Živojin Petrović „Nestvarno a stvarno“

Postoji par dobrih razloga zašto ne pišem osvrte na domaću književnost. Jedan od njih je i što sam u neku ruku kukavica. Šanse da primera radi Stiven King čita išta na srpskom su mizerno male. Drugi razlog jeste što moje kritike znaju biti… pa ne tako blage. I onda se osećam bez veze. Ako je autor živ (živ bio i zdrav ostao!) nije u redu da mu piškim u pesak (možda smo i komšije?!). A kod autora za koje po mom skromnom mišljenju mogu pisati samo najbolje me prosto sramota. Šta ja imam da kažem o Pekiću, Andriću, Šantiću a da mnogo pametniji i pismeniji nisu već napisali? Samo im ja falim sa „inzvaredna poetika iskazana kroz stilsku figuru bla bla“. No ovde je reč o izazovu, za koji inače kasnim i u stisci sam vremenski te pravim blagi izuzetak.

Uz rizik da me proglasite glupom, ludom ili neobrazovanom ja ni iz same knjige ni iz njenog predstavljanja od strane izdavača nisam razumela šta čitam. Da li je napisano povest, odnosno dokazano se dogodilo? Ili su pak u pitanju predanja okupljenih oko vatre dok vuci i drekavci zavijaju u planini? Moj sledeći problem sa njom jeste što je napisana kao udžbenik iz istorije. Nadala sam se dinamičnijem i neformalnijem stilu pisanja. Svaka čast na upornosti i strpljenju da se sve informacije sakupe i zapišu ali sama forma nije moj fah.

Primera radi:

Pre balkanskih ratova, početkom 1912. čuo je da se bugarska četa ulogorila u selu Stracin i da odatle napada srpska sela. Odmah je organizovao svoju četu i 4, marta 1912. godine ušao u Stracin i otpočeo napad na bugarske kuće. U tim borbama je bio teško ranjen

Ili:

Doksim Mihailović je rođen 1883. godine u pečalbarskom zaseoku Mala Reka u Galičniku, u današnjoj Severnoj Makedoniji, ondašnjoj Turskoj. U rodnom mestu je završio osnovnu školu sa najvišim ocenama i odmah otišao u Prizren na dalje školovanje, gde je kao istaknuti đak poneo diplomu Bogosavsko – učiteljske pkole. Jezici su mu išli od ruke i brzo ih je učio

Ko voli da čita suvoparne podatke i na takav način saznaje „neverovatne priče iz naše prošlosti“ onda je ova knjiga pun pogodak. Na žalost moji afiniteti su potpuno drugačiji kada je pisana literatura u pitanju, te ću rado „sačekati film“.

Nestvarno a stvarno u Laguni.