#DUELOVANJE Merta Tikanen „Muškarci se ne mogu silovati“

Igra #Duelovanje u grupi Delfi Kutak u sjajnom društvu bloga Kafa bez spojlera za koji se iskreno nadam da će sledeći put birati naslov 🙂

Alternativni naslov ili podnaslov knjige bi mogao da glasi:

Kama: „Muškarci se ne mogu silovati ali čitaočev mozak može.“

Dušan: „Rodne uloge u Finskoj 70ih godina prošlog veka.“

Knjigu bih preporučio/la svima koji vole ___.

Kama: Izopačenu, besmislenu književnost bez ciljne publike.

Dušan: „Sluškinjinu priču“. Zapravo bih malo varao ovde i preporučio „Sluškinjinu priču“ onima koje je možda zaintrigirala ova knjiga. SP je napisana 15ak godina kasnije, na daleko aktuelniji način od ovog romana.

Moji utisci o radnji:

Kama: Prva polovina knjige budući izuzetno mučna za čitanje ima smisla za svakoga ko želi da se detaljno upozna sa činom silovanja i njegovim posledicama po psihu napastvovane žene. Ja ne spadam u tu grupu ali donekle mogu razumeti zašto bi ekstremnom ljubitelju realističnog horora i « true crime » serija kome fali po koja daska, ovaj deo bio privlačan. Snaf filmovi su ilegalni pa literarni krupni plan silovanja i patnje, u bezbednosti doma svoga, nekome može biti interesantan. Drugi deo knjige je, za neverovati, još mučniji od prvog. Autorka / junakinja suvoparno i dosadno opisuje svoje poglede na svet i raspad braka (do kojeg je ultimativno došlo zbog neke svingerske seksualne avanture) i čitaocu predstavlja složen plan osvete nad počiniteljem silovanja po principu « milo za drago ». Konkretno seksualno ga napastvuje i onda besna provodi dane jer joj zločin niko nije priznao zbog (a sa ovim se slažem) idiotskog zakona po kojem se silovanjem smatra samo penetracija « organskim tkivom ». Njena ideja da pokrene revoluciju kako bi sve žene uzele pravdu u svoje pič… pardon, ruke i napasnicima jeb… pardon, pokazale – je propala. Moj primarni utisak o radnji bi bio : sestro, čemu ?

Dušan: Na trenutke vrlo realna i šokantna, što je verovatno bilo mnogostruko uticajnije u vremenu kada je roman napisan nego sada, kada je nasilje svakog tipa na svega nekoliko klikova ili daljinskih dugmića udaljeno od nas. Pravi problem za mene nastaje kada glavna junakinja, žrtva seksualnog nasilja, prestaje da se ponaša i razmišlja kao žrtva seksualnog nasilja. Moja laička pretpostavka je da su žrtvi još seksa, poređenje muškog polnog organa sa pečurkom i modni i kozmetični izbori poslednja stvar na umu nakon pretrpljenog nasilja. Iako je možda tokom 70ih ovaj roman napravio veliki « bum » u javnosti (u Finskoj je rodno neutralno seksualno zlostavljanje postalo protivzakonito tek oko ’99, do tada muškarci nisu mogli biti zlostavljani, kao što naslov sugeriše), ipak nisam mogao a da ne čitam ovaj roman kroz naočare u obliku 2023 (sećate se onih novogodišnjih, naročito 2020, kada je to bila fora?). Ruku na srce, postoji tu dosta stvari koje su aktuelne i danas (ipak živimo na brdovitom Balkanu), ali iskreno smatram da je ovakav način pripovedanja dosta loše ostario i da nema istu težinu kao tada. Kraj koji nagoveštava rešenje problema rodnih uloga mi se možda najviše svideo.

Na koji način je čitanje knjige uticalo na mene:

Kama: Pozitivno jer mi je ceo dan bilo muka a dijeta mi je preko potrebna.

Dušan: Konstantna frustracija, i ona koju je autorka namerno namenila čitaocima, i ona koju nije.

Šta bih posebno istakao/la:

Kama: Poslednju stranicu jer označava kraj.

Dušan:

Šta mi se nije dopalo:

Kama: Sve osim naslovnice. Sviđa mi se dizajn.

Dušan: Mislim da sam to nenamerno pokrio u pitanju o radnji, ali prilično nerealan način razmišljanja glavne junakinje, i više nego apsurdne situacije koje se dešavaju u romanu. Seksualna devijantnost svakog mogućeg lika u knjizi, uključujući i devijantnost glavne junakinje.

Junak iz knjige kog bih najradije pozvao/la na večeru i zašto:

Kama: Sve i sve bi ih poslala na ozbiljnu psihoterapiju.

Dušan: Sve njih zajedno, ali bi ih umesto mene dočekala porcija prinudne psihoterapije.

Rečenica koja me je podstakla na razmišljanje:

Kama: Muški polni organ u obliku pečurke. Kako izbaciti tu sliku iz glave?!

Dušan:

Tri reči koje najbolje opisuju knjigu:

Kama: NE – ČITAJ – OVO.

Dušan: Tragična. Haotična. Izopačena.

Kratak zaključak o knjizi:

Kama: Zaobići.

Dušan: Shvatam da je, u vreme kada je knjiga napisana, teritorija po kojoj je autorka kročila neistražena i opasna, i svaka joj čast na hrabrosti. Međutim, način na koji je autorka pristupila temi (gledanje sebe u ogledalo putem apsurdnih situacija, šok faktora i agresivne naracije) jeste možda uzburkao javnost, ali javnost je zaboravna i konstantno traži novu emotivnu lubrikaciju koja će zameniti prethodnu. Činjenica da je tek nakon više od 20 godina zakon o seksualnom zlostavljanju u finskoj uključio sve polove, govori o tome više od reči. Sve u svemu, roman sa dobrom namerom, ali lošom egzekucijom, a kod nas objavljen prekasno.

Izdavač Laguna.
Anin godišnji izazov u Delfi Kutku „Ne dopada mi se“.