Alan Mur „V kao Vendeta“

„Remember, remember!
The fifth of November, 
The Gunpowder treason and plot; 
I know of no reason 
Why the Gunpowder treason 
Should ever be forgot!”

Imajući u vidu da se stripovi i danas velikoj meri posmatraju kao dečija literatura ne čudi što je opšta zabrinutost za nežne umove dovela do duge istorije cenzure u devetoj umetnosti. Najpoznatiji primer masovne zabrane dogodio se pedesetih godina prošlog veka kada je brojka prodavanih primeraka u Americi dostizala i do sto miliona mesečno. Sto miliona razloga za zabrinutost državnih i crkvenih grupa koji su kulminirali knjigom „Zavođenje nevinih“ Fredrika Vertama. Psihijatar koji je radio sa problematičnim maloletnim delikventima iz Harlema, primetio je da svi oni čitaju stripove. Odbacivši ideju proste popularnosti medija, optužio je grafički prikaz kao uzrok agresivnog ponašanja ove dece. Tvrdnje da Supermen podstiče nasilno ponašanje učeći mališane kako sve svoje probleme mogu rešiti nasiljem, ili da prikazi Betmena i Robina promovišu homoseksualne odnose samo su neki od razloga koji su doveli do široko rasprostranjene histerije. Čak i do javnog spaljivanja stripova na lomači.

Logični sled događaja bio je uvođenje stripske inkvizicije u vidu Comic Code Authority organizacije. Nusproizvod religioznog puritanizma, CCA je godinama radila na kreativnom razvodnjavanju stripova održavajući ideju da su namenjeni samo deci. U ironičnom preokretu šezdesetih, Niksonova administracija je zamolila Stena Lija i Marvel da naprave strip sa porukom štetnosti droge (Spajdermen #96-97 Li, Romita). Kako su godine prolazile CCA je ublažavala svoja pravila i srećom cenzurisanje sadržaja je potpuno napušteno 2011 godine (da toliko im je trebalo).

I sada se crv cenzure opet vratio. Možda ste zaboravili ali pre samo deset punih meseci školski odbor u Teksasu je gotovo nonšalantno učenicima u državi zabranio neke od najistaknutijih dela devete umetnosti. Za Špigelmanovog Mausa se podigla najveća prašina pa su se nekako ispod radara provukli „Y – Poslednji muškarac“ i jedno maskirano čeljade sa šeširom – „V kao Vendeta“.

„Guy Fawkes and his companions 
Did the scheme contrive, 
To blow the King and Parliament 
All up alive. “

5. novembra 1605. godine Gaj Foks uhvaćen je u podzemnom hodiniku britanskog palamenta (Doma Lordova) u pokušaju da zapali 36 burića ispunjenih barutom i time okonča život kralju Džejmsu I. Propast „barutne zavere“ proslavljena je lomačama i plesom. Odani su pad Gaja Foksa videli kao pobedu, potlačeni kao tragediju. Dan Gaja Foksa/Noć lomače je možda prvobitno slavio pobedu nad izdajnicima svog kralja, ali je tokom vekova prerastao u sveopštiju proslavu moći zemlje ispunjene patriotizmom ili pak samo uživanje u velikoj tradicionalnoj zabavi.

„V kao Vendeta“ možemo svrstati u naučnu fantastiku sa društvenim komentarom. Poput „1984“ Džordža Orvela, „Vrlog novog sveta“ Oldusa Hakslija ili „Predaje“ Raja Lorige. Radnja se odvija u izmišljenoj Engleskoj, gde je krajnje desničarska vlada polako eliminisala etničke manjine, homoseksualce i levičare iz svojih zajednica i uspostavila policijsku državu. Upravnici države sprovode orvelovsku noćnu moru nad stanovništvom, uključujući masovni nadzor i kampanje „prevaspitanja“. Sa uvođenjem rasnog, političkog i sveopšteg „ne misliš kao vlast“ čišćenja, većina se stanovništva plašila da učini bilo šta što bi bilo koga i iz daljine stavilo na državni radar.

Nevoljni red rađa nezadovoljstvo, majku nereda; roditelja giljotine.

Alan Mur, bio je veoma motivisan (i inspisrisan) sopstvenom reakcijom na desničarsku politiku i prateću ekonomsku politiku vlade premijerke Margaret Tačer. Najveća pretnja Engleskoj nije pretnja Sovjetskog Saveza, rekao je Mur. „Bio je to hladan, mrtav odgovor vlade i na spoljne pretnje i na unutrašnje ekonomske probleme. Razbijanje sindikata, dodatno oporezivanje onih koji su morali da se kolektivno zbijaju zajedno u stambenim zgradama i uništavanje rudarskog sektora bili su oblik ekonomskog racionalizma koji je isporučen brutalnim šokom.“

„Threescore barrels, laid below, 
To prove old England’s overthrow. 
But, by God’s providence, him they catch, 
With a dark lantern, lighting a match! “

Priča stripa prigodno nazvanog „V kao Vendeta“ je prilično složena, ali se siže svodi na devojku po imenu Ivi Hamond, i kako joj je slučajan susret sa domaćim teroristom (ili borcem za slobodu?) promenio život. Jedne večeri 4. novembra mlada devojka po imenu Ivi je pribegla prostituciji zbog nemogućnosti da nađe posao i čini grešku pokušavajući da zavede pripadnike državne tajne policije u civilu. „Policajci“ planiraju, ne da je uhapse, već siluju i ubiju jadnu devojku sve dok misteriozna figura koja sebe naziva V ne stupi na scenu i spase je. V je dobro govoreći intelektualac, anarhista sa maskom Gaja Foksa, obavijen dugim crnim ogrtačem sa starinskim šeširom na glavi. Ono što sledi je priča o tome kako ovaj jednoslovni ali ni malo jednoslojni protagonista polako razbija fašistički režim upotrebom ideja i krvoprolića.

Eto. Zar ste mislili da me ubijete? Ispod ovog plašta nema ni krvi ni mesa koji se ubiti mogu. Ovde je samo ideja. Ideje su otporne na metke.

„V kao Vendeta“ nije priča o „Režimskoj tiraniji protiv Slobode naroda“. Svesti je na takvo što bilo bi uvredljivo pojednostavljenje. Ovo je priča o tome kako racionalizujemo stvari koje bi se mogle smatrati gnusnim, čak i zlim, zarad postizanja pravednog cilja. Da li je Makijaveli u pravu? Ako nije, da li nam je bolje sa drakonskom fašističkom policijskom državom? Ako je odgovor potvrdan da li možemo živeti sa slobodom postignutom nemilosrdnom anarhijom?

Možda pretenciozno ali rekla bih da je „V kao Vendeta“ jedno od ključnih dela za učenje čitaoca kako da izbegne zamku posmatranja stvari na istinski dualistički način (tj. „dobrog“ naspram „zla“) i da vidi sve faktore koji utiču na izbore.

U jednoj sceni V izgovara „Molim vas, dozvolite da se predstavim… Ja sam čovek bogat i sa ukusom.“ što je prevod čuvenog stiha pesme Rolingstonsa „Simpathy For The Devil“, gde Lucifer prepričava istoriju iz svoje perspektive. V skida šešir, otkrivajući dva đavolja roga koja niču ispod njegove perike. U drugoj na pitanje: „Ko si ti zapravo?“ V odgovara: „Ja sam đavo – i došao sam da vršim đavolji posao“. Sličan stav je navodno izgovorio Čarls Denton „Teks“ Votson mlađi, saradnik porodice Menson, u noći ubistva Šeron Tejt.

Metode koje V koristi su ekstremne i njegov moral je definitivno upitan. Prvo i najvažnije, V je nepokajani ubica. Drugo, V je hladni okrutni manipulator.

„A stick and a stake 
For King James’s sake! 
If you won’t give me one, 
I’ll take two, 
The better for me, 
And the worse for you.“

Danas je teško pisati o bilo kojoj verziji dal stripskoj ili filmskoj, a da se ne spotaknemo o mnoge savreme upotrebe Lojdove ikonografije. Posebno se izdvajaju moderni protestni pokreti, koje predvode samozvani „haktivisti“ – Anonimusi. Može se tvrditi da su malo promašili poentu u korišćenju maski Gaja Foksa i drugih omaža. V nije heroj. Za njega, ciljevi opravdavaju sredstva. Voljan je da umre i nema nikakav plan nakon ispunjenja svoje vizije.

V je više od pukog poziva na akciju; on je istraživanje slobode, izbora i ličnog karakternog razvoja. Alan Mur provocira svoje čitaoce da analiziraju i fašizam i anarhizam kako bi odredili svoje idealno društvo. Čitaocu se postavlja pitanje u kom svetu želi da živi i kako do tog sveta može doći.

Jednakost i sloboda nisu luksuz…

Želim da istaknem da veliki deo tamne strane nedostaje u ekranizovanoj verziji lika. Vidimo ga kako se sveti ljudima, ali na granično herojski način. Takođe njegov odnos sa Ivi je veoma romantizovan u filmskoj adaptaciji. Film ne prikazuje dualnost u liku koja ga ponekad čini veoma nedopadljivim i mističnim. Kao čitaoci, pred nama je da utvrdimo da li je on zdrav ili psihotičan, heroj ili negativac, zbog njegovih moralno dvosmislenih postupaka.

Ono u čemu film prednjači je vizuelni aspekt. Neki od panela u stripu su previše mračni tako da razlikovanje likova, a ponekad i same radnje nije lagan poduhvat.

Istorijske reference i inspiracija iza strip su briljantne, ali ono što zaista čini ceo narativ povezanim, uzbudljivim i zastrašujućim jeste koliko je te stranice danas lako zamisliti pa i videti oko sebe. Pretnje moćnika, nadzor, kontrola i uljuljkavanje javnosti u tihu samozadovoljnost zbog minimuma ili pak prekomernog maksimuma životnog standarda. Ono što ovo delo izdvaja od stotina drugih distopijskih priča je stavljanje naglaska na krivicu javnosti (mi smo birali!). To je i genijalno i neprijatno tačno.

„A rope, a rope, to hang the Pope, 
A penn’orth of cheese to choke him, 
A pint of beer to wash it down, 
And a jolly good fire to burn him.“

Ubrojan na listu BBC NEWSa među 100 najuticajnijih romana na svetu, ovo moćno delo grafičke literature predstavlja narativ koji inspiriše ljude da se bore za svoja prava dok razmišljaju o posledicama svojih postupaka. V pokazuje čitaocu da na početku sticanja slobode i nezavisnosti prvo dolazi destrukcija, a na kraju haos.

„V kao Vendeta“ je zadivljujuća priča i fantastičan primer za šta su stripovi sposobni. Negova čista kreativnost i trajna primenjivost društvenog komentara u svojoj srži osiguravaju da je ovo delo danas moćno kao i dana kada je ugledalo svetlost štamparije.

I „Maus“ i „V kao Vendeta“ su politički tekstovi. Dok je „Maus“ žanrovski memoar o Holokaustu, a V izmišljena priča o anarhističkoj pobuni, oba stripa se bave temama koje se odnose na fašizam i autoritarizam. Rusija je 2014. zabranila Mausa zbog toga što je na prednjoj korici stoji kukasti krst, iako je strip jedno od najantifašističkih dela u celokupnoj književnosti. Kina je 2020. takođe zabranila filmsku adaptaciju filma V kao Vendeta, bez zvaničnog obrazloženja. Cenzura školskog odobra u Teksasu je zabrinjavajući razvoj događaja, s obzirom na to kako i Špigelman i Mur upozoravaju na ograničavanje slobode govora i nasilno obuzdavanje umetničkog izražavanja. Da li smo na pragu novih inkvizicija pod maskom cenzure ili nečemu još gorem, ostaje nam da vidimo.

„Holloa, boys! holloa, boys!
Make the bells ring! 
Holloa, boys! holloa boys!
God save the King! 
Hip, hip, hooor-r-r-ray!“

V kao Vendeta u Čarobnoj knjizi, trenutno rasprodat. Preveo Ivan Jovanović i iskrena da budem nisam bila najzadovoljnija prevodom, ja lično. Ne kažem da ima nekih grešaka niti da bih znala da obavljam posao prevodioca ali prevod je krut i nema pevljivost originala. Preporučujem da pročitate oba i sami donesete sud.