Brendon Sanderson „Frcokla od Smaragdnog mora“

Kada je Brendon Sanderson u proleće prošle godine pokrenuo Kikstarter kampanju za objavljivanje četiri nova romana koje je u tajnosti napisao tokom pandemije, moja prva reakcija je bila apsolutno oduševljenje. Nov pristup koji preti da uzdrma zacementirani monopolistički sistem izdavaštva u svetu, zajedno sa Sandersonom koji je realno Bog Otac literarnog marketinga je prosto oduvao svakog sa malo pojma o tome kako stvari u svetu knjiga funkcionišu. Kampanja koja je dostigla cilj za manje od 24 sata i na kraju zaradila neverovatnih 41.7 miliona dolara je postala najuspešnija Kikstarter kampanja do danšnjeg dana.

Kada je Sanderson pokrenuo Kikstarter kampanju za objavljivanje četiri nova romana koje je u tajnosti napisao, moja druga reakcija je bila apsolutni skepticizam. Jer je Sanderson, „najveći živi pisac fantastike“, kako mnogi vole da ga nazivaju. Znam još tri autora koji su istu ili sličnu titulu nosili a sigurno ih znate i vi. Martin, Rotfus i Linč – i ni jedan nije završio ono što je započeo a mnogima se i za ovo što jesu „završili“ svašta zameriti može.

Moje iskustvo sa Sandersonom svodi se na trilogiju Red magle koju pamtim samo kao „zanimljiva avantura u prvoj knjizi, ništa više, ništa manje“ i novelu koju je prošle godine objavio Žir i koju samo mogu okarakterisati sa „okej je“. Ah da, zabavljam se i prebrojavanjem jedno te istih „malo nas je, al smo glasni“ čitalaca koji vape za objavljivanjem Arhiva koje je Laguna prekinuala nakon druge knjige, verovatno zbog „prevelikog interesovanja“.

Prvi od četiri tajna projekta koje smo kao iznenađenje dobili od nove i dobrodošle izdavačke kuće Mipl je Frcokla od Smaragdnog mora. Hajde da za sekund zanemarim to da je šansa da kažem Frcokla a ne Frćokla jedan u pet pokušaja i pogledam fizički primerak knjige. Većeg formata, belog papira, sa cvrcama (pojam u skladu sa naslovom jelte) na početku svakog poglavlja, ilustracijama takođe u boji i na regularnom i na debljem, masnom papiru – knjiga na oko stvarno deluje impozantno i jedno je od lepših izdanja fantastike na našem tržištu.

Moja najveća zamerka je mala unutrašnja margina tako da razvlačenje i pritiskanje knjige da bih videla krajeve redova ostavljaju posledice po moje tastaturom već istrošene prste. Za buduća izdanja sugerisala bih kako nema potrebe da se svako novo poglavlje započinje na desnoj strani dok je prethodna leva prazna jer knjiga tako odaje utisak čitanja seminarskog rada i da se broj stranica može smanjiti proredom između redova jer je sada veći i od samog fonta. Nemam običaj da komentarišem pripremu i kvalitet te molim da se napisano shvati kao dobronamerni predlog jer to i jeste. Prema Sandersonu pak, nemam takve pretenzije.

Frcokla je devojka koja napušta jedino ostrvo koje poznaje i ploveći talasima smrtonosnog mora spora kreće u potragu za svojim dragim prijateljem koji je možda, a možda i ne, više od drugara. Otprilike suprotnost svim princezama koje čekaju da ih spasi princ. „Na žalost“ dobra bajka za odrasle, kako je okarakterisana Frcokla, ne podrazumeva dečiju avanturu iz perspektive prepotentnog naratora koji koristi komplikovane izraze i psovke. Po principu: dajte da ja vama sada ispričam predvidljivu priču (jer bajka) sa oštrim humorom (jer za odrasle), sa mnoštvom pouka i poruka za koje se neću truditi da ih sami shvatite jer moja pamet mora biti najveća pa ih izvolite na tacni, mojim preciznim rečima (jer odrasli, pa gupi?).

Podsećala je na drevno onostrano čudovište pobeglo iz svog dugog dremeža kako bi poteglo pipke u svim pravcima, rastočilo stvarnost, tražilo živote devica i zahtevalo žrtvovanje stotinu boca skupog balzama za kosu.

A tu je i ovaj, doduše ublaženi, tipično NesmArajski pasus Džeja Kristofa kome samo „prijatelji blagorodni“ nedostaju:

Kula je, u suprotnosti s veličinom ostrva, bila mnogo veća nego što je Frcokla očekivala. Široka i visoka, sa šiljatim vrhom… Frcokla je bila previše pristojna da naglas kaže na šta podseća. Ja, naravno, ne znam šta znači pristojnost  – tako da me je, kada sam pomenuo na šta me podseća, Čarobnica upitala želim li veliki jonični simbol urezan na čelo.

U svojoj suštini Frcokla je gusarska avantura ali kao što smo više puta videli iz nekog razloga moderne autore fantastike je sramota da pišu za decu ili tinejdžere pa jednostavne i lepe priče nacifraju rečenicama od tri reda sa mnogo „prepametnih i zanimljivih“ poređenja koja deca neće razumeti. Žao mi je što Sanderson nije odoleo pritisku.

Frcokla je smeštena u isti svet kao i čitava bulumenta Sandersonovih knjiga. Da se razumemo, ukoliko je priča dobra što se mene tiče, deset hiljada strana možeš da smestiš i u oronulu šupu i ne promeniš koliko i jedan ekser, čitaću. Tako da sa tim što Sanderson reciklira svoj univerzum i likove naokolo jer ne želi da menja uspešan recept koji se prodaje, ja lično nemam ništa protiv. Ono sa čime imam problem su nedoslednost i lenjost, najviše kad su u kombinaciji jedno s drugim.

Nigde u knjizi nije jasno naznačeno da su tableti, mobilni telefoni, kamere i laptopovi nešto što se u svetu Smaragdnog mora može videti, niti je junakinji data neka pozadina ili mogućnost da se detaljno upozna sa tehnologijom. Natuknuto je samo sa jednom spravom koju koristi jedan lik i to pomalo zamuljeno ali hej, valjda je to Sandersonu dovoljno. Preko toga još i da pređem. Ali bajkovita heroina je baš u momentu razrešenja zapleta, koji smo svi sa nestrpljenjem čekali, naučila da obavi conference call na tabletu kakav nigde nikada nije videla to je da izvinete, sasvim novi nivo bulšit deus ex machina u literaturi. Ima tu još veoma zgodnih, po Sandersona naravno, upotreba moderne tehnologije koji se pojavljuju samo da bi zakrpili rupe u priči.  

Ona sama sedela je za radnim stolom ispred polica za knjige, držala čupavu belu mačku u krilu, i usput radila nešto na svom laptopu. Ili, hoću reći, njenoj „magičnoj svevidećoj tabli“, koja joj je omogućavala da posmatra spoljašnji svet, ali i da povremeno odigra mističnu partiju karata da joj prođe vreme.

Mešanje epske i naučne fantastike nije ništa novo. Možete ih naći u serijalima: Šanara, Vukodav, Rat crvene kraljice itd, itd, ali način na koji je Sanderson iskoristio naučno u fantastici može se tačno porediti sa Gandalfom koji mobilnim telefonom zove orla.

Ono što knjigu, sa moje strane, spašava antipreporuke jeste što je sama avantura zapravo zanimljiva i lep podsetnik zašto volimo bajke. Pomaže i to da zapravo nije dosadna i da su likovi (izuzev iritantnog misterioznog naratora) zanimljivi. Ukoliko vas interesuje putovanje a ne sam cilj, možda vam se Frcokla i svidi.

Možda se pitate zašto bih ja, vaš skromni pripovedač dizao toliku frku oko toga. Frcokla je zastala, zapitala se da nije možda preuranjeno donela zaključak, pa odlučila da bolje razmisli? Ništa naročito, tačno?

Pogrešno. Tako strašno, srceparajuće pogrešno.

Svetonosci poput mene decenijama prebiraju po narodnim pričama, legendama, mitovima, istorijama i pesmama pijanaca u krčmi, u potrazi za najjedinstvenijim pričama. Tražimo hrabrost, pamet, junaštvo. I takvih vrlina nam ne nedostaje. Legende su ih besmisleno pune.

Ali osoba voljna da preispita svoje pretpostavke? Junak koji je u stanju da zastane i razmotri svoj život? Pa, prijatelji, to je dragulj koji odistinski sija

Frcokla u Miplu. Prevod Jelena Katić Živanović.

#Aningodišnjiizazov 2023 u Delfi kutku. Nivo I, Kategorija 7. „Knjiga izdana u zadnja 3 mjeseca kad je čitate“.