H.D. Carlton „Haunting Adeline“

Neke informacije vam prosto ostanu u glavi.

Na primer, deo ljudskog tela koji poraste deset puta prilikom uzbuđenja je zapravo zenica (razočarani, dignite dva prsta). Ili recimo statistika po kojoj je ekstremno veliki procenat žena na Zapadu izjavilo kako njima idealan seks traje pet minuta. P-e-t minuta. Komentar muške strane razgovora o ovom poražavajućem podatku je bio: „au kakvi su ti muškarci koji jebu te žene“. Moja inicijalna pomisao više je naginjala ka izjavi da žene lažiraju orgazam jer bi se najradije vratile nečemu što im se zapravo radi. Kapiram da istina leži (ili stoji ili kleči) negde između ova dva komentara ali i približna tačnost statistike može obajsniti nenormalnu popularnost erotske književnosti danas. Ništa čudno ako uzmemo u obzir da muška verzija homosapijensa za potrebe rasta sunđerastog tkiva u samoći najviše voli čulne nadražaje (sve što ti treba su ruka i ekran) dok pripadnice suprotnog pola sa svojim korespodentnim anatomijama više vole pisanu reč.

Među policama erotike danas, posebno se izdvaja dark romance. Perverzije, rizične sklonosti, bdsm, najluđe maštarije koje ni mrtvom priznali ne bi, pomešane sa izopačenim i mračnim tipovima u paru sa najčešće ranjivim, naivnim ženama, vladaju top listama relevantnih sajtova i društvenih mreža. Ako imate hrabrosti da zađete u zečiju rupu bookstagrama vrebaju iza i najkraćeg skrola. Sa obzirom da nas ima toliko koliko nas je na ovoj planeti, preference koje smo u prošlom veku smatrali ekstremnim više i nisu toliko neuobičajene.

Adelajn je uspešna samizdat spisateljica koja živi u nasleđenoj gotskoj kući. Možemo je nazvati tvrdoglavom, pametnom i jednom od onih žena koje znaju šta hoće. Nema nekih naznaka razmišljanja o budućnosti ali hej, vreme leti kad se zabavljamo bilo sa kežual seksom ili pićem sa drugaricom. Ona mrzi svoju snobovsku nadobudnu majku i pronalazi misteriju u vidu pisama svoje ubijene prabake koja se devetsto četrdeset i neke drznula da ima ljubavnika. Na jednom potpisivanju svojih knjiga Adelajn postaje predmet neobuzdane, opsesivne želje izvesnog muškarca.

Haunting Adeline svoj erotski sadržaj bazira na dva pojma. Jedan – rape fantasy (ili fantazija silovanja) a drugi, naučno dokazana činjenica da u našim malim sivim mozgovima centar za bol i uživanje su zapravo jedno te isto.

Ideja rape fantasyja koliko god zvučala morbidno, zapravo ima smisla. Sama pomisao na ovu vrstu gnusnog nasilja dovodi do elementarnih promena u ponašanju svake ženske osobe. Počev od zaobilaženja mračnih ulica i konstantnog vukljanja biber sprejeva ili onih jeftinih dezodoransa za privlačenje pčela. Većina žena vodi računa o tome da im čaše pića u klubovima budu na oku i retko se koja oblači provokativno na mestima gde je očigledno da bi inhibicije okoline nadjačale zakonske norme. To ne znači da su žene zastrašeni jeleni pred farovima. Ne, to znači da imaju zdrav razum, ovo je ipak 2023. godina. Ali strah je afrodizijak. Za dokaz ove tvrdnje dovoljno je baciti pogled na uspeh horor žanra u svim medijima, preko knjiga i stripova do filmova i serija. Popularnost seksualnog iskustva začinjenog strahom za sopstvenu bezbednost, uz međusobni pristanak za tu vrstu igranja uloga, nikoga ne treba da čudi ili sablažnjava.

To što Adelajn ima stalkera (uhodu) koji joj ostavlja crvene ruže bez trnja po kući, izaziva nelagodni osećaj da je neko stalno posmatra, jezu niz kičmu, šalje kriptične i preteće sms poruke, posmatra je dok spava… meni nije bilo ništa čudno. Uostalom gledali smo Edvarda kako uhodi Belu u Sumrak Sagi, i niko se nije bunio što nevini stogodišnji vampir vegeterijanac pokazuje interes za naivnu srednjoškolku. Momenat gde je misteriozni „udvarač“ prekinuo one night stand naše heroine i sutradan joj poslao odsečene šake nesrećnog ljubavnika poštom, kod mene je izazvao samo „okej da vidimo koliko nijansi sive si ti sjeban, gospodine“ stav. Ali…

Ali momenat gde je autorka mislila da će u izopačenoj dinamici igre mačke i miša u sceni silovanja koja je iako očekivana, izvršena ni manje ni više nego pištoljem, naša junakinja naći zadovoljstvo, mi jeste izazvao nagon za povraćanjem. Da se razumemo, biti žensko ima predivnih strana. Najveći procenat mode i industrije lepote ti je na raspolaganju. Žene imaju tu prednost i da uz decu uvek budu prvo na šta se misli prilikom katastrofa, na lezbejke se pozitivnije gleda no na muške parove, a tu je i ona manje popularna sposobnost da sa par suza i dobrim donjim vešom izvučeš više no logičnom argumentacijom. Jedna od loših strana su obavezni odlasci kod ginekologa bar dva puta godišnje. I može doktor da bude reinkarnirani Apolon i oličenje svih vlažnih devojačkih snova hladni metal insturmenata među nogama, koliko god bile spremne na to šta vas čeka u najsigurnijem mogućem okruženju – nije prijatan. I najmanje što će svaka žena uraditi je da se barem lecne.  

Imajući u vidu gore napisano ne znam u kom svetu je autorka mislila da će prinudni seks osobi kojoj je narušena privatnost sopstvenog doma, isprepadanoj i fizički bolno nadjačanoj, vatrenim oružjem koje da opali na osetljivom mestu može prouzrokovati veoma sporu, mučku smrt; biti šlagvort za „znam da ovo ne bi smelo da me uzbuđuje ali svršiću ko nikad u životu“.

I ovu monstruoznu uvredu svim ikada napastvovanim ženama bih i progutala da opravdanje za privlačnost svog muškog protagoniste Karltonova ne traži u tome što je on zapravo ubica koji ubija pedofile i trgovce ljudima. Da to „ček! Šta?“ u vašim glavama je sasvim opravdano. Naš predivni, prezgodni predator je ni manje ni više nego dobri Samarićanin koji u slobodno vreme vodi organizaciju hakera i plaćenika sa samo jednom svrhom – da efikasno, što je moguće brutalnije, eleminišu monstrume sopstvenim oružjem (jasna paralela sa pištoljem gore). To ide do te mere da je naša mučenica jedna od „označenih“ kao meta trgovine ljudima i njen stalker je zapravo „zaštitnik“.

Autorka romantizuje i opravdava silovanje, uhođenje, maltretiranje i ubistvo sa „o, ali ja sam tako dobar momak jer spašavam žene i decu“. Koga ti zajebavaš?

Nakon ovoga čak ni brutalni seks sa pristankom razvučen na deset strana, roman u mojim očima, spasiti nije mogao. Čitala sam svašta u žanru erotske fantastike. Prošla sam čelik optočan somotom Staklenog prestola, „pustio si je da ti popuši na metar od mesta gde ja upravo večeram“ Dvorova, jebanje prstima u Krvi i pepelu, mnoge više ili manje krindž izjave, čak i silovanje kokošaka Marlona Džejmsa, i razne bolesne kultove i krvave izlučevine poremećene mašte ali ništa nije toliko uvredljivo kao Haunting Adeline.

Podatak da ova knjiga ima prosečnu ocenu 4.05 sa preko dve stotine hiljada rejtinga na Good Readsu i da je među top tri najviše preporučenih knjiga na Instagramu, mene iskreno užasava. A u realnosti spavaćih soba: seks od pet minuta… Ne znam šta je gore.

Antipreporuka.

Cat and mouse duet na GoodReadsu.

Aningodišnjiizazov 2023 u Delfi kutku. Nivo I, Kategorija 18 „Knjiga za koju misliš da je precjenjena“.