Džej Kristof „Carstvo vampira“

Kalupljenje književnosti zvuči uvredljivo ali je neizbežno i suštinski zgodno. Svako će prateći put aroma papira i mastila ili pretragom onlajn listopije neizbežno naići na etikete izdvojenih biblioteka. Ove kategorije obično se zasnivaju na jednom od dva kriterijuma: osnovnim karakteristikama sadržaja – žanr i osobinama ciljne publike odnosno „pređene kilometraže u godinama“.

„Pažljivo mali“, zarežao sam. „Ploviš pakleno blizu obale ostrvceta po imenu Štatebolija.“

Danas je među ovim znacima raspoznavanja nemoguće zaobići literaturu za mlade svih žanrova. Young adult (ili kraće YA) često gazi utabanim stazama svojih starijih rođaka sa eksplicitnim temama poput ubistava, seksa, mučenja i teških patnji. Razlika u odnosu na književnost „za odrasle“ leži u načinu na koji se te teme obrađuju. Autori tinejdž fikcije izbegavaju slikovite detalje i za razliku od svojih kolega sa složenijom izgradnjom sveta, detaljnijim likovima i promišljenijim dijalozima i monolozima, pišu svedenije i jednostavnije.

Od trenutka kada je Hari Poter bacio prvi spel na čitaoce, a Sumrak saga zasvetlucala ispod lampi, era interesovanja za mladalačku literaturu ne jenjava, naprotiv privlači sve više i više čitalaca, knjižara, urednika i agenata svakim danom. Ako uzmemo to u obzir i dodamo činjenicu da YA u proseku čitaju najviše žene u tridesetim godinama (paradoks znam) apsolutno je nejasno zašto Džeju „Napisao sam jebenu Miju Korvere“ Kristofu smeta što mu svako sa pet grama mozga „Carstvo vampira“ svrstava u tinejdž literaturu.

No da krenemo iz početka.

Smešten u svet u kome sunce nije izašlo 27 godina, a vampiri više nisu ograničeni na senke, roman „Carstvo vampira“ je fokusiran na zloglasnog heroja koji pripoveda svoju životnu priču. Gabrijel de Leon, poslednji od srebrosvetaca, u svojoj mladosti bio je poletan mladić posvećen lovu na vampire, a kao stariji i nimalo mudriji, umoran od sveta, psuje sve živo i (polu)mrtvo, i vodi veoma lični pohod za osvetom i potragu za Svetim gralom, misterioznim predmetom koji je možda samo obična šolja, a možda i nije.

Zaplet je sam po sebi prilično jednostavan. Svetom dominiraju vampiri i mala grupa ljudi pokušava da vrati mir. Izbor da vampiri nisu svetlucavo slatki i da se čitaoci poštede krindž romantike je veliki bonus. Mogla bih reći da „Carstvo vampira“ ima dašak Blejda, trunku Hunter D: Bloodlust-a, malo Elrika od Melbonea u kombinaciji sa Geraltom tu i tamo, i poprilično Castelvanije. Nemam pojma da li taj bućkuriš vama zvuči privlačno, ali jeste.

Gabrijelova priča šalta između dva perioda. Prvi opisuje njegove tinejdžerske godine, a drugi je bliži sadašnjem trenutku. Pametan narativni izbor jer sprečava da se knjiga predugo zaglavi na jednom mestu. Uz masu bitaka, jurnjava i srceparajućih momenata, iako knjiga ima više od sedamsto strana, ni u jednom trenutku mi nije bila dosadna.

To je Vampire’s world

Moram priznati da je svet „Carstva vampira“ veoma impresivan. Okruženje sa distopijskom i gotičkom atmosferom u kojoj su vampiri nezaustavljivi, a ljudi se očajnički bore da prežive. Kompleksno, intrigantno, zamršeno, ali nekako autor svet razlaže lagano bez poteškoća za razumevanje i još važnije, bez zaglavljivanja priče u blatu suvišnih opisa i dosadnih monologa. Od samog početka Kristof uvlači čitaoca u posledice gubitka sunca po živote ljudi (mnogo krompira, mnogo! I još više pečurki!) u religiju sa očiglednim uticajima Hrišćanstva, i konačno, pod zube vampira koji zapravo grizu.

Stavi čoveka na sto godina u prostoriju s hiljadu knjiga i spoznaće milion istina. Stavi ga na godinu dana u prostoriju s tišinom i spoznaće sebe samog.

Ali je i dalje Young adult

U „Vampirskim hronikama“ En Rajs, svaki vampir je proizvod romantike, gotskog nasilja, vatre i besa. U „Drakuli“ Brema Stokera vampiri su podla i užasna stvorenja napisani sa takvom elegancijom i gracioznošću da se osećate konfliktno oko toga da li ih zaista mrzite ili ne. „Salemovo” Stivena Kinga je zastrašujuće sa svojim odvratnim Nosferatu vampirima koji nemaju milosti i koji su tu samo da vas prokleto (uspešno!) uplaše. Opet, knjiga je sjajno napisana pažljivo bruseći atmosferu, zaoštravajući svaki sledeći korak koji vampiri načine u jezivom narativu. Umesto da bude napisana slično ili barem sa kakvim takvim stilom, „Carstvo vampira“ zvuči kao da ju je napisao četrnaestogodišnjak kome je rečeno da može da koristi psovku po želji.

Teme su u velikoj meri izvučene iz literature za odrasle sa puno krvi, nasilja i scena morbidnog seksa, ali je stil pisanja namenjen starijem tinejdžeru. Iako nema nikakvih fusnota (hvala Bogu), poput „Nesmiraja“, Carstvo je prepuno mučenja, osvete, korupcije, psovki, religioznih tema i bolnih trenutaka. Veoma mračno. Mračno poput: „vampiri se kupaju u tamnoj krvi beba“ mračno. Ali zbog načina kako su scene prikazane horor nema adekvatnu težinu niti nivo jeze odgovara sadržaju. Umesto da imamo veliku količinu crne atmosfere gotičkog sveta fantazije u kome žive besmrtne narcisoidne zveri, dobili smo krvave scene nasilja koje više odgovaraju tinejdžeru na Redditu sa previše vremena na raspolaganju. Nema gracioznosti, nema veštine i čini se da je sadržaj namenjen odraslima, ali stil pisanja više odgovara young adult kategoriji. Na sve to Kristof ne bi bio Kristof da se svojski ne trudi da žrtvuje supstancu za šok faktor. Očekivano.

Poginuo je, naravno. S obzirom na to da je mučenik i tako to. Izdahnuo je u hrabroj bici protiv združenih klanova Osveja, ili se nasmrt zadavio pilećom koskom tokom pijanke nakon pobede, već zavisi koga uzmemo da čitamo. … Kao nagradu za njegovu posvećenost klanju Svevišnji je Klejlandu uručio ključeve pakla, i ljudina do dana današnjeg stražari pred tim vratima. A ako ti poveriti čuvanje ambisa, tupoglavom dupeglabaču koji ne zna koji je deo pileta bezbedno pojesti zvuči kao užasna ideja, u potpunosti se slažemo.

Iskupljujući kvalitet „Carstva vampira“ je definitivno priča (ko ne voli priču sa magijom i vampirima?). Avantura sa puno uzbudljivih obrta zbog kojih se ova knjiga čita kao zabavna eskapistička mračna bajka. Kao adult 2/5, kao YA 4/5, pa sad pitajte Kristofa u kojoj bi kategoriji radije da bude.

No, uistinu, ne plačemo za onima koji su otišli, već za nama koji ostajemo.

Izdavač Urban reads. Prevod Sebastian Adanko i svaka čast, apsolutno sjajno urađeno.