu količinu truda ali i shvatio da će mnogo toga biti izostavljeno iz knjige što mu je baš teško palo te je našao rešenje u fusnotama.

E, da me jebeš, sigurno ste sad pomislili. Pa dosta je već prošlo, baš se pitam gde nestadoše sve one fusnote? Možda je pisca bilo sramota što svi u njegovoj knjizi seru obilato po njima, pa je rešio da se suzdrži od njih do kraja romana? E, pa, jebite, se prijatelji moji blagorodni.

Crnozorje

Čitala sam naučne radove i obimne doktorske disertacije sa manje fusnota nego Nesmiraj. Sa svojom dvostrukom funkcijom da dodatno pojasne svet i omoguće autoru da tok priče prekine (njemu) komičnim stihovima, zagonetnim mračnim predznacima ili se obrati direktno čitaocima, fusnota ima na kilo.

Dok sam isprva cenila pokušaje produbljivanja postavke okruženja, nakon nekog vremena postalo je očigledno da nam autor ko na traci gura informacije niz grlo, umesto da ih inkorporira u sam narativ. Rekla bih lenjost ali očigledno nije jer fusnota ima i na dve cele stranice. Samo zato što znaš sve o svetu, ne znači da je i čitaocu potrebna ista količina informacija, prijatelju blagorodni.

Stil pisanja je protagonista sam po sebi. Kitnjast, dugih rečenica prepun poređenja i ponavljanja. Kristofovljansko razglabanje obožava melodramu i svaka druga rečenica je sjajan primer prekomplikovanog načina da se opiše nešto što je moglo biti predstavljeno u tri reči.

Ima primera gde je pisanje toliko poetično da postaje Pesma ……….
………………. Ponekad ……………..
…………………………………Jer zašto ………………………………………….
………………………………………………………………………………………..da. Ne.

Zavijajući poput psa koji se upravo vratio kući nakon naporne radne mene i zatekao nekog drugog kera u svojoj štenari, kako puši njegove cigare u krevetu s njegovom ženom.  

Nesmiraj

Ta nepotrebna poređenja služe samo da bi autor pokazao koliko je pametan, a ne da bi bilo šta dodala priči. Ono što dodatno komplikuje prethodno navedeno je da Džej Kristof voli da se poziva na samog sebe u sopstvenim knjigama.

“Nesmiraj”, promrmljao je, “Glupog li naziva zaknjigu”…“Da znaš da ovo i nije tako loše štivo. Mislim, ako ti ne smetaju fusnote i jebene psovke”

Crnozorje

Ako vam sve ovo do sada nije bio dovoljan dokaz da je Nesmiraj YA spomenuću ljubavni trougao i seks. Imala sam utisak da čitam voajerske memoare jer autor mnogo voli izraz „davio se u…“ i scene čaršavskih avantura piše jezivo nelagodno po čitaoca. Počinjem da se pitam da li je plaćen po broju reči jer nakon epiloga, nakon zahvalnica i pridodatih objašnjenja dobili smo ni manje ni više nego celu jednu erotsku porno trojku. Tu sam shvatila da i moj ocd ima granice.  

Vlažnija sam od prolećne mlade u prvoj bračnoj noći.

Crnozorje

Onda je za drugu knjigu konačno došao neki urednik i rekao aman dosta više, slava mu i hvala. Meni se nije dopala iz isključivo subjektivnih preferenci jer ne volim gladijatore i arene i nervira me kada autor napiše avanturu koja ne pomera zaplet (naročito zaplet koji mi je interesantan kao što je u prvom delu bio slučaj). Ali da je bolje napisana definitivno jeste. Na žalost pomenuti urednik je pred treću knjigu podneo zahtev za invalidsku i odselio se na pusto ostrvo bez interneta. Kristof je prevazišao samog sebe u takmičenju izmišljanja najnebuloznijih psovki poput: “jebe se meni iz čijeg si kurca išpricana.” Čak ga ni jako lepo razrešenje zapleta i preplitanje mitologije nije spasilo antipreporuke. 

Izdajnik je samo rodoljub na pogrešnoj strani pobede.

Nesmiraj

Kakvo uzbuđenje dragi moji. Počeli smo sa Hermionom koja uči kasapljenje, prešli preko magičnog Maksimusa Decimusa i završili gotičkom mitologijom. Iznenađeni? I ja isto. Najviše time što mi se svidela radnja i osnovna premisa priče. Svet je jedinstven i neobičan a zaplet vuče svakim obrtom.

Letopis Nesmiraja u pojedinim delovima zaista uspeva da bude veliki ep. Problem je u tome što je kod književnosti za tinejdžere granica između epske radnje i ljigave sapunice providno tanka. Nesmiraj ostaje na desnoj strani ove linije, Svetohum je negde na sredini dok je Crnozorje gazi punom brzinom i ne gleda iza sebe. 

Strah je otrov. Strah je pratilja kajanja, kasapin težnji, siva večnost između napredovanja i nazadovanja.

Crnozorje

Jedino što čovek treba da osvoji jeste volja koja drugima nedostaje.

Crnozorje

Vuk jagnje ne žali … Bura od utopljenika oprost ne traži.

Svetohum

Letopisi Nesmiraja u Čarobnoj knjizi. Prevod zahteva osvrt sam po sebi ali probaću da budem kratka. Bašić Palković Miroslav ima fantastičan osećaj za prevod termina i naziva. Od njegovih prevoda sam čitala Kler i Rajana i nisam imala zamerku. Ipak prvih 100 strana Nesmiraja sam pročitala na engleskom jer je prevod nepodnošljiv. Ne razumem zašto je rečenica „The boy was beautiful.“ prevedena kao: „To momče preksrasno bejaše.“. Ili „A cat made of shadows materialized beside her“ postalo „Mačak od senki sazdan ovaplotio se pored nje“. Takođe upotreba „dobroga, njenoga, mojega, svoga, svemoćnoga“ bolno smeta ušima. Ne znam šta mu bi…

2 mišljenja na „Džej Kristof „Letopisi Nesmiraja“ (Nesmiraj, Svetohum, Crnozorje)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s