Rejmond Čendler „Dugo opraštanje“

Ako u svom životu želite da pročitate samo jedan detektivski roman, ovo je taj koji morate pročitati.

Kada sam prvi put ugledao Terija Lenoksa, sedeo je pijan u rols-rojsu Srebrni duh ispred terase Densersa. Momak je bio dovezao auto sa parkinga i još je pridržavao otvorena vrata jer se Terijevo stopalo klatilo napolju kao da je zaboravio da ga ima… ali je inače izgledao kao bilo koji simpatičan mladi čovek u večernjem sakou koji je potrošio previše love na mestu koje samo zato i postoji. Pored njega je sedela devojka… koja je činila da rols izgleda gotovo kao svaki drugi auto, ali ipak nije. Jer je to nemoguće.

Dugo opraštanje kao i ostali Čendlerovi romani, u centru ima privatnog detektiva Filipa Marloua. Marlou je uticao na sve potonje privatne detektive koliko i Džejn Ostin na prefeministički ukus žena za muškarce. Dakle praktično ih je izmislio. Inteligentan sa brzopoteznim odgovorima koji ga neretko uvaljuju u nevolje. Kombinacija genija, oštre dedukcije i tvrdog uličnog karaktera, samac jer mu je tako draže, Marlou je ona vrsta čvrstog ispravnog karaktera na osnovu kojeg shvatiš zašto su svi želeli da budu Bogart u ono vreme.

… nije tako loš kao što misliš. Ima srce.
Ima ga izmija.

Kada Filip Marlou jedne noći pomogne pijanom Teriju Lenoksu, između njih dvojice počinje neka vrsta drugarstva. Nakon što je Lenoksova žena grozno pretučena na smrt, Teri se Marlou obraća za pomoć, ne da bi istražio zločin doduše, već da bi mu pomogao da šmugne iz zemlje. Čuvši kasnije da je Lenoks priznao ubistvo, Marlou može da poveruje da je Lenoks možda ubio svoju serijski nevernu ženu, ali ne i da je to učinio na tako brutalan i  manijački način. U međuvremenu, obratio mu se izdavač Rodžera Vejda, uspešnog pisca sa teškim oblikom alkoholizma koji ga onemogućava da završi svoju najnoviju knjigu. Izdavač želi da Marlou održi Vejda treznim, ako može, i da pokuša da otkrije uzrok Vejdovog ponašanja.

Vrlo metodičan tip, ovaj Marlou. Ništa ne sme da mu omete kuvanje kafe. Čak ni pištolj u ruci očajnika.

Filip Marlou je idealista. Kreće se i bakće svetom koji je užasan i korumpiran, a opet, uvek traži nešto iskupljujuće u njemu, uporno pokušavajući da bude otvoren samo da bi bio izdan i povučen nazad u kaljugu. Njegovo ponašanje je istovremeno oštro i menlaholično, depresivno i buntovno. Ono što izgleda da smeta Marlou jeste kako ljudi žrtvuju svoju ljudskost skrivajući se iza pripadnosti razmim etiketima poput biznismena, starlete, kriminalca, koristeći ih kao štit. Izgrižen od beskonačnog čovečanstva Marlou sa svojom željom da čini ono što je ispravno, i dalje veruje u ljudsko dostojanstvo. Čak i loši ili samodestruktivni ljudi su i dalje ljudi.

Podsvest je čudesan mag. Još kad bi poštovala radno vreme.

Lako je mnoge momente u romanu smatrati klišeima u današnje vreme, ali važno je zapamtiti da ih je Čendler izmislio pre no što su postali kliše.

Devojka ga počasti pogledom koji bi mu istrčao najmanje petnaest centimetara iz leđa da je imao sečivo. To ga nije nimalo potreslo. U Denserse dolazi sorta ljudi koja vam razbije iluzije o tome šta zarada od golfa može da učini za karakterne osobine.

Zaplet je pažljivo osmišljen, sa iznenađujućim završetkom koji je dovoljno nagovešten da se izbegne bes čitaoca, ali i dovoljno suptilan da je malo verovatno da ćete ga nanjušiti. To samo po sebi čini knjigu vrednom čitanja. Dugo opraštanje je kamen temeljac noara i misterije ali se i uzdiže iznad svakog žanra i postaje jednostavno prelepo književno delo. Oštra društvena kritika sa blistavim obrtima zapleta, zavidnim napretkom dijaloga i predivnim stilom. Roman koji je proširio granice fikcije pojma „privatni detektiv“ i odveo žanr u oblast ozbiljne književnosti.

Ne postoji smrtonosnija zamka od one koju postavite sami sebi.

Čendler je stvorio remek-delo koje je danas jednako snažno kao što je bilo kada je napisano. Ovo je vrsta romana koji uspeva da bude i štivo za brzo, eskapističko čitanje i intelektualni poduhvat. Grabi čitaoca za grlo i srce i ne pušta ga dugo nakon sklapanja poslednje stranice.  

„Alkohol je kao ljubav“, reče on. „Prvi poljubac je magija, drugi je intiman, a treći rutina. Posle toga je svučeš.“
„Je li to loše?“, upitah.
„To je uzbuđenje najvišeg reda, ali je nečisto kao emocija – nečisto u estetskom smislu. Ne prezirem seks. Neophodan je, i ne mora da bude ružan, ali uvek mora da se odrađuje. Učiniti ga glamuroznim je milijardu dolara vredna industrija i košta svaki cent svoje vrednosti.“

Dugo opraštanje u Čarobnoj knjizi bez zamerki na prevod.

Nemam šta da mrzim. Samo vas slušam kako mrzite sebe. Dosadno mi je, ali mi ne vređa osećanja.

Najbolji krimi-romani sveta

Krimi – romani imaju cilj da vas zgrabe, udare u stomak, otrgnu iz udobnosti fotelje i gurnu da ošamućeno teturate slabo osvetljenim ulicama. Usput ćete popiti tonu alkohola, disati dim skupih cigara, odupreti se fatalnim ženama (ili pak ne) i kompromitovati svoje moralne principe tek toliko da pobedite opasnost koja vreba iz najdubljeg mraka.

Tako to ide. Ove knjige pogađaju u centar. Češu svaki svrab. Ne ostavljaju mnogo vremena za razmišljanje jer zapleti nikada ne prestaju da se kreću, a svaki naizgled nebitni detalj postoji s razlogom. Kada se trag ohladi, verovatno negde postoji sitnica koju ste prevideli. Slučajni susret nikada nije slučajnost. Čak i obične čarape izgledaju važne sve dok to više nisu. Sve što se desi grubo je, sirovo, zločinačko, seksi i naravno da će vam se svideti.

Zahvaljujući ediciji Najbolji krimi-romani sveta Čarobne knjige možemo sa savršenom dozom grešnog zadovoljstva uživati u najupečatljivijim piscima krimi žanra i delima koja su oblikovala svet detektivskih i triler romana kakav poznajemo danas.