Ponoć u vrtu dobra i zla koja koja se može pohvaliti boravkom na New York Times listi bestselera neverovatne četiri godine, ima SVE: bogate ljude, tračeve, mističnu Savanu, dreg kraljice, alkohol, drogu, svađe, ubistvo, skandale, sudnicu, zatvor, vudu magiju i manje od 400 strana! Na žalost dosadnija je od istovremenog nestanka struje i 0% baterije na telefonu.
Novinar sa Menhetna shvata da ručak u modernom restoranu košta više od avionske karte do seksi južnjačkog utočišta i kreće put Savane u Džordžiji. Upoznaje neke ljude, znamenitosti i sve ide super dok nekoga ne upucaju i onda pola knjige prikriveno ali suštinski razglaba o tome da li je vinovnik zločina gej ili ne.
Rekla bih da je jedna od poente ovog putopisa da pokaže američkim čitaocima neobičnost njihove sopstvene zemlje: američki pisci ne moraju da idu daleko da bi naišl na ludake. Sama Savana je lik za sebe i prikazana je kao „tipično južnjačka“ (bar po autoru). Kao šetnja kroz Prohujalo sa vihorom, bez lažnog prikaza zadovoljnih i srećnih robova. Roman predstavlja sve ljude u Savani kao ekscentrike koji žive iza neke vrste fasade u pravoj gotičkoj tradiciji. Takođe, na jugu se svi sitni argumenti, svađe pa i ubistvo moraju ostaviti po strani u vreme predjela i koktela.
Čitaoci detaljno upoznaju istorijat rekonstrukcije Savane i između ostalog: blistavu dreg kraljicu ujedno i tranvestita, vudu sveštenicu, karijeristu prevaranta, „vaspitane“ dame Kartaškog kluba udatih žena, žigola, arogantnog bogataša i trgovca antikvitetima, mlade crnce i crnkinje koji plešu na balu crnačkih debitanata, skandaloznu matoru divu u penziji i nesrećnog pustinjaka koji poseduje bocu otrova toliko moćnog da može da ubije svakog muškarca, ženu i dete u Savani. Svi su tako čudni i nestvarni i neverovatni i… nebitni. Ne znam tačno za koga me je manje bilo briga.
Ni jedno poglavlje ne vuče ka sledećem. Predstavljena kao knjiga o misterioznom istinitom zločinu Ponoć u vrtu dobra i zla je zapravo putopis i veoma suva slice of life literatura. Bem li ga pisanje knjige nije lako kada autor nema baš i neku priču da ispriča.
2/5 zbog stila pisanja i činjenice da meni možda nije legla jer ne čitam ovaj žanr. Ponoć u Laguni, bez zamerki na prevod.
Recenzija 