Stjepan Šejić „Harlin“

Harlin Stjepana Šejića sadrži teme koje mnogi čitaoci mogu smatrati uznemirujućim. Naročito ako se prepoznaju.

Harli Kvin je lik koji je u mejnstrim ušetao preko Margo Robi i mnogi misle da je njena veza sa Džokerom neka vrsta savremene bajke. Nadam se da će veći broj njih pročitati strip Stjepana Šejića i sami shvatiti da nije u pitanju jedna od onih holivudskih veza koje treba staviti na pijedestal. Veza između Harli Kvin i Džokera je, i oduvek bila, toksična i moguće najbolesnija ljubavna afera u DC univerzumu.

Harlin je priča o tome kako je doktorka Kvinzel postala Harli Kvin,  o nizu loših izbora u ime ljubavi i razumevanja. Prikazan iz njene perspektive, ovaj strip nudi ekskluzivan pogled iza kulisa briljantnog uma sa dobrim namerama.

Biće da u tome i jeste stvar kada idete u susrt svetlu… Tada uglavnom neobraćate pažnju na oblik sopstvene senke.

Put u pakao popločan je…

Doktorka Kvinzel započinje psihijatrijski istraživački projekat koji se odvija u zatvorskoj bolnici Arkam. Ona je na misiji da otkrije uzročno-posledične veze između ukorenjenog nasilja u nekom mestu i njegovog uticaja na moralni kompas osobe. Ne samo da ovo predstavlja Harlin kao nekoga sa intelektualnom radoznalošću i saosećanjem već preuređuje i naše razumevanje Betmenovog univerzuma – Gotam je ratna zona. Borbe između superheroja i zlikovaca su eskalacije nehumanosti. Sam grad stvara čudovišta.

Kroz ovaj projekat ona se povezuje sa zloglasnim Džokerom. Ona zna da je on ubica, videla je to svojim očima. Ona zna da je odnos sa njim loša ideja, ali ubrzo shvata koliko rapidno loša ideja može postati strast.

Avaj i u realnosti se dešava da inače pametno i ostvareno žensko nasedne na šarm đubreta. Svi smo poznavali tu devojku, možda i bili ona. Da se razumemo, ni muškarci nisu imuni na manipulacije dugih trepavica. Uznemirujuće je lako zaljubiti se u pogrešnu osobu. I obično, u stvarnom svetu, tako nam je lako da kažemo prijatelju: „beži budalo“. Gledajući spolja možemo sagledati sve uznemirujuće znake. Ali kao čitalac Harlin, možete videti kako je biti i na samoj sceni drame.

Niz zečiju rupu…

Sa svakim korakom koji Harli napravi, čitalac korača uporedo s njom, oprezno se približavajući privlačnoj nestabilnosti čoveka sa osmehom. Kroz svaku scenu i svaku stranicu dato nam je malo humanosti Džokerovog lika, za koji očajnički želimo da verujemo da je istinit.

Sve češće i češće zajedno sa Harli ignorišemo sirene i uzbune. Jer ono što vidimo kod Džokera je nešto na šta nismo navikli – prava ljudska emocija. Priču i dalje pratimo sa zdravim skepticizmom, ta nismo deca; ali i besnom nesposobnošću da razlučimo šta je iskrenost a šta manipulacija i laž.

Da li je lud? Da li je zao? Da li je on čudovište? Da li je on samo običan čovek, koji potajno žudi za pomoći, pruža ruku da ga izvuku iz ponora, ili je grabljivac koji poziva svoj plen da mu se pridruži? Da li je moguće da je on taj koji udobno živi u svojoj monstruoznoj stvarnosti, smejući se nama ostalima dok pravimo izmišljene kaveze i igramo se civilizacijom?

Ponirući dublje u zečju rupu, našoj protagonistkinji postaje sve teže da razazna da li su joj osećanja pogrešna ili ne. Zna da je postupanje prema njima neoprostivo, ali ih opravdava kao čin medicine, govoreći sebi da ONA JEDINA može da ga popravi tamo gde su svi ostali omanuli. Da, to uopšte nismo čuli ranije.

Harlin je neko ko je rešen da ima kontrolu, ali postaje očajna u vezi sa razumom koji gubi. Mučena svojim greškama u prošlosti i odlučna da se dokaže uprkos njima. Neverovatno inteligentna, ali ranjiva i opterećena svojim poslom. Šejić masestralno pokazuje pukotine u njenoj fasadi i istinu da, koliko god mislila da se dobro drži, Harli je, samo na loš dan od ludila. Njen najveći strah je da racionalnost koju sama sebi servira, nije ništa drugo do dimna zavesa za osobu kakva zapravo želi da bude, tačnije – osobu koja zaista jeste. Da li je doktroka Kvinzel sve vreme monstrum?

Teško je kategorisati Šejićevo delo. Tragedija? Opomena? Sama Harlin bi mogla reći da je komedija.

Ono što je pak važno, strip Harlin ne pretenduje da bude ljubavni roman na bilo kom nivou, niti izaziva simpatije prema đavolu. Ovo je upozorenje za svaku Belu Svon koja misli da može pronaći zlatno srce u zamišljenom lošem momku. U ovoj priči devojka ne pomaže zveri da povrati ljudskost.

Osmehuje se… a ja pravim najgoru grešku u svom životu…
… i uzvraćam mu osmeh.

Harlin u Čarobnoj knjizi. Draškov prevod kao i uvek sjajan.