Na početku beše reč. I ta reč beše kafa.
Neporeciva magija reči „kafa“ leži u njenom višestrukom značenju. Može biti „probudi se“, „idemo?“, „sačekaj“, „volim te“, a za nas sa supermoćima da zaspimo neposredno nakon sedme šolje i „laku noć“. Takođe njena kontradiktornost je veoma izražena. Poziva i na tišinu (pogotovo ujutru) i na buku (žene uz kafu joj…) na crno i belo, kratko i dugačko, slatko i gorko, strano i domaće. Kako sa kafom ne pravim kompromise ni u vidu kvaliteta ni u precizno utvrđenim koracima pravljenja iste, tako i u društvenim igrama sa rečima imam visoke standarde.
Codenames je timska igra asocijacija za 2-8 igrača, godišta (slobodno) 7+. Bazira se na starom dobrom konceptu objašnjavanja pojmova na karticama sa samo jednom reči. Ali ima i specifičan obrt. Asocijacija koju imate, ne mora nužno da se odnosi samo na jednu reč. Baš kao ni kafa.
Ispred sebe („na tabli“) imate raspoređene kartice sa dvadeset i pet reči u vidu mreže od pet puta pet. Podeljeni ste u dva tima, svaki sa osobom koja zadaje reči (vođa tima) i onom koja ih pogađa. Vođe timova ispred sebe imaju zajedničku karticu koja samo njima pokazuje svaku reč sa table kao agenta koji pripada crvenom ili plavom timu, kao dosadnog nevinog posmatrača bež boje ili crnog atentatora. Pobeđujete kada su svi vaši „agenti“ prekrili opdgovarajuću reč na tabli. Svaki put, vođa tima kaže samo jednu reč (koja ne može biti ispred vas, logično) praćenu brojem reči sa table na koje se asocijacija odnosi. Na primer: „Pustinja, dve reči.“. Ono što time govori je da se dve reči vašeg tima na mreži odnose na pustinju.
Igrač koji pogađa na šta ste mislili igra neku vrstu verbalnog minolovca (ako se sećate te igrice na starim računarima) trudeći se da odgonetne na koje reči ste mislili i pri tom ne pogodi reč suprotnog tima ili crnog atentatora koji automatski prekida igru.
Vođa tima ima svu moć, ali ne može da govori dalje od jedne reči, tako da svaki put kada njegov saigrač napravi grešku dolazi do neverovatne frustracije i jednostrane prepirke koja drugi tim baca u histeriju. A greške se često dešavaju u Codenamesu, delimično zato što neizbežno ne uočite reč ili dve koje ipak mogu biti asocijacija na ono što ste rekli a niste mislili, ali i zato što mozgovi ne rade na istim talasnim dužinama. Primera radi, mi smo imali situaciju u kojoj je vođa tima zadao reč „odelo, dve reči“ misleći da daje trag za „limuzinu“ i „rukavice“. Na njegovu nesreću na tabli se nalazila i reč „car“ tako da, generacijski jaz je učinio svoje i prva reakcija je bila „carevo novo odelo“, od limuzine i rukavica ništa. Članovi tima mogu da se raspravljaju o tome šta trag znači, što je istinski urnebesno, ili mogu biti jednoglasni i samouvereni, a da i dalje greše, što je jednako smešno. U svojoj suštini Codenames je misaona igra sa jednostavnim pravilima, napeta i blesava u isto vreme, i zabavna kada pobeđujete, a možda još bolja kada gubite.
Bonus je i što ne traje dugo i lako se postavlja. Zato pozovite društvo na tu „samo jednu partiju“. Ako ne piju kafu (postoje ljudi koji ne piju kafu?!), slobodno ih namamite sa jednom reči „pivo“.
Lokalizacija Mipl.
Primerak igre obezbedio Games.doo u zamenu za iskrenu recenziju.
Unboxing.
Recenzija 