R.F. Kuang „Makov rat“

Čemu služi rat? Mislim da bi većinski odgovor bio „ničemu“. Istorija i mnoge naučne -logije međutim, sugerišu da nije sve baš tako jednostavno.

Po mnogim procenama, 10 do 20% ljudi iz kamenog doba umrlo je od tuđih ruku. Ako brzo premotamo do 20. veka, videćemo zapanjujući kontrast. Vek obeležen svetskim ratovima, genocidima i nuklearnim napadima začinjen građanskim sukobima, neredima i ubistvima, u brojkama pokazuje da smo ubili zapanjujućih 100-200 miliona sopstvene vrste. Ali između 1900. i 2000. godine proživljeno je oko 10 milijardi života – što znači da je 1-2% svetske populacije nasilno umrlo.

Dakle, ako ste imali „sreće“ da ste rođeni u 20. veku, rizik od nasilne smrti bio je jedna desetina od one u kamenom dobu; a od 2000. godine, pao je još više, na 0,7%.

Si vis pacem, para bellum

Ovo su možda šokantne statistike, ali objašnjenje je ipak zapanjujuće. U možda najvećem paradoksu u istoriji, ono što je svet učinilo sigurnijim bio je sam rat.

Pobednici su počeli da uključuju gubitnike u svoja (samim tim veća) društva. Ljudi su tada otkrili da je jedini način da se ova veća društva kontrolišu razvoj jačih vlada; i jedna od prvih stvari koje su ove vlade morale da urade, ako su želele da ostanu na vlasti, bilo je suzbijanje nasilja među svojim podanicima.

Rat može biti zaslužan za tehnološke inovacije i napredak civilizacija. Ubijajući one koje danas percipiramo kao varvare Rimljani su utrli put vladavini zakona i trgovine. U ratove smo ulazili na konjima a napuštali u avionima. Pomaci u medicini su proistekli radom u ratnom okruženju, neki bi tvrdili i uz pomoć monstruoznih eksperimenata koje u periodima ratnog stanja niko nije sankcionisao.

Rat je sigurno najgori mogući način za stvaranje većih, mirnijih društava, ali depresivna istina čini se da je jedini način koji su ljudi pronašli.

Makov rat, priča o odrastanju koja vodi u magičnu školu misticizma i upada u jezovito mračnu vojnu fantastiku zbog koje bi Sun Cu ustao iz groba da napiše novo Umeće ratovanja, pruža ono što većina pisaca pakuje u trilogije – u jednoj knjizi. U početku ostavlja utisak fanfikcije Harija Potera u nekoj vrsti magijske Kine i Japana u ratu, sa Hermionom kao glavnim likom umesto dečaka koji je preživeo. Makov Hogvorts je prepun klasične studentske dinamike, testova i učenja. Vidite, autorka čitaoca uljuljka u osećaj „da će sve biti u redu“ sa Azijskim kulturnim uticajima i po nekim psovanjem ali onda počinje rat.

Teške teme rata, kolonizacije, rasizma, genocida, ciklusa zlostavljanja, eksplicitni prikazi samopovređivanja i krajnje brutalnosti i toliko različitih vrsta trauma, zamenjuju sigurnost priče o odrastanju. Ne sećam se ničega o genocidu i zlostavljanju u knjigama o Harriju Poteru. Jednom kada rat započne, u ovoj knjizi postoje neke scene zbog kojih bi i Hanibal Lektor pomislio da su otišli predaleko podvivši rep.

Pokolj je nezamisliv: bezobzirno sakaćenje, piramide leševa, ekstremno seksualno nasilje. Najprimitivnije životinjsko divljanje ljudskih bića i ono što mogu učiniti jedni drugima zaista je zastrašujuće opisano. Scene bazirane na Nankinškom masakru (vreme Drugog Japansko – Kineskog rata) su brutalne. Ali ono najstrašnije jeste to što su ne samo inspirisane stvarnim događajem u ovom našem nakaradnom svetu već i istoriski precizne.

„Ne treba mi tvoje sažaljenje. Potrebno mi je da ih ubiješ…“

Neočekivano ali narativno izuzetno uspešno jer su ljudska zverstva uvek neprijatno iznenađenje – niko pri zdravoj pameti ne bi očekivao nešto ovakve prirode. Zaboravljeni holokaust je momenat koji predstavlja prekretnicu i za čitaoca i za likove dok postavljaju pitanja lucidnosti, morala i promenljive prirode dobra i zla. Poput, kako osvetiti genocid bez da počiniš jedan? Ujedno i momenat koji je od prosečne ocene roman podigao dve klase iznad.

Autorkina upozorenja o sadržaju treba shvatiti ozbiljno. Knjiga koja za razliku od mnogih pre nje, ne veliča rat niti ga romantizuje, već kroz lupu pokazuje šta se dešava kada talasi nasilja probiju naše zidove.

Roman nije toliko eskapistički koliko je bolni podsetnik na sposobnost čovečanstva da čini zlo. Nežniji narativ sačekao bi dok junakinja ne diplomira i uđe u svet odraslih, možda uzevši celu jednu knjigu da je provede kroz školu, a zatim sledeću postavi kao vojnu. Ali Kuangovu ne zanima uvijanje u šećernu oblandu. Rat ne samo da narušava nade i snove – on ih uništava. Gnusobe poput Silovanja Nankinga su poslednje stvari koje želimo da se ponove. Ovo je delo koje pamtimo.

Kao što i treba.

„Rat ne određuje ko je u pravu. Rat određuje ko će ostati“

No ni Makov rat nije pošteđen negativnog utiska u nekoliko aspekata. Kuang piše maglovitim predindustrijskim tonom, sa ubačenom premisom o tome kako su druge zemlje vekovima naprednije od „Kine“ … ali nam retko pokazuje kako. Kao što i „Japanci“ imaju laboratorije za otrovne gasove i vivisekciju (inspirisano veoma stvarnom jedinicom 731 – Azijskim Aušvicem) ali istovremeno se njihovi vojnici i dalje bore mačevima i kopljima.

Druga zamerka bi mi bila kompletni izostanak empatije. Pri čemu ne mislim na empatiju prema agresorskoj strani niti onima koji su zločine „samo radeći svoj posao“ izvršili. Mislim na empatiju čitaoca ka ugroženoj strani.

Autorka je jasno sugerisala da knjiga prikazuje stvarnost, što je površno tačno u tome što nisu svi u knjizi neprestano zli, i događaji na kojima se bazira zapravo su se dogodili u istoriji. Pristalice grimdarka prilično često tvrde da je upravo taj „realizam“ glavna vrlina podžanra. Ali možete otvoriti bilo koje novine i uvideti da teža istina o svetu i istoriji je ta da je genocidne strahote krvlju natopljenog dvadesetog veka i usporena katastrofa sadašnjih godina nisu jedina stvarnost o ljudima i našim međusobnim odnosima. Sposobni smo za dela dobrote, kao i za dela bezobzirne surovosti. Sposobnost da uskratimo svoju empatiju prema nekim svojim kolegama iz čovečanstva, iako smo saosećajni prema drugima, čini nas tako čudovišnim. Autori poput Kuangove prečesto stavljaju palčeve na vagu da bi njihovi narativi bili verodostojni. Narativ oličava najgoru moguću interpretaciju Japanskog carstva u svakom pogledu. Oni nisu ljudi. Odbijanje naracije da prepozna ljudsku složenost s druge strane rata slabi simpatije čitaoca prema žrtvama. I ono zbog čega je toliko teško saosećati sa njima bez obzira na pretrpljene strahote jeste to što oni i lideri dele potpuno nepoštovanje ljudskog života zbog kojeg optužuju druge.

„Bili su čudovišta!“, vrisnu Žin. „Nisu bili ljudi!“
„Jesi li ikada pomislila“, rekao je polako, „da su oni imali upravo isto mišljenje o nama?“

Zbog toga se ne mogu oteti utisku da bez obzira na maestralne opise nasilja Kuangova realizam istorijskog aspekta knjige koristi više kao maketinški trik nego slanje konkretnih poruka. Istorija je mnogo komplikovanija od fikcije. Fikcije koja se pridržava određenih struktiura zarad zanimljivosti narativa. Kao što se svakodnevno možete podsetiti čitanjem vesti, stvarnost nema obavezu da se prilagodi veštačkim ljudskim idejama o tome šta je verodostojno, nadrealno ili šta bi pisac mogao da provuče pored urednika.

Kuangino naslanjanje na istoriju ne zaklanja uglavnom poznate i već viđene elemente žanra. Da se prosto izrazim, da najteži momenti knjige nisu napisani onako kako jesu, roman bi dobio prelaznu ocenu i ne više od toga.

Da li je istorija traljava učiteljica života ili smo mi gluvi na ušima?

U vreme pisanja ovog teksta, 34 zvanična rata ratuju se globalno. Trideset i četiri.

Mnogi od ovih sukoba su nam nepoznati – kako u pogledu regiona u kojima se vode, tako i ljudi i uzroka. Čak i pored pandemijske pretnje nevidljivog neprijatelja ljudi nalaze izgovor za konflikt. I možda statistika pruža opravdanje za u svima prisutnu sposobnost nasilja ali ono što uporno zaboravlja to je da je i 1% nekome 100. Sto posto člana porodice, prijatelja, ljubavnika ili deteta. Zato ću ponoviti pitanje. Čemu služi rat?

Makov rat u Vulkanu.

Prevodilac: Jelena Stanković i uz svo dužno poštovanje kritičarima koji nalaze vremena da porede izdanje na engleskom i srpskom prevod ne ometa narativni tok ni u jednom pogledu.

#AninGodišnjiIzazov u Delfi Kutku. April 2021 – Kategorija 10. Ne čekajte da vam se magija desi, stvorite je sami. (fantastika, epska fantastika, naučna fantastika)