Kliford Simak „Svet – groblje“

Malo poznata činjenica je da moje usko podrčje prebivališta obuhvata jedno gradsko groblje. Sa velikom dozom sigurnosti tvrdim da imam najmirniji komšiluk, bar što se mog kraja tiče. A tu su uvek dobro došle mogućnosti za izjave poput „nećeš daleko, samo preko ograde“. Život „kod groblja“ pored tišine i rano ispoljene radoznalosti za umetnike (pogotovo slikare) „mrtve prirode“ donosi i razne osobenosti. Recimo, hvatanje u koštac sa pojmom smrti i mesta večnog prebivališta. Lično večna lovišta i svet iza duge (kako god želite komšiluk da mi imenujete) smatram izuzetno tužnim ali neophodnim i prirodnim procesom. Ipak, ne mogu da se ne zapitam, šta ako nestane mesta?

Objavljena 1973. godine, Svet groblje je priča o budućoj Zemlji koju je čovečanstvo napustilo i sada egzistira kao lepo uređeno groblje za one koji mogu da priušte da budu sahranjeni u kolevci ljudske civilizacije. Zemlja budućnosti je pod kontrolom korporacije koja bogatima prodaje grobnice na izvornom čovekovom svetu i putne pakete preterano visokih cena onima koji žele da posete ovaj galaktički mauzolej. Korporacija ima strogu kontrolu nad svojom zlatnom guskom, ne tolerišući bilo kakav vid ometanja. Kada mladi umetnik doputuje na Zemlju – predmet svog remek dela u nastanku, nailazi na razne nevolje i nedaće.

Najbolji delovi knjige su elegantni opisi Zemlje i onoga što znači čovečanstvu, čak i nakon svih tih vekova kao groblje. Simak je odličan u prikazivanju čuda, veličanstva i lepota prirodnog sveta. I u ovoj knjizi spretno prikazuje duboku emocionalnu vezu koju imamo sa planetom našeg rođenja.

Međutim, nakon otprilike prve trećine knjige Simak zakucava ekser po ekser u kovčeg smislene naracije. Kako odmiče, knjiga postaje sve apsurdnija. Događaji u zapletu gube svaku uverljivost i postava likova sve smešnija. Jedna luda situacija za drugom u sekvenci koja je previše pojednostavljena da bi bila verodostojna dok se likovi praktično i ne bune dovode do rezimea jedne osrednje knjige. Nekoliko vrlo lepih opisa prirode i vrednosti naše planete, par dobrih društvenih komentara, ali nezgrapna i pojednostavljena fabula i mnoštvo plitkih likova. U principu, ne mogu reći da je ova knjiga bila veoma obogaćujuće iskustvo. Ali naslov je možda odgovor na moje pitanje…

Nakon pročitane tri knjige rekla bih da je Simak zabrinuti romantičar. Ima udoban, kontemplativan stil proze koji daje lep kontrapunkt akcionim piscima. Neke ideje su svakako zastarele, nije bez mana ali bi ga svakako preporučila onima koji traže bajkovit, smiren i opuštajuć SF.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s