Iber / Malije „Mračna“

Ne volim preporuke. Ne volim ih zato što sam žaba koja u vodu skoči i pre no što H2 i O reše da naprave trojku. I onda plivajući kroz često mutnu vodu tuđeg ukusa ili potpuno neodgovarajućih žanrova jer „vidi kakva boja korice kako da ne kupiš“, začarani krug završim sa šta-mi-je-ovo-u-životu-trebalo zatrpavanjem polica. Da li zbog vokalno neuljudnog izražavanja mišljenja o pročitanom ili izgradnje sopstvenog imuniteta, retko se danas nađe neko hrabar da me ćušne naglavačke. Da plivam ili da se udavim.

Kada je strip Mračna u pitanju nije bilo baš toliko teško. Obećati bajku o princezi koja nije želela da bude spasena i osramoćenom vitezu lutalici, jednom ljubitelju izmaštanih svetova je ekvivaltno situaciji gde detetu pokažete sekciju „igračke“ na Amazonu i kažete „tu klikći, to je korpa“. Ako bih se poslužila istom analogijom, ni pomenuto dete, a ni ja čitajući Mračnu nismo bili spremni za ono što nas je dočekalo.

Na prvi pogled, lagodno upakovanu u bajkoviti narativ, Iber i Malije su kreirali priču o pustoši koja ostaje u nama kada nas iznevere oni koji ne smeju. O gresima majki i očeva koji ne vide dalje od sopstvenog koristoljublja pod parolom činjenja „najboljeg za tebe“ posutog lažnim sveopštim interesom. Mračna je surovi podsetnik na najbolnije trenutke nemoći kada nismo uspeli da se odbranimo od optužbi onih koji su nam istovremeno i dželat i sudija. Onaj neopisivo grubi momenat prihvatanja nepravde, izganstva sopstvenih uverenja i shvatanja da je, kakvu god nadu imali, svet ipak surovo mesto. Da li bi odustali, pobegli, borili se? Kako bi pobedili sopstvena prevrtljiva detinja sećanja? Da li bi verovali u iskupljenje i ljubav?

Nemojte se zavaravati obećanjima bajke o princezi koja nije želela da bude spasena i osramoćenom vitezu lutalici. Tragična je Mračna, zadire duboko i nemilosrdno. Preporučila bih je samo onima koji su spremni na rizik, da plivaju i da se udave.

Mračna u Čarobnoj knjizi. Nemam zamerku na prevod Bojane Janjušević.