Blondel / Kano / Reht / Poli / Telo / Bastid / Murkok „Elrik“ Integral

Ako se zagledate u bilo kog ljubitelja fantastike mogli bi pomisliti svašta nešto, ali da je dotična osoba plašljiva teško da bi se našlo na vašoj listi. Svako od nas je koračao kroz Mordor, izdržao spletke Prestola, otvorio Dveri kuće mrtvih, istraživao vakuum svemira i zna da je strah ubica uma. Mi smo putovali kroz hiljade stranica da bi stigli do izdajničkih nedovršenih serijala, gacali kroz krvava polja prekomernih opisa i vojevali nebrojeno bitaka sa imenima sečenim apostrofima, teško izgovorivim pojmovima i zbunjujućim mapama. Ljubitelji fantastike se ne plaše. Sve dok se ne spomene jedna-jedina reč. Reč zbog koje će svako od nas bar na trenutak izgubiti pribranost. A D A P T A C I J A.

Prošlo je više od pola veka otkako je „Elrik iz Melnibonea“ Majkla Murkoka zakoračio u žanr fantastike. U narednim decenijama, ubledeli albino je adaptiran kroz muziku, igre i stripove. Međutim, autori devete umetnosti nikada nisu uspeli da uhvate veličanstvenost i sumornost Murkokovog dela. Pokušaji Holivuda su, srećom, neslavno potonuli.

Reći da je „Majkl Murkok važan“ bilo bi smešno potcenjivanje. Pomalo kao da kažete „Hej, onaj Alan Mur? Da, on je bitan neki lik.“ Rečenica koja ni približno ne pokazuje pravi obim situacije. Murkok je tokom duge karijere bio pisac, urednik, kritičar i muzičar. Na čelu pokreta novog talasa naučne fantastike 60-ih, i kao urednik uticajnog časopisa „New Worlds“, i kao pisac, zajedno sa Balardom, Rodžerom Zelaznijem, njegov uticaj na pejzaž pop kulture je neupitan. I posle toliko vremena njegov kontroverzni esej „Epic Pooh“, koji kritikuje Tolkina, Luisa i pisce njima sličnim, predstavlja tekst za razmatranje. Murkok je i tvorac pojma „Multiverzum“ i to godinu dana pre nego što je DC uopšte smislio termine „Zemlja jedan“ i „Zemlja dva“. U Multiverzumu, ista priča se može odigrati nekoliko puta, sa više ili manje varijacija, u zavisnosti od toga koliko su stvarnosti o kojima je reč blizu u promenljivim strukturama prostora i vremena.

Suočeni sa drugom knjigom, stripom ili igrom sa konceptima ili pričama koje su očigledno inspirisane Murkokovim delima, ljubitelji njegovog opusa imaju dva izbora. Prvi, da nauče da tolerantno kažu: „U Multiverzumu ima mesta za sve“. Drugi, da primete: „kako se ovo očigledno dogodilo u drugoj realnosti“, i nastave sa svojim životima. Alternativa je život proveden u silaznoj spirali besa, mržnje i očaja ili barem, česta popodneva pokvarena ponavljajućim epizodama pravednog ogorčenja. Situacija poznata i ljubiteljima Vešca ili Točka vremena.I tako je i bilo sve do francuskog izdavača stripova po imenu „Glenat“ i njegovog dekadentnog Melnibonea..

A dekadentan jeste

Melnibone je imperija surovih čarobnjaka, obožavatelja demona i haosa, koji su porobili i iskasapili one koje vide kao inferiorne. Dakle sve ostale. Uživaju u mučenju, okrutnosti, ubistvima i krvi. Tretiraju ljude kao malo više od stoke sa kojom se treba igrati, ili je klati i konzumirati (jer se stoka ipak samo jede).

Crtači i koloristi Titan Comicsa stvorili su viziju kraljevstva i grada ispunjenog sa dovoljno golih tela, krvi, seksa i nasilja da Sodoma i Gomora izgledaju kao Diznijev dečiji crtani. Melnibonejska surovost je prikazana sa mračnom detaljnošću koja se koleba na ivici preteranog, ali se nikada ne prevrne preko, prelazeći od umetničkog ka neopravdano grotesktnom. Panel za panelom učiniće da vam vilica padne dok začuđeno gledate u razmeru i nivo detalja u arhitekturi, kostimu… svemu, i svaka stranica je veličanstveno udubljenje u tamu i bogatu dekadenciju Usnulog grada. Melniboneu je dat zapanjujući vizuelni život.

I u sredini svega stoji Elrik

Elrik je inspiracija mnogima, od Voltera Sajmonsona (Osmi putnik), Majka Minjole (Helboj) do Frenka Milera (Povratak mračnog viteza) , Anžeja Sapkovskog (Saga o Vešcu) do kreatora D&Dja i Warhammera.

Elrik je, na mnogo načina, Anti-Konan. Nasuprot varvarinu „Beli vuk“ je visokorođen. „Miljenik bogova“ radi užasne stvari i ne može se nazvati „herojem“. Dok Konan ne veruje magiji oslanjajući se na svoj relativno jednostavan mač, Elrik se bavi ritualima i bogovima haosa. Konan je krupan i snažan čovek, dok je Elrik bled, vitak i bez sopstvene fizičke snage, ona zapravo potiče od mračnih sila užasnih bića i njegovog prokletog crnog mača – Olujnika, jednog od najupečatljivijeg primera oružja u književnosti.

Zanimljivo je da Elrik takođe ima određeni stepen kontrole ili možda savesti. Možete zamisliti u kojoj meri savest ne olakšava poziciju vladara Melnibonea. Za razliku od svojih predaka, Elrik je proklet preispitivanjem i temperamentom filozofa, opterećen dužnošću da vlada kraljevstvom i nasleđem koje iznutra ne prihvata. Elrik je vladao Melnibonom milenijumima. Međutim, njegovo kraljevstvo se raspada. Rubinski presto postaje predmet rastuće ambicije drugog člana kraljevske porodice dok je nejaki albino predodređen da postane ubica svog naroda. Retko koji lik ima njegovu dubinu i složenost, njegovu ozbiljnost, i možda najvažnije od svega: njegovu tragediju.

Zajedno sa oštrim tekstom, odličnim dijalogom i sa narativom praćenim sjajnim ilustracijama, Elrik je briljantna mešavina herojske i mračne fantastike. Iako razotkriva priču jednog čoveka, strip nudi osećaj ove mračne, mitske zemlje u kojoj staro mora da propadne kako bi se novi, bolji svet sutrašnjice mogao uzdići. Nada možda i postoji. Ne znam. Ono što ipak sa sigurnošću mogu reći to je da zahvaljujući ovom vrhunskom ostvarenju devete umetnosti ljubitelji fantastike se s pravom mogu manje plašiti te grozne reči „adaptacija“.

Beli vuk.
Miljenik Ariohov.
Igračka bogova.
Ubica svog naroda.

Vekovima nakon tvoje smrti,
tvoje ime i legenda o tebi ostaće urezani u sećanjima…
Najlepše kraljice sveta će prokleti sebe da umru od tvoje ruke…
Poput tvoje majke pre njih…
Najveći vladari padaće ti pred noge proklinjući tvoje ime…
Poput tvog oca pre njih…

Elriče,
Poslednji vladaru Melnibonea…

Zovi me,
Proklinji me,
Ćekaj me, moj voljeni,
Jer ćemo uskoro opet biti zajedno.

Izdavač Makondo trenutno rasprodat. Nemam zamerki na prevod Gorana Kostrovića.