Mars, naša otuđena bratska planeta koja vekovima pokreće maštu i inspiriše kulturu. Čak i geografske karakteristike crvenog pejzaža nose imena naših mitova, legendi i najvećih umova. Kada pomislimo na Mars, prizivamo slike slatkih vanzemaljaca i sanjamo o kolonizaciji drugih planeta koje će na kraju postati naše odskočne daske do zvezda (gledam u tebe Elone!). Ipak u Robinsonovoj trilogiji nema malih zelenih i nešto ju je zanimljivije pročitati od sitnih slova na računu za struju.
Crveni Mars prikazuje kolonizaciju Marsa u periodu od trideset pet godina dok stotinu naučnika kreće u misiju dovođenja civilizacije na neistraženo daleko svemirsko telo. Uspeh zavisi od njihovog znanja, stručnosti i čiste sreće dok stvaraju novu egzistenciju u nama nepojmljivoj izolaciji. Dok Zemlja sa svojim oskudnim resursima ostavlja ljude da gledaju u noćno nebo, u taj svetionik bogatstva, uspeha i znanja, postavlja se pitanje može li tih sto profesionalnih avanturista zadržati Mars dok on postaje utočište za čovečanstvo? Da li je istorija osuđena da se ponavlja čak i tako daleko od kuće? Dok plima čovečanstva zapljuskuje Crvenu planetu, jedno je sigurno – Mars više nikada neće biti isti.
RGB Mars uzima shvatanje čovečanstva kao dobrog, lošeg i neverovatno ružnog, i odlaže ih na suvu, hladnu i neplodnu planetu. Kao što se pokazuju veštine i domišljatost ljudskih kolonista, tako isplivavaju i drame i svađe koje prete da potkopaju njihova nastojanja. Religije i kulture Zemlje su spojene u klupko suprotstavljenih želja; nove grupe, društva i frakcije se bore za dominaciju nad Marsom; a sebična stremljenja često se stavljaju iznad demokratskog konsenzusa. Dakle, ništa novo, ljudi su su ljudi gde god da ih staviš.
Priča je ispričana kroz narativ sa više gledišta, dajući nam priliku da istražimo živote i motivacije velikog broja likova koji su neverovatno stvarni, ponekad frustrirajući i često iritantni, ali ništa što čine ne može nadmašiti sam Mars.
Robinsonovo preko svake mere temeljno istraživanje detaljno opisuje svaku nijansu života, neverovatno stvarno, ali u isto vreme potpuno strano. A kad kažem „prekomerno“ zaista to i mislim. Postoje čitavi naučni radovi od po osam stotina strana bazirani na pojedinačnim idejama o teraformiranju, ekologiji, politici i ponašanju koje je Robinson razvio u knjigama (a takvih ideja ima mnogo). Smatrajte se upozorenim, u pitanju je bolno sporih i desktiptivnih dve hiljade strana.
Robinson se bavi geologijom, istorijom, naukama o životnoj sredini, ličnom dinamikom, politikom, fizikom, rigoroznom naučnom ekstrapolacijom, sociologijom… Čitalac je iznenađen i zapanjen ogromnom količinom pomno istraženih detalja. U stvari, detalji razvoja sveta su toliko impresivni da deluje restriktivno nazvati trilogiju samo „naučnom fantastikom“. Ova vrsta grandioznog intelektualnog dostignuća ne bi bila moguća ni na jednom drugom polju osim u SF-u. (Možda u poverljivim dokumenatima Pentagona… hm.).
Lepota Marsa postoji u ljudskom umu. Bez ljudskog prisustva to je samo skup atoma, nimalo različit od bilo koje druge trunke materije u kosmosu. Mi smo ti koji ga poimaju i koji mu daju značenje. Tokom svih ovih vekova, dok smo gledali uvis u noćno nebo i posmatrali ga kako luta među zvezdama. Tokom svih onih noći provedenih u posmatranju kroz teleskope, uperene u sićušni disk, nastojeći da uočimo kanale u promenama albeda. I svi oni glupi romani, sa čudovištima, devicama i umirućim civilizacijama. I svi naučnici koji su proučavali podatke, ili nas doveli ovamo. To je ono što Mars čini lep. A ne bazalt i oksidi.
Autor koristi prostor „mrtve“ planete kao laboratoriju za društveno-ekološke eksperimente, testirajući granice naših ekoloških koncepata i zamišljajući mogućnosti ljudskog razvoja bez ograničenja specifične biosfere Zemlje. Ipak najviše testira čitaočevo strpljenje i volju. Crveni Mars je zanimljiv i dinamičan ali Zeleni i Plavi više liče na naučno filozofsko društveno-političko delo nego na fikciju. Autor u sitna crevca proučava svako zrno prašine i krater, šta znači biti suočen sa predstojećom smrću i raspravlja o individualnoj ulozi u većoj šemi društva i univerzuma na gotovo ćelijskom nivou. Jedini način koji sam pronašla da trilogiju doteram do kraja je da izbrišem očekivanje čitanja naučne fantastike već suvoparne „šta bi bilo kad bi bilo“ rasprave.
Ukoliko ne uživate u detaljnim opisima i tehnološkim naklapanjima ili u krajnju ruku niste mazohista koji želi da se do bola dosađuje knjigama, pročitajte Crveni Mars i ostale slobodno zaobiđite.
Rasprodata sva izdanja. Sjajan prevod Aleksandra Markovića.
Recenzija 