Džejms S. A. Kori „Tijamatin gnev“

Biti ljubitelj fantastike ima svoje prednosti. Za početak malo je onih koji vas razumeju šta pričate. „I tako je barbika podigao svoj dvoručni mač i odrubio glavu protivniku“, – može zvučati čudno onima koji pod barbikom podrazumevaju lutku. Zatim garderoba je vazda praktična. Silni džepovi za obimne knjige i torbe u kojima staje rezervna guma za traktor su neprevaziđen komodidet. Buidimo realni i vežbate. Ko nije držao jednom rukom knjigu od 600 strana dok se klatio stojećki u busu taj ne zna šta su znoj i muke. O tegljenju kofera sa literaturom za odmor da ne počinjem. I kao najveću prednost nad čitaocima ostalih žanrova izdvajam – srpljenje.

Dok pisci ljubavnih drama i Kupidonovih muka inspiraciju crpe iz već objavljenih tv novela, ovi naši mečenici moraju da maštaju. Dok se tri trilera odštampaju nama ni prevod nije gotov. I tako dok nam Godo teče kroz vene mi strpljivo čekamo dok nam nada umire u najcrnjim mukama…

Nastavak planetarno popularnog serijala Prostranstvo smo konačno dočekali (ja na jedvite jade). Expanse je naučnu fantastiku pogodio kao dašak svežeg vazduha. U osnovi manje uspešan brat Igre prestola u donošenju žanrovske fantastike u mejnstrim. Reći da je Prostranstvo „GoT u svemiru“ je ekstremno pojednostavljenje ali trenutno služi svrsi. Kao i u Vestersu suštinu čine (ne)moralni karakteri suočeni sa pretnjom uništenja poznatog im sveta. Čitko upakovano u koncepte političkih intriga, pozicija moći, snage porodice i prijatelja sa zaokruženim osnovnim zapletom u svakoj knjizi.

Što se tiče radnje, političke i vojne mahinacije su vrlo dobro promišljene sa uzbudljivom dinamikom. Ono gde „Prostranstvo“ zaista blista je u izgradnji sveta. Univerzum posebno Sunčev sistem je fascinantan – dovoljno uverljiv ali ne i previše opterećujuć da upropasti dobru priču. Priču koja relacije među likovima stavlja na pijedestal kroz verno prenešene emocije i kao bonus: duhovite dijaloge. I tako sve do osme knjige…

Nisam sigurna da je mreti slobodan toliko primamljivo kada prestane da bude stvar retorike.

Opet, ne volim da poredim ali… Prostranstvo ima identičnu strukturu poglavlja (tačka gledišta u zavisnosti od lika), moralno osporavane karaktere i opasnost stare nerazumljive sile kao Pesma leda i vatre. I tu je kopiranje Martina trebalo da stane. Za razliku od prethodnika Tijamatin gnev bolno prati sindrom Gozbe za vrane. U knjizi se dešava gotovo ništa.

Evolucija je bila proces štapa i kanapa koji je dolazio do polovičnih rešenja poput izbijanja mlečnih zuba kroz desni beba i menstruacije. Opstanak najsposobnijih bio je tehnički termin koji je pokrivao mnogo više provizornih stvari nego stvarnih planova

Misterija se dosadno održava kroz po koji nagoveštaj ali ništa što bi moglo poslužiti kao opipljivi trag. Odgovora čak i delimičnih nema, na protiv, pitanja se samo množe. Posle osam knjiga za očekivati je bar neko rešenje velike misterije, naročito imajući u vidu da je u pitanju pretposlednji deo.

Zaplet je sveden na: ljudi konstantno guraju nos tamo gde mu nije mesto i zažale zbog toga. Pouka: biti vođa je usamljeno mesto (usamljeno i nezanimljivo za čitanje). Stvari koje likovi govore su bolno očigledne sa nepostojećim podtekstom. Motivacije likova su napisane ili putem dijaloga ili unutarnjim monologom koji, pogađate, služi za iznošenje filozofskih ideja. Ideja koje i pored golemog viška strana nisu razvile protagoniste ni za milimetar. Šokantni momenti bi možda imali efekta dve tri knjige pre, sada su propao trud pisaca da nas uzdrmaju.

Jedna neprijatna novina kojoj Korijevci nisu pribegavali do sad je upotreba bombastično složenih naučnih termina.

Njegova struka bila je nanoinformatika, koja se veoma preklapala s pitanjima genetike, epigenetike i naslednih citoplazmičnih proteina, ali su joj nedostajale osnove poput anatomije. Način na koji su srca dece bila promenjena kako bi se prilagodila različitoj viskoznosti njihove plazme, način na koji se njihova krv promenila u efikasniji analog hemoglobina…

Neki će reći bolje ikad nego nikad. Ta slatka letnja deca ne znaju šta je prepričavanje sa kolena na koleno priča kako čekamo nastavke godinama. GODINAMA…Ipak ukoliko ste doterali dovde, što znači da vam je putovanje kao i meni bilo zabavno, nema razloga da odustajete od serijala. Vi koji niste ni probali Prostranstvo je za svaku preporuku bez obzira na muljav osmi nastavak. Živo me zanima kako će u jednoj knjizi smućkati sve što su zakuvali do sada. Svakako ništa nisam naučila… opet jedva čekam.

Problem je u podeljenoj odgovornosti. Jedan čovek izdaje naređenje, drugi ga izvršava. Jedan kaže da nije povukao obarač, drugi da je radio samo ono što mu je bilo rečeno, i tako se svako oslobađa odgovornosti.

Prevod Goran Skrobonja, bez zamerki.
Tijamatin gnev u Laguni.